Četvorodnevna radna nedelja od 32 sata uz zadržavanje pune plate, ograničavanje rada na određeno vreme na 12 meseci i veći dodaci za prekovremeni, noćni i rad nedeljom deo su predloga Studentske liste u programu „Rad i socijalna pitanja“. Dokument obuhvata i promene u oblasti bolovanja, roditeljskih prava, socijalne zaštite i penzija.
Među predloženim merama je i pravo na isključenje nakon završetka radnog vremena, odnosno zaštita zaposlenih od poslovnih zahteva u vreme odmora. Poslodavci bi raspored rada morali da dostavljaju najmanje sedam dana unapred.
Mogućnost četvorodnevne radne nedelje ne bi predstavljala obavezu za sve poslodavce. Prema predstavljenom predlogu, oni koji se opredele za takvu organizaciju rada mogli bi da uvedu radnu nedelju od 32 sata, uz očuvanje postojećih zarada zaposlenih.
Program predviđa i određivanje minimalnih iznosa toplog obroka i regresa, drugačiji obračun minulog rada i dodatnu zaštitu od otkaza. Posebne mere odnose se na radnike angažovane preko zadruga, agencija i digitalnih platformi.
Studentska lista u programu polazi od ocene da radno zakonodavstvo nedovoljno štiti zaposlene, naročito one van standardnog radnog odnosa, i da se kršenje radničkih prava nedovoljno sankcioniše. Sve navedene mere predstavljaju programske predloge, a njihova primena zahtevala bi odgovarajuće promene propisa.
Rad na određeno najduže 12 meseci
Studentska lista predlaže da opšti maksimum rada na određeno vreme bude 12 meseci. Sa istim zaposlenim, za isti posao, poslodavac bi mogao da zaključi najviše četiri takva ugovora, uz poštovanje tog vremenskog ograničenja.
Za zamenu privremeno odsutnog zaposlenog predviđen je angažman do njegovog povratka, ali najduže 36 meseci. Kod projekata sa unapred određenim sadržajem i trajanjem važio bi opšti maksimum od 12 meseci, uz prethodno dostavljanje dokumentacije o trajanju i finansiranju projekta.
Dodatna zaštita predložena je za radnike kojima ugovor na određeno ističe tokom opravdane privremene sprečenosti za rad. U takvim slučajevima ugovor bi se produžavao do njenog završetka.
Program predviđa evidentiranje i plaćanje svakog prekovremenog sata. Navodi se i ograničenje prekovremenog rada na osam sati nedeljno, uz najviše 12 sati ukupnog dnevnog rada. Ta ograničenja, kako se ističe u prenetom tekstu, već postoje u Zakonu o radu.
Veći dodaci za rad nedeljom, praznicima i noću
Za rad tokom neradnog praznika predložen je dodatak od najmanje 150 odsto osnovice, dok bi za noćni i prekovremeni rad dodatak iznosio najmanje po 50 odsto.
Za rad nedeljom i na dan nedeljnog odmora predviđen je dodatak od najmanje 110 odsto, za smenski rad najmanje 30 odsto, a za terenski rad najmanje 26 odsto osnovice.
Promenio bi se i obračun minulog rada. Za svaku punu godinu provedenu u radnom odnosu, bez obzira na poslodavca, dodatak bi iznosio najmanje 0,5 odsto osnovice.
Poslodavci bi prilikom zapošljavanja objavljivali raspone plata, dok bi podaci o zaradama na uporedivim radnim mestima bili dostupni radi lakšeg otkrivanja diskriminacije u plaćanju.
Minimalni iznosi toplog obroka i regresa
Za novčanu naknadu ishrane tokom rada predložen je minimum od deset odsto prosečne zarade kod poslodavca iz prethodnog meseca. Istovremeno, taj iznos ne bi mogao da bude niži od 20 odsto republičke minimalne zarade.
Regres bi iznosio najmanje jednu prosečnu zaradu kod poslodavca, uz donju granicu u visini minimalne zarade.
