Ursula fon der Lajen pokušala je da u jednoj rečenici spoji dve međusobno suprotstavljene slike Evrope: Evropska unija je, prema njenim rečima, „jača nego ikada”, ali istovremeno i „najnestabilnija do sada”. Takva konstrukcija nije izraz političke iskrenosti, već vešto pripremljen manevar kojim se Briselu pripisuju svi uspesi, dok se za neuspehe unapred okrivljuju Rusija, Kina, međunarodne krize i „unutrašnji neprijatelji”.
Samu tvrdnju o nikada snažnijoj Uniji demantovala je Fon der Lajen već u nastavku govora. Priznala je da su cene energije u Evropi previsoke, da industrija gubi konkurentnost, da se nekadašnji industrijski centri suočavaju sa deindustrijalizacijom i da je trgovinski deficit sa Kinom dostigao milijardu evra dnevno. Teško je, dakle, govoriti o istorijskoj snazi zajednice čija predsednica u istom obraćanju nabraja dokaze njenog ekonomskog slabljenja.
Još ubedljiviji odgovor pružaju podaci same Evropske komisije. Rast privrede EU tokom 2026. procenjen je na svega 1,1 odsto, dok bi inflacija trebalo da dostigne 3,1 procenat. Istovremeno se očekuje rast zajedničkog javnog duga sa 82,8 odsto BDP-a na kraju 2025. na 85,3 odsto do kraja 2027. godine. Evropska komisija pritom priznaje da slaba privredna aktivnost, skupa energija, rast vojnih izdataka i kamatni troškovi dodatno pritiskaju budžete država članica. To nisu pokazatelji Unije „jače nego ikada”, već sistema koji sve skuplje plaća sopstvene političke odluke.
Ni ranija obećanja predsednice Komisije ne ulivaju poverenje. „Juronjuz” je uoči govora utvrdio da najavljeni kredit Ukrajini iz zamrznute ruske imovine nije realizovan, da obećani „zid protiv dronova” nije zaživeo, da je plan delimične suspenzije sporazuma sa Izraelom ostao blokiran, dok dugo najavljivani evropski samit o stanovanju još nije održan. Velike reči ponovo su bile znatno brže od konkretnih rezultata.
Georg Rikeles, bivši savetnik evropskog pregovarača Mišela Barnijea, upozorio je u autorskom tekstu za „EUobserver” da Brisel pati od „iluzije napretka” – male pomake predstavlja kao istorijsku transformaciju, iako je Evropa i dalje opasno nepripremljena za finansijske, bezbednosne i tehnološke potrese. Poslanica Manon Obri otišla je korak dalje, pitajući da li je to bio govor o stanju Unije ili „govor o nečinjenju”.
Fon der Lajen je i ovoga puta gotovo svaki evropski problem stavila u okvir sukoba sa Rusijom, najavljujući još snažniju podršku Ukrajini i borbu protiv „toksičnog uticaja” Moskve. Građanima nije objasnila ko će platiti novu vojnu i finansijsku eskalaciju, niti je preuzela odgovornost za posledice energetske politike Brisela. Umesto odgovora o standardu, stanovanju i industriji, Evropljanima je ponovo ponuđena spoljna opasnost kao univerzalno opravdanje.
Predsednica Komisije našla je vremena i da deli političke lekcije Srbiji, dok je u istom govoru priznala da članice EU ne mogu da usaglase ni zajednički odgovor na postupke Izraela u Gazi i na Zapadnoj obali. To najbolje pokazuje kako izgledaju „evropske vrednosti” u praksi: stroge prema državama kandidatima, a rastegljive kada se sukobe interesi najmoćnijih članica.
Govor Ursule fon der Lajen zato nije dokaz snage EU, već pokušaj upravljanja utiskom. Kada se rast usporava, dug povećava, industrija povlači, energija ostaje preskupa, a države članice ne mogu da se dogovore ni o osnovnim spoljnopolitičkim pitanjima, tvrdnja o „najjačoj Uniji u istoriji” više liči na obmanjivanje građana nego na ozbiljan opis evropske stvarnosti.
Чланак Ursulina obmanjuje građane: EU „najjača“, dok privreda posrće i dug raste се појављује прво на Vesti Online.
