Prošle godine pisala sam o „pauzi neizvesnosti”, terminu kojim je Gartner opisao usporavanje odluka o IT ulaganjima usled geopolitičkih i ekonomskih potresa. Poslednji podaci govore da je pauza gotova. Globalna potrošnja na informacione tehnologije u 2026. godini dostići će 6,37 biliona dolara, uz rast od 14,2 odsto. Brojka je impresivna, ali kontekst koji je okružuje, je daleko važniji, piše u autorskom tekstu za NIN Reviju najuspešnijih kompanija u Srbiji Tanja Kuzman, generalna direktorka Inicijative Digitalna Srbija (DSI).
Ljudski kapital i/ili infrastruktura
Struktura rasta izrazito je neravnomerna. Potrošnja na data centre uvećaće se za 62,5 odsto, na softver za 15,5 odsto, dok segment IT usluga, koji obuhvata implementaciju, održavanje i razvoj na osnovu potreba korisnika, raste svega 5,3 odsto. Upravo u tom segmentu, koji raste gotovo tri puta sporije od tržišta u celini, domaće kompanije ostvaruju najveći deo izvoza.
Istovremeno, primetna je promena u odnosu između kapitalnih izdataka i prihoda kod najvećih tehnoloških kompanija – odnos kapitalnih izdataka i prihoda kreće se između trideset i osamdeset odsto. Ove brojeve smo viđali kod elektrodistribucija i telekoma, ali ne i kod IT kompanija. Industrija koja je četiri decenije bila kapitalno laka i radno intenzivna postaje obrnuto. Kapital se seli sa ulaganja u ljudske sate, na ulaganja u infrastrukturu, čipove i električnu energiju. Ta promena dovodi naš IT sektor u poziciju u kojoj u budućnosti neće imati preveliki udeo.
Postoji i drugi nivo koji dolazi sa ovom promenom, manje vidljiv od prvog. Kada jedan iskusan inženjer uz pomoć AI alata isporuči obim posla za koji su ranije bila potrebna tri zaposlena, naplata po satu prestaje da bude prednost za IT kompanije i postaje njihov izazov. U ovom trenutku jedan deo našeg IT ekosistema i dalje naplaćuje kapacitet, kvalitet i brzinu usluge, a to može postati segment koji tržište nije spremno da plati na isti način u naredne dve do tri godine.
Rast koji se usporava
Izvoz IT usluga iz Srbije u 2025. godini iznosio je 4,55 milijardi evra. Kumulativni rezultati za prvu polovinu 2026. godine govore o daljem rastu. Ipak očekivanja su da će taj rast biti sličan kao i prošle godine, ukazujući na trend usporavanja u odnosu na stope rasta koje smo imali u prethodnoj deceniji.
Istovremeno, IT sektor prošao je i kroz nekoliko talasa otpuštanja i zatvaranja kancelarija pojedinih međunarodnih kompanija. U ovom kontekstu nije reč o lokalnom tržištu, jer imamo primere sličnih praksi u drugim zemljama. Na globalnom nivou, u prvih sedam meseci ove godine otpušten je isti broj ljudi koji je otpušten u 2025. godini, uz obrazloženja koja sve češće izričito navode automatizaciju. Narodna banka Srbije ukazuje na agregatne podatke koji i dalje pokazuju rast broja zaposlenih i zarada. Iako je ovaj podatak tačan, potrebno je imati u vidu da agregatni podaci obično ne otkrivaju strukturne promene.
Stepenica koju preskačemo
Istraživanje Stanford Digital Economy Lab pokazuje relativni pad zaposlenosti od oko 19 odsto među mladima starosti od 22 do 25 godina kada su u pitanju zanimanjima kojima je veštačka inteligencija (AI) najviše izložena. Kada je u pitanju razvoj softvera istraživanje ukazuje na činjenicu da zaposlenost iskusnijih radnika stagnira ili raste. Istovremeno na lokalnom tržištu vidimo sve veći broj oglasa za seniornije pozicije. Ovi podaci jasno ukazuju na sve češće opredeljenje IT kompanija da zapošljavaju iskusne zaposlene.
