Nekada je gotovo 95 odsto sezonskih radnika u poljoprivredi radilo „na crno“, bez zdravstvenog i penzijskog osiguranja, ali ni uvođenje jednostavne elektronske prijave nije rešilo jedan od najvećih problema domaće poljoprivrede – nedostatak radne snage.
Za šest godina rada portala za prijavu sezonaca registrovano je više od 100.000 radnika, dok je država kroz poreze i doprinose naplatila više od 2,4 milijarde dinara. Broj prijavljenih raste, ali proizvođači i dalje teško pronalaze ljude spremne da rade u njivama i voćnjacima.
Problem je posebno izražen tokom letnjih meseci, kada su poljoprivrednicima potrebni radnici za berbu, sadnju, okopavanje, sortiranje i pakovanje proizvoda. Poslovi na otvorenom, uz visoke temperature i veliki fizički napor, nisu privlačni mnogim radnicima, čak ni kada su dnevnice znatno veće nego ranije.
Istovremeno, čini se da ni zakonska obaveza prijavljivanja nije u potpunosti iskorenila rad na crno. Iako je postupak pojednostavljen i traje svega nekoliko minuta, deo sezonaca i dalje radi bez prijave i prava koja iz nje proizlaze.
Kako prenosi RTS, Vukašin je prošle godine tri nedelje radio kao sezonac, ali nije bio prijavljen, iako mu je poslodavac, njegov prijatelj, ponudio tu mogućnost. Kaže da nije znao koliko će posao trajati i da je angažovanje doživljavao kao pomoć prijatelju, a ne kao klasičan radni odnos.
Elektronska prijava sezonaca traje nekoliko minuta
Osnovni razlog za uvođenje obavezne prijave sezonskih radnika u poljoprivredi bio je smanjenje rada na crno i pojednostavljivanje procedure za poslodavce, objašnjavaju u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED), koja je inicirala uvođenje elektronskog sistema.
Ranije je poslodavcima za prijavljivanje jednog sezonskog radnika bilo potrebno oko pet sati mesečno, čak i kada bi radnik bio angažovan samo jedan dan. Zbog komplikovane procedure, gotovo 95 odsto sezonaca radilo je neformalno, bez zdravstvenog i penzijskog osiguranja, kao i osiguranja u slučaju povrede na radu.
Uvođenjem elektronskog sistema 2019. godine postupak prijave skraćen je na nekoliko minuta. Poslodavac može brzo da prijavi radnika, dok je iznos poreza i doprinosa koji se plaća za svaki dan angažovanja unapred poznat.
Prema podacima NALED-a, tokom šest godina rada portala registrovano je više od 100.000 sezonskih radnika u poljoprivredi. Kroz sistem je obračunato više od 2,4 milijarde dinara poreza i doprinosa, što je donelo korist radnicima, poslodavcima i državi.
Portal nešto češće koriste pravna lica nego poljoprivrednici koji posluju kao fizička lica. Do sada je evidentirano 621 pravno lice i 438 poslodavaca koji su fizička lica.
Godišnje se u proseku prijavi oko 30.000 sezonaca, a najveći broj angažovanja beleži se u junu, julu i avgustu. U godini osnivanja portala bilo je prijavljeno 26.000 radnika, dok je već naredne godine njihov broj premašio 30.000. Podaci pokazuju da broj korisnika sistema raste iz godine u godinu.
Zašto radnici neće da rade u poljoprivredi
Iako su dnevnice danas znatno veće nego pre nekoliko godina, poslodavci navode da je sve teže pronaći dovoljan broj ljudi. Fizički rad na visokim temperaturama, svakodnevni angažman tokom sezone i zahtevni poslovi na otvorenom odvraćaju potencijalne radnike.
Branko Ostić sa poljoprivrednog gazdinstva „Ostić“ iz sela Mađelos kaže da prijava sezonaca jeste pozitivna jer radnicima obezbeđuje zdravstveno i penzijsko osiguranje tokom angažovanja, ali da ona nije rešila nedostatak radne snage.
Prema njegovim rečima, najveći izazov ostaje pronalaženje dovoljnog broja ljudi u trenutku kada počnu sezonski radovi. Postupak prijave više nije komplikovan i može brzo da se završi, ali su potrebne dodatne mere koje bi podstakle ljude da prihvate poslove u poljoprivredi.
Na gazdinstvu „Ostić“ tokom pojedinih sezona radilo je i bilo prijavljeno nekoliko desetina radnika, u zavisnosti od obima proizvodnje i potreba u određenom periodu. Sezonci su najčešće angažovani za berbu kornišona i paprike, sadnju, okopavanje, sortiranje i pakovanje proizvoda.
Najveći problem predstavlja pronalaženje ljudi za berbu i druge poslove na otvorenom tokom leta, naročito kada su temperature izuzetno visoke. Berba kornišona, na primer, zahteva disciplinu i preciznost, a obavlja se svakodnevno tokom sezone.
Zbog manjka radnika mnogi proizvođači ne mogu da iskoriste puni proizvodni potencijal. Lakše se pronalaze sezonci za kraće i jednostavnije poslove koji nisu toliko fizički zahtevni, poput pakovanja i sortiranja proizvoda u zatvorenom prostoru.
Ko najčešće prihvata sezonske poslove
Sezonske poslove u poljoprivredi najčešće prihvataju domaći radnici iz ruralnih sredina, penzioneri, nezaposleni, studenti i ljudi koji žele dodatnu zaradu u periodu povećanog obima poljoprivrednih radova.
Odnos muškaraca i žena među prijavljenim sezoncima gotovo je izjednačen, dok najveći broj radnika pripada starosnoj grupi od 40 do 60 godina. Oni se angažuju na setvi, sadnji, berbi, žetvi i drugim poslovima za koje je u kratkom periodu potreban veliki broj ljudi.
Prijavljivanje sezonskog rada ne utiče na status nezaposlene osobe niti na pravo na novčanu socijalnu pomoć. Radnicima istovremeno donosi veću pravnu sigurnost, zdravstveno i penzijsko osiguranje, kao i osiguranje za slučaj povrede na radu.
Za poslodavce je prednost to što radnike mogu fleksibilno da prijavljuju u skladu sa potrebama proizvodnje i vremenskim uslovima. Za državu sistem znači manje rada na crno, veće prihode od poreza i doprinosa, efikasniji nadzor tržišta rada, bržu administraciju i podsticanje formalnog zapošljavanja.
Kazne za neprijavljene sezonske radnike
Nadležne institucije zadužene su za inspekcijsku kontrolu i kažnjavanje poslodavaca koji angažuju sezonske radnike mimo zakona. U NALED-u ocenjuju da jednostavna elektronska prijava, niski administrativni troškovi i jasno definisane obaveze podstiču zakonito angažovanje.
Za pravno lice koje ne prijavi sezonskog radnika i ne dostavi podatke Poreskoj upravi propisana je novčana kazna od 100.000 do milion dinara.
Za isti prekršaj preduzetnik može biti kažnjen iznosom od 10.000 do 300.000 dinara, dok je za odgovorno lice u pravnom licu predviđena kazna od 5.000 do 50.000 dinara. Poslodavcu koji je fizičko lice preti kazna od 5.000 do 150.000 dinara.
RTS navodi da od resornog ministarstva nije dobio podatke o tome u kojoj meri inspekcija uspeva da kontroliše angažovanje i prijavljivanje sezonskih radnika u poljoprivredi.
(RTS)
