Kamioni, poljoprivreda i industrija koriste dizel. Cene vrtoglavo rastu zbog poremećaja u radu rafinerija, nestašica i geopolitičkih tenzija. Eventualna zabrana izvoza iz SAD dodatno bi pogoršala situaciju u Evropi. Čak i oni koji nikada ne sipaju dizel u svoj automobil osećaju posledice njegovog poskupljenja.
Za razliku od benzina, koji se pre svega koristi u putničkim vozilima, dizel je ključan za funkcionisanje velikog dela privrede. Kamionski transport, poljoprivredne mašine, građevinska mehanizacija i brojni industrijski procesi zavise upravo od tog goriva.
Zbog toga nestašice dizela ili nagli rast njegovih cena često imaju veći ekonomski uticaj od poskupljenja benzina, piše “Dojče vele“.
Kako rastu troškovi transporta i rada teške mehanizacije, kompanije ih prebacuju na krajnje potrošače, dodatno podstičući inflaciju i rast troškova života.
Vašington za nestašice optužuje Ukrajinu
Sjedinjene Države i Kina spadaju među najveće proizvođače dizela na svetu. Pošto Kina značajan deo proizvodnje koristi za sopstene potrebe, SAD su danas najveći svetski izvoznik dizela.
Uprkos tome, prosečna cena galona dizela u SAD porasla je na 6,52 dolara, pokazuju podaci Uprave za energetske informacije SAD. Pre godinu dana iznosila je 3,74 dolara, a dve godine ranije 3,53 dolara.
Predsednik Donald Tramp nedavno je pozvao ukrajinskog predsednika da prekine napade na ruske rafinerije. „On izaziva nestašicu dizela“, ocenio je Tramp.
TANJUG / AP / Jacquelyn Martin (STF)
Rusija je jedan od najvećih svetskih dobavljača dizela. Međutim, prema podacima Međunarodne agencije za energetiku, od 2022. godine neke od njenih rafinerija nafte bile su na meti napada čak 15 puta.
Agencija procenjuje da je proizvodnja dizela u Rusiji opala za skoro 30 odsto u odnosu na nivoe iz 2025. Moskva je zato sada ograničila izvoz dizela kako bi zaštitila domaće zalihe.
Dok je ruska proizvodnja opadala, SAD su pokušavale da nadoknade deo manjka na međunarodnom tržištu. Međutim, ni to nije bilo dovoljno.
Pored toga, Tramp je 22. septembra najavio da njegova administracija razmatra mogućnost ograničavanja ili zabrane izvoza dizela. Takav potez mogao bi da bude povezan i sa novembarskim međuizborima, na kojima su cene energenata važno političko pitanje.
Vodeće energetske lobističke grupe usprotivile su se takvom planu, a mnogi stručnjaci iz te oblasti smatraju da bi zabrana sporo dovodila do pada cena ili bi mogla da izazove kontraefekat tako što bi podstakla američke prerađivače da smanje proizvodnju, podignu cene ili učine i jedno i drugo.
Evropa posebno zavisi od dizela
Za Evropu bi dalji rast cena dizela mogao da bude posebno bolan.
„Decenije podsticaja, uključujući poreske olakšice, učinile su da evropski vozni park mnogo više zavisi od dizela nego američki“, objašnjava Georg Cahman iz briselskog trusta mozgova Brojgel.
Zbog toga, kako kaže, Evropska unija izvozi višak benzina, ali je istovremeno zavisna od uvoza dizela.
Prema podacima organizacije Transport & Environment, više od 38 odsto putničkih automobila u EU koristi dizel, dok drumski saobraćaj i teretni transport troše oko 77 odsto ukupne količine dizela i gasnog ulja.
TANJUG / AP / Sunday Alamba (STF)
Takva zavisnost čini evropske vozače i preduzeća posebno ranjivim na poremećaje na tržištu energenata.
Prema proceni te organizacije, od početka rata sa Iranom vozači u Evropskoj uniji za rezervoar od 50 litara dizela u proseku plaćaju oko 30 evra više. Vozači kamiona na dugim relacijama u Nemačkoj troše oko 236 evra više nedeljno na gorivo.
Dodatni troškovi drumskog transporta u EU procenjuju se na oko 270 miliona evra dnevno, od čega se više od 200 miliona odnosi upravo na dizel. Ukupni dodatni troškovi evropske ekonomije povezani sa dizelom od početka rata procenjuju se na oko 40 milijardi evra.
Zašto dizel poskupljuje brže od nafte?
Na prvi pogled moglo bi se očekivati da cena dizela prati cenu sirove nafte. Međutim, stručnjaci ističu da problem više nije nedostatak sirove nafte, već nedostatak kapaciteta za njenu preradu.
„Usko grlo prešlo je sa nedostatka sirove nafte na nedostatak kapaciteta za preradu“, kaže Skip Jork iz Centra za energetske studije Univerziteta Rajs.
Prema njegovim rečima, ukrajinski napadi na ruske rafinerije utiču na cene dizela mnogo brže nego poremećaji u isporuci sirove nafte.
„Svaki novi talas napada vidi se u cenama dizela već za nekoliko dana“, navodi Jork.
Dodatni problem predstavlja situacija u Ormuskom moreuzu. Iako je protok energenata kroz taj pravac stabilizovan na nižem nivou, dugoročno upravo taj region ostaje najveći rizik za tržište dizela.
Kapaciteti za preradu nafte širom sveta dodatno su smanjeni poslednjih godina. Prema oceni Georga Cahmana, posebno je pogođena proizvodnja dizela. Pojedine azijske rafinerije nemaju dovoljno sirove nafte za preradu, dok su se druge više okrenule proizvodnji avio-goriva.
Šta sledi?
Analitičari upozoravaju da bi produženi sukobi na Bliskom istoku i u Rusiji mogli dodatno pogoršati situaciju. Moguća američka zabrana izvoza dizela predstavljala bi dodatni šok za međunarodno tržište.
„Ako SAD blokiraju izvoz, cene dizela dodatno će porasti“, smatra Cahman.
On upozorava i na mogućnost trgovinskog odgovora Evropske unije, koja bi mogla da smanji izvoz benzina u SAD. Takav razvoj događaja doveo bi do viših cena goriva na obe strane Atlantika.
Dodatni problem predstavlja i približavanje zime na severnoj hemisferi. Rafinerije će istovremeno morati da zadovolje potražnju za lož-uljem i dizelom, što bi moglo dodatno da smanji raspoložive količine.
Od 2019. godine zatvoren je značajan broj rafinerija u Evropi i SAD. Prema oceni Skipa Jorka, tržište je zbog toga ostalo bez rezervnih kapaciteta koji su ranije mogli da amortizuju poremećaje.
„Tržište danas jednostavno ima manje rezervnih količina. Zato svaki izgubljeni barel mnogo direktnije pogađa ponudu nego ranije“, zaključuje on.
