Za kupovinu stana od 100.000 evra na kredit, uz učešće od 20 odsto, rok otplate od 30 godina i nominalnu godišnju kamatu od pet odsto, mesečna rata iznosila bi oko 429 evra. Ako bi banka prihvatila da rata optereti polovinu neto plate, kupcu bez drugih kreditnih obaveza bila bi potrebna primanja od približno 100.500 dinara.
Sa skupljom nekretninom rastu i potrebna zarada i iznos koji treba unapred obezbediti. Po istom modelu, za stan od 150.000 evra potrebna plata bila bi oko 150.700 dinara, a za nekretninu od 200.000 evra približno 201.000 dinara mesečno.
Ovi iznosi predstavljaju ilustrativnu računicu, a ne garantovane pragove za dobijanje kredita. Konačna odluka zavisi od ponude banke, postojećih zaduženja, stabilnosti prihoda i drugih elemenata procene kreditne sposobnosti.
Tako je Bizportal.rs, objavio primere za ove tri vrednosti nekretnina. Navedene rate približno odgovaraju obračunu uz nominalnu godišnju kamatu od pet odsto, iako ta stopa u prenetom tekstu nije precizirana.
U računici koja sledi pretpostavljeni su učešće od 20 odsto, otplata u jednakim mesečnim ratama tokom 30 godina i nepromenjena kamata od pet odsto. Dinarski iznosi preračunati su po ilustrativnom kursu od 117 dinara za evro, a prateći troškovi kupovine i kredita nisu uključeni u ratu.
Koliko treba za stan od 100.000, 150.000 i 200.000 evra
Kupac bi za učešće morao da izdvoji 20.000 evra, dok bi preostalih 80.000 evra obezbedio kreditom.
Uz navedene uslove, mesečna rata iznosila bi približno 429 evra, odnosno oko 50.200 dinara. Ako banka prihvata opterećenje neto primanja od 50 odsto, a kupac nema drugih kreditnih obaveza, potrebna plata bila bi približno 100.500 dinara.
Učešće od 20 odsto iznosilo bi 30.000 evra, dok bi kredit bio 120.000 evra.
Mesečna rata iznosila bi približno 644 evra, odnosno oko 75.400 dinara. Uz istu pretpostavku o opterećenju plate i bez drugih kreditnih obaveza, potrebna neto primanja bila bi oko 150.700 dinara mesečno.
Za učešće bi trebalo obezbediti 40.000 evra, a kreditom finansirati preostalih 160.000 evra.
Rata bi iznosila približno 859 evra, odnosno oko 100.500 dinara. Po istom modelu, potrebna neto plata bila bi oko 201.000 dinara mesečno.
Stvarna rata može da se razlikuje od ovih primera zbog drugačije kamate, roka otplate ili iznosa učešća. Dinarska protivvrednost obaveze zavisi i od kursa koji se primenjuje.
Zašto plata nije dovoljna za odobrenje kredita
Pretpostavljeno opterećenje plate od 50 odsto nije jedinstven limit koji sve banke primenjuju na svakog klijenta. Ono u ovim primerima služi za prikaz odnosa mesečne rate i potrebnih primanja.
Prema objašnjenju Narodne banke Srbije, banke uslove odobravanja stambenih kredita utvrđuju svojom poslovnom politikom. Prilikom procene kreditne sposobnosti razmatraju, između ostalog, odnos ukupnih mesečnih kreditnih obaveza i redovnih neto mesečnih prihoda.
Postojeći gotovinski kredit, kreditna kartica ili dozvoljeni minus mogu da smanje prostor za novo zaduženje. Njihov uticaj zavisi od načina na koji ih konkretna banka uključuje u procenu.
Zbog toga dve osobe sa istom platom ne moraju da dobiju isti iznos kredita. Banka razmatra i vrstu i stabilnost prihoda, zaposlenje, starost klijenta, rok otplate i sredstva obezbeđenja.
Važan je i izbor kamatne stope. Kod promenljive kamate mesečna rata može da se menja tokom otplate, u skladu sa ugovorenim uslovima. Kraći rok otplate, uz isti iznos kredita i istu kamatu, povećava mesečnu ratu.
Učešće nije jedini trošak kupovine stana
Za kupovinu nekretnine potrebno je pripremiti više novca od samog učešća. U zavisnosti od transakcije i uslova banke, dodatni izdaci mogu da obuhvate procenu vrednosti stana, overu dokumentacije, upis hipoteke, osiguranje i druge prateće troškove.
Kupac koji za stan od 100.000 evra obezbedi 20.000 evra učešća zato treba da planira i dodatnu finansijsku rezervu. Tačan iznos može da utvrdi tek kada proveri sve troškove konkretne kupovine i kreditne ponude.
Pri poređenju ponuda važno je sagledati i efektivnu kamatnu stopu, koja pored kamate obuhvata i troškove uključene u obračun ukupne cene kredita.
Pre traženja stana korisno je zatražiti procenu kreditne sposobnosti i konkretnu ponudu banke. Tako kupac može da utvrdi okvirni budžet za nekretninu i koliko sopstvenog novca treba da pripremi.
Iznos koji banka odobri treba uporediti i sa stvarnim kućnim troškovima. Rata koju je moguće plaćati dugoročno mora da ostavi dovoljno prostora za račune, hranu i nepredviđene izdatke.
(Bizportal.rs)
