Zaposleni u javnom sektoru i penzioneri sa nestrpljenjem očekuju da vlast u Srbiji saopšti u kom će procentu u decembru njihova primanja porasti.
Visinu najavljene povišice javnost će pak saznati veoma brzo, već krajem avgusta ili početkom septembra. Razloga da zadovoljno trljaju ruke imaju i zaposleni kod privatnih poslodavaca jer svaki put kada zarade porastu u javnom sektoru povećava se šansa da se isto desi i u realnom. Sindikati smatraju da bi u cilju izbegavanja dekompresije plata, ali i poboljšanja životnog standarda građana povećanje zarada trebalo da bude dvocifreno. To je svakako dobra vest i za penzionere jer bi ovoga puta rast njihovih penzija trebalo da prati rast zarada u javnom sektoru.
Ono što je u ovom trenutku potpuno izvesno i potvrđeno jeste to da veće novčane iznose na svojim računima radnici i najstariji građani mogu da očekuju već od decembra tekuće godine.Tu informaciju je nedavno u javnost izneo ministar finansija Siniša Mali tokom zasedanja Skupštine Srbije, gde se raspravljalo o rebalansu budžeta.
Iako nadležni još uvek nisu spremni da obelodane tačan iznos povećanja plata i penzija, pojedine informacije su ipak dospele u etar. Tako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da će država povećati plate lekarima koji budu pristali da rade u selima. Vučić je naime tokom posete jugoistoku Srbije konstantovao da u tom delu zemlje nema dovoljno lekara i da zato razmatra mogućnost da doktorima koji rade u seoskim sredinama plata bude povećana za 15 do 20 odsto kao i da im se plate ostali troškovi.
Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije uputio je pak zahtev vlastima za povećanje plata svim zaposlenima u delatnosti zdravstva i socijalne zaštite.
Taj sindikat traži i da se uvede jedinstvena osnovica za obračun i isplatu plata zaposlenima u delatnosti zdravstva, uz korekciju koeficijenata, posebno administraciji, na način da svi profili zaposlenih imaju veću platu.
U dopisu, upućenom predsedniku Republike i Vlade Srbije, kao i ministarstvima finansija, zdravlja i rada, podseća se da plate zaposlenih još uvek nisu u korelaciji sa značajem koje zdravstvo i socijalna zaštita imaju za državu. Ističe se da zaposleni iz deset grupa poslova u zdravstvu, uključujući i zaposlene u administraciji, imaju minimalnu zaradu ili tek neznatno više u zavisnosti od broja sati u mesecu.
Stoga u Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije naglašavaju da procentualno povećanje plata svim zaposlenima, ne sme biti manje od procentualnog povećanja minimalne zarade (najavljeno je povećanje u iznosu od 9,2 odsto).
Takođe, predsednik Sindikata uprave Srbije Slađan Bobić, koji okuplja zaposlene u lokalnoj samoupravi, državnim organima i ustanovama socijalnog osiguranja, kojih ima oko 150.000, istakao je da njihove plate treba da budu povećane za 15,9 odsto.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović je u svojoj ranijoj izjavi za NIN istakao da je rast plata u javnom sektoru neophodan jer je u slučaju da do njega ne dođe nakon dizanja minimalca koji će nastupiti od 1.januara sledeće godine kompresije zarada neizbežna.
“Po našim procenama s obzirom na realne troškove života to povećanje bi trebalo da iznosi između 12 i 15 odsto. Taj nivo povećanja bi naime motivisao i poslodavce u realnom sektoru da podignu zarade svojim zaposlenima kako bi i oni mogli da zaštite svoj životni standard”, istakao je Mihajlović.
Kada je pak reč o penzijama predsednik Srbije Aleksandar Vučić je istakao da će one biti povećane ove, a ne sledeće godine i da će povećanje u potpunosti da prati rast plata, što u konkretnom slučaju znači da će se obračun penzija vršiti direktno prema procentu rasta zarada u zemlji. Inače, plan države je da kroz procente povećanja prosečna penzija, koja trenutno iznosi 486 evra, dostigne nivo od 650 evra tokom 2027. godine.
Podsećanja radi, najavljena je i jednokratna novčana pomoć za penzionere čija isplata počinje 14. septembra, što što predstavlja dodatni vid podrške najstarijim sugrađanima.
Inače,ta davanja su podeljena u tri platna razreda. Shodno tome, penzioneri sa primanjima do 31.092 dinara dobiće 35.000 dinara pomoći, oni sa penzijom od 31.092 do 56.822 dinara dobiće 27.500 dinara, dok će korisnici sa penzijom većom od 56.822 dinara dobiti po 20.000 dinara kao jednokratnu pomoć.
Nadležni ističu da je glavni cilj novih ekonomskih mera nastavak rasta primanja iznad nivoa inflacije, kako bi građani osetili boljitak u svojim novčanicima. Kada je reč o platama, fokus će biti na rastu minimalne zarade, ali i povećanju ličnih dohodaka u javnom sektoru. Predstavnici države, poslodavci i sindikalci na sednici Socijalno-ekonomskog saveta održanoj sredinom ovog meseca nisu mogli da se dogovore o visini minimalca za sledeću godinu pa će odluku o njegovom iznosu kako procedura u takvim slučajevima nalaže doneti Vlada Srbije do 15.septembra.
Ipak, već sada je zvanično potvrđeno da će od 1. januara minimalna zarada, sa 551 evra, biti podignuta na iznos od 600 evra, što je oko 70.470 dinara. Država će preuzeti najveći deo tereta ovog povećanja kroz rasterećenje privrede i podizanje neoporezivog dela dohotka za 9,2 odsto, uz obrazloženje da se to čini kako poslodavci ne bi trpeli preveliki pritisak. Vlasti u Srbiji se nadaju da će do kraja sledeće godine visina prosečne zarade dostići 1.400 evra mesečno.
Sve ove mere i planirane povišice oslanjaju se na dobre rezultate koje privreda Srbije beleži u 2026. godini. Prema procenama nadležnih, privredni rast u 2026. trebalo bi da iznosi 3,3 odsto, što bi Srbiju svrstalo u sam vrh Evrope po stopi razvoja.
Stabilan privredni rast donosi veće prihode u državnu kasu, a rebalans budžeta je kreiran tako da se taj višak novca direktno preusmeri na podizanje standarda građana kroz plate, penzije i kapitalne projekte.Tržište rada u zemlji je stabilno, sa stopom nezaposlenosti od 8,9 odsto, što dodatno puni fondove za plate i penzije.
