Realni BDP Srbije je u prvih devet meseci 2026. međugodišnje uvećan za oko 3,6 odsto, čime se Srbija pozicionirala u red najbrže rastućih ekonomija u Evropi, navodi se u časopisu Makroekonomske analize i trendovi (MAT) u izdanju Ekonomskog instituta iz Beograda i Privredne komore Srbije.
Prema fleš proceni Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u trećem tromesečju 2026. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je četiri odsto, što pokazuje da je realni BDP-a Srbije u prvih devet meseci 2026. međugodišnje uvećan za oko 3,6 odsto.
Posmatrano sa proizvodne strane, najznačajniji realni rast aktivnosti, od početka godine beleže: Ostale usluge, Neto porezi i Trgovina na veliko i malo, dok je poljoprivredna proizvodnja uvećana za oko 11 odsto.
Srbija se prema realnom rastu BDP-a veoma dobro rangirana i u dugom roku u poređenju sa evropskim zemljama. Prema evidenciji Evrostata, u odnosu na 2015. godinu, BDP Srbije je do sredine ove godine realno uvećan za 44,2 procenta, odnosno 3,1 odsto prosečno godišnje. Ekonomija je rasla 2,4 puta brže od proseka EU (prosečni međugodišnji rast BDP-a u EU iznosi oko 1,3 odsto), što ukazuje da je Srbija u posmatranom periodu ostvarila uslovnu beta konvergenciju ka EU, odnosno da je kao manje razvijena ekonomija ostvarila brži rast od razvijenijih ekonomija, pri čemu se razlika između nje i EU postepeno smanjuje.
Prema preliminarnim podacima Evrostata, BDP evrozone u trećem tromesečju 2026. uvećan je za 1,3 odsto međugodišnje posmatrano. Iza ovog rezultata stoji krhka i neujednačena struktura – rast se oslanja na pojedine zemlje (Irska, Španija, Švedska), dok ključni igrači poput Francuske i Italije pokazuju stagnaciju ili pad. To znači da je otpornost prisutna, ali nije ujednačena niti dugoročno održiva bez strukturnih reformi.
Treba naglasiti i da je u Nemačkoj zabeležen solidan međugodišnji rast od 1,2 odsto, s obzirom na industrijske izazove i nepovoljne klimatske faktore (nizak vodostaj reke Rajne.