Program predviđa približavanje minimalne zarade stvarnim životnim troškovima i njeno češće usklađivanje sa inflacijom. Kroz kolektivno pregovaranje razvijale bi se povoljnije minimalne zarade po sektorima.
U oblasti poreza predloženi su progresivno oporezivanje i olakšice za izdržavane članove porodice, sa ciljem smanjenja poreskog opterećenja nižih primanja i povećanja neto prihoda radnika.
NIN / Snežana Krstić
Bolovanje najmanje 75 odsto i dodatna zaštita od otkaza
Za prvih 30 dana bolovanja zbog bolesti ili povrede van rada predložena je naknada od najmanje 75 odsto odgovarajućeg proseka zarade, uz zaštitu minimalne zarade. Za obračun naknade tokom bolovanja i godišnjeg odmora koristio bi se povoljniji tromesečni prosek.
Program predviđa i sankcije za smanjivanje osnovne zarade pozivanjem na radni učinak, kao i za uskraćivanje bonusa zbog opravdanog odsustva.
Zaposleni bi u disciplinskom postupku imali garantovano pravo na odbranu i sindikalno zastupanje. Sporazumi o prestanku radnog odnosa zaključeni pod prinudom bili bi ništavi, a poslodavac bi morao da dokazuje dobrovoljnost sporazuma ako zaposleni učini verovatnim da je bio primoran da ga potpiše.
Nakon proglašenja tehnološkog viška predložena je šestomesečna zabrana zapošljavanja drugog radnika na istim poslovima, uz predviđene izuzetke. Ako se potreba za tim poslovima ponovo pojavi, prednost bi imao prethodno otpušteni zaposleni.
Zaštita radnika preko zadruga, agencija i platformi
Studentska lista predlaže proširivanje definicije zaposlenog kako bi radna prava obuhvatila i osobe angažovane van standardnog radnog odnosa, uključujući radnike na privremenim i povremenim poslovima i preko omladinskih zadruga.
Kada posao ima trajne karakteristike zavisnog rada, predviđeno je zaključivanje ugovora o radu. Agencijsko zapošljavanje bilo bi ograničeno na opravdane potrebe, uz sprečavanje zaobilaženja kolektivnih ugovora preko podizvođača.
Dodatna zaštita obuhvatila bi samozaposlene koji nemaju zaposlene i radnike na digitalnim platformama. Sezonski rad bio bi uređen Zakonom o radu i ograničen na najviše devet meseci godišnje.
Za radne prakse predloženi su obavezan obrazovni sadržaj, mentor i plan osposobljavanja, uz trajanje od najviše šest meseci kod istog poslodavca.
Radni sudovi i drugačija pravila za štrajk
Program predviđa jačanje inspekcije rada, nenajavljene nadzore i strože kazne za kršenje radničkih prava. Predloženo je i osnivanje posebnih radnih sudova radi bržeg rešavanja sporova zaposlenih i poslodavaca.
Sindikalno organizovanje bilo bi dostupno i samozaposlenima i radnicima sa nestandardnim oblicima angažovanja. Prag reprezentativnosti na teritorijalnom i granskom nivou bio bi smanjen na pet odsto, a sindikalni predstavnici imali bi zaštitu tokom funkcije i još dve godine po njenom završetku.
Opšti rok za najavu štrajka bio bi dva dana, dok bi za delatnosti od presudnog značaja za život, zdravlje i bezbednost ljudi iznosio šest dana. Za generalni štrajk predviđen je rok od pet dana.
Štrajk upozorenja mogao bi da traje do 24 sata i najavljivao bi se 24 sata unapred. Program predviđa priznavanje štrajka solidarnosti, a zaposleni koji štrajkuju zbog neisplaćenih zarada zadržali bi pravo na zaradu tokom obustave rada.
Nova prava za majke i očeve
Prema predlogu, pravo na porodiljsko odsustvo imala bi svaka žena koja je radila pre trudnoće, bez obzira na vrstu ugovora.
