Američke sankcije Naftnoj industriji Srbije, neizvesnost oko prodaje ruskog vlasničkog udela i približavanje isteka gasnog sporazuma sa Rusijom mogli bi da budu među prvim izazovima za novu vlast u Srbiji, koja će tražiti rešenja za dva ključna pitanja domaće energetike. Iako je američko Ministarstvo finansija odobrilo dodatno vreme mađarskom MOL-u za sprovođenje pojedinih koraka u postupku preuzimanja udela u NIS-u, to još ne znači da je prodaja odobrena niti da su sankcije pred ukidanjem, dok se istovremeno približava 31. decembar, kada ističe aktuelni gasni aranžman sa Rusijom.
Nova licenca američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAK), koja MOL-u omogućava nastavak određenih transakcionih aktivnosti do 28. februara 2027. godine, predstavlja pozitivan signal, ali stručnjaci upozoravaju da je za konačno okončanje ruskog vlasništva i kontrole nad NIS-om neophodna posebna saglasnost američkih vlasti.
Dodatnu neizvesnost predstavlja činjenica da operativna licenca NIS-a važi samo do 11. decembra, zbog čega produženje jednog roka ne znači automatski i produženje ostalih odobrenja od kojih zavisi poslovanje kompanije.
Produžena licenca MOL-u ne znači i ukidanje sankcija
Iako je nova odluka OFAC-a otvorila prostor da se nastave aktivnosti neophodne za eventualnu promenu vlasničke strukture NIS-a, među kojima su prenos ruskih hartija od vrednosti i pribavljanje saglasnosti nadležnih ruskih državnih organa, ključna odluka američke administracije tek se očekuje.
Sagovornici Blic televizije ukazuju na to da je važno razlikovati licencu koja omogućava nastavak pregovora i pripremu transakcije od dozvole kojom bi sama prodaja bila konačno odobrena, naročito imajući u vidu da su rokovi za nastavak redovnog poslovanja NIS-a kraći.
“Jedan pozitivan i dobar signal, pogotovo što je ta nova licenca – dat je rok za nju do kraja februara meseca sledeće godine. To ne znači da su ove druge licence, ova druga odobrenja, za transport nafte Janafom, za preradu nafte u rafineriji Pančevo, takozvana operativna licenca za NIS, i samom MOL-u za ulazak u kupovinu ruskog udela – da su i one pomerene na taj rok. Ne, taj rok ostaje i dalje 11. decembar, tako da videćemo da li će do tada biti finalizovana transakcija”, kaže stručnjak za energetiku, Velimir Gavrilović.
To praktično znači da produženje licence do februara ne rešava automatski pitanje poslovanja NIS-a posle 11. decembra, dok bi za konačan izlazak ruske strane iz vlasničke strukture kompanije bilo neophodno da se ispune dodatni uslovi i pribave odgovarajuće dozvole.
Hoće li ruska strana pristati na prodaju?
Pored američkih regulatornih odobrenja, budućnost NIS-a zavisi i od spremnosti ruske strane da se dogovor o prodaji sprovede do kraja. Stručnjaci zato upozoravaju da se eventualni rasplet ne može posmatrati isključivo kroz rokove koje određuje OFAK, već i kroz političke odnose Vašingtona, Moskve i Beograda.
Miodrag Kapor, stručnjak za energetiku, izražava sumnju da bi u postojećim međunarodnim okolnostima transakcija mogla da bude konačno realizovana, iako takvu mogućnost ne isključuje.
“Međutim, kako situacija stoji za sada i ako imamo u obzir ko je na čelu u Beloj kući, ko u Kremlju sedi, i naravno odnos naših starih vlasti i novih vlasti prema Ruskoj Federaciji, ja prosto ne vidim razlog da se ta transakcija konačno i obavi, što opet ponavljam ne isključujem kao mogućnost”, rekao je Miodrag Kapor, stučnjak za energetiku.
Nova vlada najavljuje razgovore u Vašingtonu i Moskvi
Istovremeno sa rešavanjem vlasničkog pitanja NIS-a, pred budućom vladom nalazi se i obaveza da obezbedi nastavak snabdevanja Srbije prirodnim gasom, budući da postojeći aranžman sa Rusijom ističe 31. decembra.
Kandidat Studentske liste, akademik Radomir Saičić, najavio je da bi tokom prvih 30 dana od formiranja nove vlade državne delegacije trebalo da otputuju u Vašington i Moskvu, gde bi se razgovaralo o najvažnijim otvorenim pitanjima u energetskom sektoru.
Dok bi pregovori sa američkom administracijom bili usmereni na status NIS-a i sankcije, u razgovorima sa ruskom stranom prioritet bi bilo obezbeđivanje dugoročnijeg gasnog aranžmana, čime bi Srbija pokušala da smanji neizvesnost u snabdevanju ovim energentom.
Sagovornici ocenjuju da postoji prostor za postizanje novog dogovora sa Moskvom, između ostalog i zbog dugogodišnje energetske saradnje dve zemlje, ali podsećaju da su gasni aranžmani i vlasnička struktura NIS-a povezani sa širim energetskim interesima Rusije u Srbiji.
“Mi svi očekujemo da je to moguće – na bazi tih dobrih odnosa sa Ruskom Federacijom, istorijskih, ali i ovih sadašnjih, energetskih. Ne zaboravimo da je Srbija sa Rusijom ušla u jedan energetski paket, aranžman gde je naftna industrija Srbije bila deo toga. Mislim da je to negde interes ruske strane da ostanu ovde, u energetici Srbije, i na taj način. Naravno, to je povezano možda i sa njihovim statusom u NIS-u. Videćemo kako će na kraju to da izgleda”, rekao je Gavrilović.
Za konačno skidanje sankcija potrebna je posebna odluka
Čak i ukoliko pregovori o prodaji ruskog udela u NIS-u budu uspešno završeni, to ne bi automatski značilo i konačan rasplet sankcija. Kako objašnjavaju stručnjaci, procedura podrazumeva više odvojenih koraka, od pripreme transakcije i pribavljanja potrebnih odobrenja do konačne saglasnosti OFAC-a i eventualnog ukidanja sankcija.
“Osim ove licence koju je OFAC dao MOL-u za nastavak tih transakcionih radnji koje bi vodile ka eventualnoj kupovini NIS-a od strane MOL-a, potrebna je na kraju i konačna dozvola OFAC-a da se to stvarno i realizuje. Da se stvarno divestira ruska strana iz NIS-a, a naravno i potrebne druge radnje koje bi to odobrile, a onda na kraju tek da se naftnoj industriji Srbije skinu sankcije koje su delom već uvedene”, naglašava Kapor.
Pred novom vlašću tako bi se gotovo istovremeno mogla naći dva važna energetska pregovora, od kojih jedan podrazumeva rešavanje statusa najveće domaće naftne kompanije, a drugi dogovor o nastavku isporuka ruskog gasa. Njihov ishod mogao bi značajno da utiče na stabilnost energetskog sektora Srbije u narednom periodu.
U međuvremenu, dok se čekaju naredne odluke američkih vlasti i početak najavljenih pregovora nove vlade, Vlada Srbije u tehničkom mandatu produžila je do 15. novembra primenu odluke o privremenom smanjenju akciza na naftne derivate za 25 odsto.
