Cene energenata za grejanje razlikuju se u zavisnosti od vrste ogreva, mesta kupovine i regiona u kojem se domaćinstvo nalazi. Prema podacima profesora Šumarskog fakulteta u Beogradu Branka Glavonjića, tona peleta na većini stovarišta u Srbiji košta od 42.000 do 48.000 dinara, dok se na pojedinim mestima cena kreće i do 52.000 dinara.
Kada je reč o ogrevnom drvetu, cene se kreću od oko 8.000 dinara po prostornom metru u pojedinim delovima istočne i južne Srbije do 10.500 dinara u Beogradu i oko 11.000 dinara u Novom Sadu.
Glavonjić za Biznis.rs navodi da su razlike u cenama posledica regionalnih uslova, načina nabavke, kvaliteta energenta i poslovne politike pojedinačnih proizvođača i trgovaca.
Koliko košta pelet u Srbiji?
Prema podacima kojima raspolaže Glavonjić, pelet se na većini stovarišta prodaje po ceni od 42.000 do 48.000 dinara po toni. Na pojedinim prodajnim mestima cena dostiže oko 52.000 dinara.
Na konačnu cenu utiču kvalitet peleta, njegovo poreklo i mesto prodaje. Posebno se izdvaja pelet klase A1, koja označava najvišu klasu kvaliteta, a koji se između ostalog prodaje i na stovarištima koja se oslanjaju na uvoz.
EPA / Patrick Seeger
Cene se razlikuju i među domaćim proizvođačima, pa kupcima može biti korisno da pre nabavke uporede ponude nekoliko prodajnih mesta.
Prema informacijama koje Šumarski fakultet dobija sa stovarišta, snabdevenost tržišta peletom značajno je bolja nego početkom septembra. Više od 80 odsto prodajnih mesta, prema tim podacima, raspolaže dovoljnim količinama ovog energenta.
Na većini stovarišta nema lista čekanja, a u najvećem broju slučajeva kupci mogu da očekuju isporuku tokom istog dana kada uplate robu. Ipak, dostupnost može da se razlikuje od mesta do mesta, piše Biznis.rs.
Koliko koštaju drva za ogrev?
Ogrevno drvo je još jedna od opcija za domaćinstva koja se pripremaju za grejnu sezonu. Njegova cena u velikoj meri zavisi od regiona, lokalne ponude i načina nabavke.
Prema podacima koje navodi Glavonjić, cene na stovarištima kreću se od oko 8.000 dinara po prostornom metru u pojedinim delovima južne i istočne Srbije, do približno 10.500 dinara u Beogradu i 11.000 dinara u Novom Sadu.
Profesor ocenjuje da su cene ogrevnog drveta relativno stabilne u poslednjih nekoliko godina.
Međutim, navedeni iznosi ne predstavljaju nužno trošak svih domaćinstava. Deo potrošača drva nabavlja preko privatnih preduzetnika, dok neki koriste sopstvene izvore, zbog čega stvarni izdaci mogu biti niži ili viši u zavisnosti od okolnosti.
EPA / Valda Kalnina
Prilikom poređenja ponuda važno je proveriti da li se cena odnosi na prostorni metar, kakav je kvalitet drveta i da li su prevoz i istovar uključeni u cenu.
Kakva je situacija sa snabdevanjem peletom?
Iako su pojedina stovarišta tokom prethodnog perioda imala problema sa dostupnošću, situacija se u međuvremenu poboljšala.
Prema procenama profesora Glavonjića, Srbija se u velikoj meri oslanja na domaću proizvodnju peleta, a između 90 i 92 odsto proizvedenih količina plasira se na domaće tržište.
Uvoz peleta, u zavisnosti od godine, iznosi oko 40.000 do 45.000 tona, dok se izvoz kreće između 30.000 i 35.000 tona.
Pelet koji se uvozi u Srbiju dolazi prvenstveno iz Crne Gore, dok se manje količine nabavljaju iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske.
Prema oceni sagovornika, domaći proizvodni kapaciteti omogućavaju Srbiji da u velikoj meri zadovolji sopstvene potrebe. Ipak, dostupnost i cene na konkretnom stovarištu zavise i od lokalnih zaliha i organizacije isporuke.
Šta se očekuje u narednom periodu?
Kada je reč o ogrevnom drvetu, Glavonjić ne očekuje značajnije poremećaje na tržištu niti veći rast cena.
Kod peleta će dalja kretanja zavisiti od potražnje, troškova proizvodnje i promena cena električne energije, koje mogu da utiču na odluke domaćinstava o načinu grejanja.
Prema njegovoj proceni, potražnja za peletom počela je da se smanjuje, što se vidi kroz bržu isporuku i činjenicu da se cene na većini stovarišta nisu menjale tokom prethodnog meseca.
EPA / EPA/TOLGA AKMEN
Ukoliko se takav trend nastavi i ne dođe do značajnijih promena na tržištu električne energije, profesor ne vidi izražen ekonomski razlog za novi rast cena peleta.
Gas kao opcija za domaćinstva koja imaju instalacije
Pored peleta i ogrevnog drveta, prirodni gas predstavlja jednu od opcija za domaćinstva koja već imaju odgovarajuće instalacije.
Glavonjić ocenjuje da je gas najpovoljniji energent za domaćinstva koja ga već koriste, dok isplativost grejanja na drva zavisi od lokacije i mogućnosti nabavke po povoljnijim cenama.
Za poređenje ukupnih troškova grejanja nije dovoljna samo cena energenta. Važni su i potrošnja tokom sezone, efikasnost uređaja, izolacija objekta, troškovi održavanja i način na koji domaćinstvo nabavlja ogrev.
Zbog toga je pre donošenja odluke korisno uporediti lokalne cene i proceniti koliko je energenta potrebno za zagrevanje konkretnog prostora tokom cele zime.