Posle šest meseci zdravstvenog osiguranja bila bi garantovana naknada od najmanje dve trećine prethodnih primanja, ali ne manja od minimalne zarade. Nakon 12 meseci osiguranja bila bi obezbeđena puna naknada.
NIN / Snežana Krstić
Predloženo je i ukidanje obračuna kojim se meseci bez prihoda računaju kao nule u osamnaestomesečnom proseku.
Za očeve je predviđeno tromesečno odsustvo nakon rođenja deteta, kao i neprenosivi deo roditeljskog odsustva tokom prve godine detetovog života. Program obuhvata i povećanje dečjeg dodatka, proširivanje kruga korisnika i ukidanje ograničenja broja dece za koju porodica može da ga prima.
Veća socijalna pomoć i podrška negovateljima
Osnovica novčane socijalne pomoći, prema predlogu, iznosila bi najmanje deset odsto iznad granice apsolutnog siromaštva. Iznosi bi se usklađivali sa rastom cena i prosečnih zarada, uz jednako učešće oba pokazatelja.
Predviđeni su ublažavanje pojedinih imovinskih uslova, objedinjavanje materijalnih davanja i aktivnija uloga centara za socijalni rad u pronalaženju građana kojima je pomoć potrebna.
Program obuhvata razvoj banaka hrane, vaučera i besplatnih školskih obroka, kao i mere protiv energetskog siromaštva.
U oblasti dugotrajne nege predloženo je uvođenje ličnog budžeta iz kojeg bi korisnik plaćao asistenta, službu ili člana porodice koji pruža pomoć. Rad negovatelja bio bi uređen ugovorima i garantovanim radnim pravima.
Predviđeni su i razvoj stanovanja uz podršku za osobe sa invaliditetom, postepeno zatvaranje određenih rezidencijalnih ustanova, reorganizacija domova za stare i kontinuirani nadzor privatnih domova.
U oblasti boračkih prava predloženi su borački dodatak nezavisan od materijalnog stanja korisnika, sistematsko prepoznavanje i lečenje posttraumatskog stresnog poremećaja i proglašenje Vidovdana za Dan ratnih veterana.
Socijalna penzija i usklađivanje penzija dva puta godišnje
Studentska lista predlaže usklađivanje penzija dva puta godišnje, a za korisnike najnižih penzija i dodatno povećanje od pet odsto iznad redovnog usklađivanja.
Program obuhvata ciljanu budžetsku pomoć penzionerima sa najnižim primanjima i dopunjavanje porodičnih penzija koje su ispod zakonskog minimuma do odgovarajućeg minimuma.
Jedan od predloga je socijalna penzija za građane starije od 65 godina koji nemaju dovoljno staža ili nisu ostvarili pravo na penziju. Njen puni iznos bio bi jednak minimalnoj poljoprivrednoj penziji.
Za roditelje i negovatelje koji intenzivno brinu o detetu ili odraslom članu porodice zavisnom od tuđe nege predloženi su državno plaćanje doprinosa i priznavanje do pet godina staža tokom radnog veka.
Ublažavanje penala za prevremenu penziju
Za penzionere sa najmanje 42 godine efektivnog radnog staža predloženo je ukidanje penala za prevremeno penzionisanje nakon navršene 65. godine.
Onima koji imaju najmanje 40, a manje od 42 godine efektivnog staža, penali bi posle 65. godine bili prepolovljeni, a nakon 70. godine potpuno ukinuti. Predviđena je postepena primena na postojeće i buduće penzionere.
Za poljoprivrednike se predlaže revizija dugovanja i otpis zateznih kamata. Glavnica bi se rešavala kroz dugoročnu otplatu, dobrovoljni otkup nedostajućeg staža ili delimični otpis uz odricanje od odgovarajućeg nepriznatog staža.
Predlozi iz programa ne predstavljaju usvojena prava niti najavu da su promene već stupile na snagu. Za njihovo sprovođenje bilo bi potrebno donošenje odgovarajućih propisa.
