Kvadrat stana u najskupljem evropskom gradu košta gotovo 23.000 evra, dok se na drugom kraju liste nekretnine u centru velike metropole prodaju po ceni od 2.646 evra po kvadratnom metru. Novo istraživanje otkriva ogromne razlike na evropskom tržištu stanova.
Najskuplji evropski grad za kupovinu stana je Cirih, gde prosečna cena kvadratnog metra u centru dostiže 22.910 evra. Odmah iza njega nalazi se Ženeva, sa cenom od 19.439 evra.
To znači da bi kupac za stan od 80 kvadratnih metara u centru Ciriha morao da izdvoji približno 1,83 miliona evra. Nekretnina iste površine u Ženevi koštala bi oko 1,55 miliona evra.
Podaci pokazuju da su najskuplji stanovi uglavnom koncentrisani u velikim finansijskim centrima i turističkim metropolama. Zanimljivo je, međutim, da se među deset najskupljih evropskih gradova nalaze samo dva grada iz pet najvećih evropskih ekonomija.
Istraživački institut Dojče banke u izveštaju “Mapping the World’s Prices 2026” uporedio je cene stanova u centralnim delovima 69 gradova širom sveta, među kojima je 28 evropskih, objavio je Blic Biznis pozivajući se na Juronjuz.
London treći, Pariz i Beč u prvih pet
Na trećem mestu evropske liste nalazi se London, gde kvadrat stana u centru prosečno košta 17.241 evro. Pariz je četvrti sa 12.771 evrom, dok je Beč peti sa cenom od 12.483 evra po kvadratnom metru.
Prema tim podacima, London je gotovo 35 odsto skuplji od Pariza, iako oba grada pripadaju grupi najvećih i najpoznatijih evropskih metropola.
Među deset najskupljih gradova nalazi se i Minhen, gde kvadrat košta 11.435 evra. Slede Luksemburg sa 11.011 evra, Kopenhagen sa 10.191, Stokholm sa 10.037 i Oslo sa 9.785 evra po kvadratnom metru.
Na listi deset najskupljih tako su čak tri nordijske prestonice. Helsinki se nalazi na 13. mestu, sa prosečnom cenom od 8.431 evro. Ispred njega su Milano, gde kvadrat košta 9.378 evra, i Amsterdam sa cenom od 9.273 evra.
Prag skuplji od Madrida i Berlina
Prag ima prosečnu cenu od 8.352 evra po kvadratnom metru u centru grada, što ga čini skupljim od Madrida i Berlina. U Madridu kvadrat košta 7.831 evro, dok je prosečna cena u Berlinu 7.613 evra.
U centru Rima kvadratni metar stana prosečno košta 7.328 evra. Slede Dablin sa 7.185 evra i Frankfurt sa 7.162 evra, dok je cena u Lisabonu 6.636, a u Barseloni 6.485 evra. Prosečna cena kvadratnog metra u 28 analiziranih evropskih gradova iznosi 9.090 evra.
Najjeftiniji kvadrat u Istanbulu
Na drugom kraju evropske liste nalazi se Istanbul, koji je najpovoljniji među analiziranim gradovima. Kvadrat stana u centru prosečno košta 2.646 evra. Prema toj računici, za stan od 80 kvadrata u centru Istanbula potrebno je oko 211.680 evra, što je gotovo devet puta manje nego za nekretninu iste površine u Cirihu.
Atina je takođe među povoljnijim velikim evropskim gradovima, sa prosečnom cenom od 3.442 evra po kvadratnom metru.
U Briselu, političkom centru Evropske unije, kvadrat u centru košta 4.380 evra, dok je prosečna cena u Birmingemu 4.671 evro. U Budimpešti kvadrat košta 5.243 evra, u Varšavi 5.443, a u Edinburgu 5.708 evra.
Hongkong najskuplji sa 23.790 evra
Kada se analizirani evropski gradovi uporede sa ostatkom sveta, najskuplji je Hongkong. Kvadrat stana u centru tog grada dostiže 23.790 evra, čime je Hongkong skuplji i od Ciriha.
Na drugom mestu svetske liste nalazi se Seul sa prosečnom cenom od 21.897 evra, dok Cirih zauzima treću poziciju.
Na samom dnu liste nalaze se Kairo, gde kvadrat košta 784 evra, i Johanesburg sa cenom od 913 evra. To su jedina dva od 69 analiziranih gradova u kojima je prosečna cena kvadratnog metra niža od 1.000 evra.
Podaci su prikupljeni na osnovu informacija servisa Numbeo i Dojče banke, dok su cene preračunate u evre prema prosečnom kursu Evropske centralne banke u prvoj polovini 2026. godine.
Rezultati pokazuju koliko se cene stanova razlikuju čak i među velikim evropskim metropolama. Dok je za prosečan stan od 80 kvadrata u najskupljim gradovima potrebno više od milion evra, u povoljnijim delovima Evrope ista površina može da se kupi za višestruko manji iznos.
