Beneficirani radni staž može da omogući raniji odlazak u starosnu penziju, ali samo podatak o broju godina provedenih na takvim poslovima nije dovoljan da se utvrdi kada neko može da se penzioniše. Za snižavanje starosne granice važni su i ukupan staž osiguranja i stepen po kojem se staž uvećava.
To znači da ni osiguranik koji ima oko 12 godina staža sa beneficijama ne može samo na osnovu tog podatka da zna koliko ranije može da ode u penziju. Potrebno je proveriti koliko je efektivno radio na tim poslovima i koliki deo njegovog ukupnog staža čini rad na mestima sa uvećanim trajanjem staža.
Upravo takvu nedoumicu imao je čitalac iz Vladičinog Hana, koji se obratio „Glasu osiguranika“ sa pitanjem kako se određuje pravo na snižavanje starosne granice po osnovu beneficiranog staža.
Kako prenosi Blic, PIO fond je u odgovoru objasnio da treba razlikovati uslov za računanje staža sa uvećanim trajanjem od uslova za snižavanje starosne granice za penziju.
Najmanje deset godina efektivnog rada
Za računanje staža sa uvećanim trajanjem potrebno je da osiguranik na odgovarajućim radnim mestima, odnosno poslovima, efektivno provede ukupno najmanje deset godina. PIO fond navodi i izuzetak: ako je osiguraniku utvrđena invalidnost, potrebno je najmanje pet godina takvog rada.
Staž se uvećava samo za vreme efektivno provedeno na radu. Zato je pri proveri uslova važno razlikovati stvarno vreme rada na tim poslovima od staža koji je dobijen nakon uvećanja.
NIN / Snežana Krstić
Za snižavanje granice važne su dve trećine ukupnog staža
Drugi uslov odnosi se na udeo rada na beneficiranim poslovima u ukupnom stažu osiguranja. Da bi se starosna granica snizila po ovom osnovu, osiguranik mora da je na radnim mestima na kojima se staž računa sa uvećanim trajanjem navršio najmanje dve trećine ukupnog staža osiguranja.
Snižavanje zavisi od stepena uvećanja staža. Sam broj godina na beneficiranom radnom mestu, bez podataka o ukupnom stažu i primenjenom stepenu uvećanja, zato ne daje potpun odgovor o datumu odlaska u penziju.
Kada granica može da se spusti do 50 godina
Starosna granica po ovom osnovu može da se snizi do 55 godina života. Za osiguranike sa maksimalnim stepenom uvećanja, kod kojeg se 12 meseci efektivnog rada računa kao 18 meseci staža, postoji mogućnost snižavanja do 50 godina.
Za taj izuzetak potrebno je da najmanje dve trećine efektivnog rada na svim beneficiranim poslovima bude ostvareno upravo na poslovima sa stepenom uvećanja 12/18.
Ove granice ne znače da svaki osiguranik sa beneficiranim stažom automatski može da ode u penziju sa 55 ili 50 godina. Koliko će mu starosna granica biti snižena zavisi od njegovog staža i stepena uvećanja.
Za osiguranika koji navodi da ima oko 12 godina staža sa beneficijama, sledeći korak je provera podataka u evidenciji PIO fonda.
Tek uz podatke o godinama života, ukupnom stažu, efektivnom radu na beneficiranim poslovima i stepenu uvećanja može se utvrditi kada ispunjava uslove za starosnu penziju.
