Srpska privreda je tokom 2025. godine još jednom pokazala otpornost na spoljne ekonomske izazove. U vremenu kada se globalna ekonomija suočavala sa brojnim neizvesnostima, domaća privredna društva su uspela da održe pozitivan trend i stabilan nivo aktivnosti. Rast potrošnje, nastavak kapitalnih projekata i kontinuirani priliv inostranog kapitala, praćeni slabljenjem inflacionih pritisaka pružili su snažnu potporu ovakvim privrednim kretanjima. Odgovorna i razvojna politika Vlade Republike Srbije omogućila je da srpska privreda nastavi sa pozitivnim trendom rasta, jedanaestu godinu zaredom.
Značajan doprinos pozitivnim tendencijama dala su privredna društva, koja su, kao glavni pokretači ekonomije, već jedanaestu uzastopnu godinu poslovala profitabilno. Taj kontinuitet uspešnog poslovanja ukazuje i na sposobnost privrednih društava da se prilagođavaju promenljivim ekonomskim uslovima. Paralelno sa porastom obima ukupne poslovne aktivnosti, ona su uvećala svoje finansijske resurse i blago popravila finansijski položaj.
Srpska privreda većinski posluje sa značajnim dobitkom
Uspešno poslovanje privrede potvrđuju podaci iz redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2025. godinu dostavljeni Agenciji za privredne registre, u skladu sa Zakonom o računovodstvu. Preliminarnom zbirnom obradom obuhvaćeno je ukupno 111.695 privrednih društava, u kojima je bilo zaposleno 1.330.405 radnika.
Pozitivan neto rezultat na nivou privrednih društava iznosi 958 milijardi dinara i povećan je za 10,9% u odnosu na prethodnu godinu. Više od tri petine privrednih društava (67.424) poslovalo je sa neto dobitkom, dok je 32.551 društvo zabeležilo neto gubitak. Preostalih 11.720 društava nije iskazalo neto rezultat, a među njima su 8.142 dostavila izjavu o neaktivnosti.
Ukupan dobitak privrede rastao je zahvaljujući većem obimu poslovanja, ali i usled efikasnijeg upravljanja troškovima. Ukupni prihodi realizovani u visini od 21.112 milijardi dinara povećani su za 3,1%, ali su rashodi rasli sporije, po stopi od 2,8%, te je upravo ta razlika u njihovoj dinamici i doprinela boljem rezultatu privrede. Ovo je posebno važno imajući u vidu da su privredna društva prethodnih godina bila izložena nepredvidljivom spoljnom uticaju na rast cena energenata i sirovina, kao i troškova finansiranja. Bez odlučne, hrabre i pravovremene aktivnosti države, ovo je moglo značajno poremetiti privredu i zaustaviti rast. Značajno je i to što je najveći deo ukupnih prihoda i ukupnih rashoda realizovan kroz osnovnu delatnost, tako da su poslovne aktivnosti, kao i proteklih godina, diktirale ukupan rezultat.
Glavni generator ukupne profitabilnosti privrede – poslovni dobitak je ostvaren u iznosu od 1.382 milijarde dinara i na godišnjem nivou je uvećan za 6,2%. Istovremeno, finansijski gubitak je smanjen skoro za četvrtinu u odnosu na prethodnu godinu, na 119 milijardi dinara, što je posledica nešto povoljnijih uslova finansiranja, dok je negativan rezultat iz ostalih aktivnosti od 80 milijardi dinara, veći za 58,8%.
Ohrabruje i činjenica da su svi sektori poslovali pozitivno, što ukazuje da rast nije skoncentrisan samo u nekoliko delatnosti, već da je takav trend prisutan u većem delu privrede. Najveći doprinos ukupnoj dobiti dali su sektori koji čine stubove domaće ekonomije, ali i oni koji su poslednjih godina bili nosioci investicionih ulaganja. Rudarstvo je najprofitabilniji sektor sa pozitivnim neto rezultatom od 190 milijardi dinara, a odmah iza njega je sektor prerađivačke industrije, koji je uz ukupan dobitak od 183 milijarde dinara zadržao status najvećeg poslodavca u zemlji, zapošljavajući 395.533 radnika. Trgovina na veliko i malo, kao sektor sa najvećim ukupnim prihodima od 6.496 milijardi dinara i sa najvećim brojem privrednih društava (30.505), uz pozitivan neto rezultat od 175 milijardi dinara pokazuje da je snažna domaća potrošnja jedan od najbitnijih pokretača ekonomskog rasta. Kao važni nosioci privredne aktivnosti izdvajaju se i sektor građevinarstva sa 99 milijardi dinara pozitivnog neto rezultata i sektor informisanja i komunikacija, u kome je dobitak dostigao 89 milijardi dinara.
