Inflacija u evrozoni dostigla je u oktobru četiri odsto, dok je energija za godinu dana poskupela čak 20,8 odsto. Najnoviji podaci pokazuju da evropska ekonomija ulazi u novi talas cenovnog pritiska upravo kada su građani i privreda očekivali stabilizaciju kamata i troškova života.
Prema preliminarnoj proceni Eurostata, godišnja stopa inflacije porasla je sa 3,8 odsto u septembru na četiri odsto u oktobru. Najveći doprinos rastu dale su cene energije, čija je stopa poskupljenja ubrzala sa 18,9 na 20,8 odsto. Usluge su poskupele 3,3 odsto, a hrana, alkohol i duvan 1,6 odsto.
Bazna inflacija, iz koje su isključene energija, hrana, alkohol i duvan, zadržala se na 2,5 odsto. To pokazuje da glavni pritisak trenutno dolazi sa energetskog tržišta, ali ne znači da će posledice ostati ograničene na račune za struju i gorivo. Skuplja energija postepeno ulazi u cenu prevoza, industrijske proizvodnje i usluga.
Novi podaci stavljaju Evropsku centralnu banku pred nezahvalan izbor. Podizanje kamata moglo bi da obuzda potrošnju, ali bi istovremeno dodatno opteretilo građane sa kreditima i privredu koja već trpi posledice slabe tražnje. Zadržavanje sadašnjeg kursa, s druge strane, nosi rizik da rast cena postane dugotrajniji.
Činjenica je da nova stopa inflacije ne znači automatski i novu odluku ECB-a. Ipak, evropski zvaničnici više ne mogu tvrditi da je opasnost prošla. Posle industrijskog pada, skupog zaduživanja i slabog rasta, povratak visoke inflacije pokazuje koliko je evropska ekonomija ostala ranjiva na svako novo kolebanje cena energije.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