Posledicu nezapošljavanja mlađih kadrova bez iskustva koji kroz pet ili više godina postaju izgrađeni seniori, sektor neće osetiti u naredne dve do tri godine. Osetiće je 2031. godine ili nešto kasnije, kada generacija koja treba da popuni sredinu piramide neće postojati. To je posledica koja nastaje danas, a čiji trošak najverovatnije dospeva za pet godina. U tom trenutku, trošak nećemo moći da nadoknadimo odmah i biće nam potrebno isto toliko vremena da izgradimo te nove generacije.
Rešenje za ovu situaciju podrazumeva dva ključna koraka. Prvi je da se promene u obrazovanju dese brže i počnu ranije nego što je danas slučaj. Ako se rad sa AI alatima uvodi tek na fakultetu, kasnimo više od četiri godine. Srednja škola je mesto na kom se odnos prema tehnologiji formira i na kom se najvećim delom stiču osnove koje će olakšati njihovo dalje usavršavanje na fakultetu i u bilo kojoj profesiji. Drugi je da tržište promeni strukturu početničkih pozicija, tako da pretpostavljaju jasno definisana predznanja koje buduće generacije treba da poseduju od prvog dana i koje moraju steći u toku svog obrazovnog procesa.
AI agenti i kako mi koristimo AI
Na globalnom nivou ustanovljeno je da na svakog zaposlenog prosečne kompanije danas imamo osamdeset mašinskih identiteta uz dve trećine kompanija koje ne mogu pouzdano da razlikuju aktivnosti AI agenata od aktivnosti zaposlenog. U takvom poslovnom okruženju na svetskom nivou, Eurostat nam ukazuje da je AI u poslednja tri meseca koristilo samo 19 odsto građana Srbije, naspram EU proseka od 32,7 odsto; u poslovne svrhe manje od jedan na deset zaposlenih.
Na osnovu toga možemo da zaključimo da smo izgradili sektor koji kreira napredne AI sisteme za kompanije na globalnom nivou, dok naše kompanije ostaju među poslednjima u Evropi po primeni tehnologije koju izvozimo, a naši zaposleni su daleko od zahteva koje postoje na globalnom tržištu.
Pozitivni izuzeci
Sve prethodno ukazuje na ograničenja sa kojima se IT sektor suočava i promene koje su neophodne. Međutim, ovaj presek trenutnog stanja ne bi bio potpun bez sagledavanja izuzetaka koji jasno ukazuju na potencijal i vrednost koja se kreira.
Poslednje tri godine dovele su do otvaranja i rasta Databricks, Perplexity, NextSilicon i Tenstorrent razvojnih centara u Srbiji, gde zaposleni rade na njihovim proizvodima koje koriste korisnici na globalnom nivou. Ove kompanije mogle su da izaberu bilo koju lokaciju na svetu, a izabrale su Beograd i Novi Sad zbog ekspertize koju su mogli da pronađu u određenim oblastima, kao i zbog inženjerskog talenta.
Istovremeno se nazire obrazac napuštanja velikih sistema od strane zaposlenih koji imaju inovativnu ideju. Imamo nekoliko primera osnivača startapa koji su uspeli da podignu i po nekoliko miliona evra u ranim fazama od investitora iz SAD i UK, izabrani su da budu deo najprestižnijih svetskih akceleratora (npr. Y Combinator, a16z speedrun). Srbija je ove godine dobila i prvog „jednoroga”, startap Ominimo, osnovan 2024. godine, čija je vrednost u julu procenjena na 1,6 milijardi dolara.
Cilj je da ovi izuzeci postanu uobičajeni pozitivni primeri u našoj ekonomiji i upravo zbog toga Inicijativa „Digitalna Srbija” zajedno sa svim svojim članicama radi na tome da: 1) univerziteti obrazuju generacije spremne za tržište koje postoji danas i koje će postojati u budućnosti; 2) imamo veći broj osnivača startapa koji grade proizvode sa globalnom ambicijom; 3) AI veštine steknu oni koji ne rade u IT sektoru, jer se tu nalazi veliki deo neiskorišćene vrednosti.