I svi segmenti privrede, gledano prema veličini privrednih društava, nastavili su da posluju pozitivno. Više od polovine ukupnog pozitivnog rezultata privrede, odnosno 538 milijardi dinara, ostvarili su veliki sistemi, koji su istovremeno generisali skoro polovinu ukupnih prihoda i zapošljavali 38,2% radnika. U okviru srednjih privrednih društava realizovan je pozitivan neto rezultat od 213 milijardi dinara, a kod malih 204 milijarde dinara. Na nivou mikro privrednih društava, koja ujedno čine najbrojniji segment domaće privrede sa 92.789 društava, realizovan je dobitak od tri milijarde dinara.
Na blage pozitivne pomake ukazuju i kretanja u delu finansijskih kapaciteta. Poslovna imovina privrednih društava je uvećana za 6,5% na godišnjem nivou i vredi 27.552 milijarde dinara, dok je kapital povećan za 7,9% i dostigao je vrednost od 12.517 milijardi dinara. Dobar signal je i to što je kapital rastao brže od ukupnih obaveza, koje su porasle za 5,5%, na 16.776 milijardi dinara. Iako je privreda nastavila da pretežno koristi pozajmljene izvore finansiranja, rast sopstvenih izvora bio je dinamičniji od rasta ukupnog duga, pa je zahvaljujući tome, udeo sopstvenog kapitala u ukupnim izvorima finansiranja blago povećan (sa 38,3% na 39,0%), dok je stepen ukupne zaduženosti smanjen (sa 1,61 na 1,57). To ukazuje da se finansijska struktura privrede postepeno popravlja i da privredna društva sve veći deo poslovanja finansiraju iz sopstvenih resursa.
Najveći deo finansijskih kapaciteta privrede skoncentrisan je u sektoru prerađivačke industrije, koji raspolaže sa više od petine ukupne poslovne imovine i kapitala. Pored njega, prema vrednim finansijskim resursima izdvajaju se sektor trgovine na veliko i malo, koji je angažovao 15,8% poslovne imovine i 14,6% kapitala, kao i građevinarstvo sa 14,6% odnosno 12,5% tih kapaciteta. Na sektor snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija odnosi se 9,2% poslovne imovine i 11,0% kapitala privrede, što potvrđuje njegov strateški značaj za privredu u celini.
Sa stanovišta veličine privrednih društava, više od polovine poslovne imovine i kapitala angažovano je u velikim sistemima.
Finansijska stabilnost privrede nešto je unapređena i kroz rast pozitivnog neto obrtnog kapitala, koji je povećan za 13,1%, na 738 milijardi dinara. Na izvesno poboljšanje u delu likvidnosti ukazuje i blagi rast opšteg racia likvidnosti (sa 1,06 na 1,07), dok je racio tekuće likvidnosti ostao na nivou iz prethodne godine (0,69).
Posmatrano prema sektorima, najveći pozitivan neto obrtni kapital zabeležili su trgovina na veliko i malo, prerađivačka industrija i građevinarstvo, a kada je reč o veličini privrednih društava, važno je istaći da su mala i srednja društva poslovala sa najvećim pozitivnim neto obrtnim kapitalom, što govori da ona imaju i najstabilniju finansijsku strukturu.
Srpska privreda je u 2025. godini, uprkos složenim i neizvesnim spoljnim okolnostima, očuvala stabilnost i ostala u zoni rasta, nastavljajući pozitivan trend. Vlada Republike Srbije i srpski privrednici pokazali su veliku otpornost, izdržljivost i veoma dobru koordinaciju u privrednim aktivnostima.
