Poslednji topli dani su na samom izmaku što je pouzdan signal da nam se bliži početak grejne sezone.
Ona inače širom zemlje zvanično startuje 15.oktobra te građane koji ne koriste centralno grejanje najviše interesuje koji je ogrev najjeftiniji, a samim tim i najisplativiji za njihov kućni budžet.
Prema računici Agencije za energetiku Srbije najekonomičniji energent je prirodni gas. Sa druge strane, kada je reč o potrošačima veliki deo njih će konstatovati da su to zapravo inverter klime. Ali da krenemo redom.
Zvanična analiza Agencije za energetiku pokazuje da je za zagrevanje prosečnog stambenog prostora od 60 kvadrata tokom 180 dana grejne sezone, najpovoljnija opcija “plavi energent”, za koji je potrebno izdvojiti oko 45.500 dinara za šest meseci. Odmah iza njega nalazi se ogrevno drvo sa cenom od oko 56.500 dinara, pod uslovom da se koristi jeftinija vrsta i efikasnije peći. Potrošači koji su se pak odlučili da svoja domaćinstva zagrevaju peletom za te potrebe će tokom trajanja grejne sezone morati da izdvoje oko 79.000 dinara.
Kada je u pitanju grejanje na struju kroz tradicionalne uređaje, situacija se drastično razlikuje u zavisnosti od načina potrošnje. Kao posebna kategorija izdvajaju se termoakumulacione peći, koje su znatno povoljnije ukoliko se dopunjuju isključivo noću, kada je na snazi jeftina tarifa za potrošnju struje. U tom slučaju, sezonski račun iznosi oko 64.400 dinara, dok dopunjavanje tokom dana podiže troškove za čak 40 odsto na 90.160 dinara.
Sa druge strane, najskuplje grejanje ubedljivo je ono na direktne električne grejače, što podrazumeva etažno grejanje na struju, električne kotlove i radijatore, jer to građane košta astronomskih 155.800 dinara za sezonu.
Ipak u ovoj statistici nedostaje kategorija koja zapravo drži titulu šampiona štednje, a to je grejanje na inverter klime. Računica pokazuje da su konverter, odnosno inverter klime najjeftinija opcija, jer trošak grejanja prosečnog stana na kvalitetan inverter iznosi svega između 30.000 do 40.000 dinara za celu sezonu.
Upućeni kažu da razlog zašto ovih uređaja uopšte nema u zvaničnoj tabeli Agencije za energetiku leži u njenoj metodologiji. Ta agencija naime prati isključivo sirovinske energente i statične sisteme, dok inverter klima ne radi kao običan grejač sa odnosom jedan prema jedan. Ona funkcioniše kao toplotna pumpa i njena potrošnja direktno zavisi od spoljne temperature i energetske klase uređaja, pa se zbog te promenljivosti teže obuhvata jedinstvenim i fiksnim sezonskim prosekom.
Podaci o ceni grejanja jasno pokazuju prednosti inverter klima, međutim, pre nego što se ostvari drastična ušteda na mesečnim računima, potrebno je proći kroz fazu ugradnje i početne investicije, što takođe ima svoju matematiku. Za stan od 60 kvadrata struka predviđa dva rešenja u zavisnosti od rasporeda prostorija. Ukoliko je stan otvorenog tipa, dovoljna je jedna veća i jača inverter klima kapaciteta 18.000 BTU. Sama klima i njena montaža u ovoj varijanti koštaju ukupno između 830 i 1.130 evra. Sa druge strane, za stanove sa odvojenim sobama daleko je bolje rešenje ugradnja dve manje dvanaestice, odnosno jedinice od 12.000 BTU, kako bi se toplota ravnomerno rasporedila. Ta opcija podiže početne troškove, pa za kupovinu dva aparata i njihovu duplu montažu građani moraju da izdvoje između 1.120 i 1.540 evra, što predstavlja priličan urad na kućni budžet.
Treba reći i to da grejanje na inverter klime sa sobom nosi i jasne nedostatke koji se prvenstveno ogledaju u padu efikasnosti na velikom minusu. Naime, kada spoljna temperatura padne ispod minus 10 ili minus 15 stepeni, klima troši znatno više struje, a jeftiniji modeli gube kapacitet i slabije greju.
U domaćinstvima se često žale i na nelagodu zbog stalnog strujanja vazduha, jer klime konstantno duvaju topao vazduh koji može podizati prašinu, što je nepovoljno za ukućane podložne alergiji , a usput stvara i subjektivan osećaj promaje. Tokom dugotrajnog rada ovaj uređaj drastično isušuje vazduh u prostoriji, što zahteva korišćenje ovlaživača, a stalna buka unutrašnje jedinice i zvuk ventilatora mogu smetati tokom noći i spavanja.
Na kraju, nasuprot svim individualnim ložištima i aparatima nalazi se daljinsko grejanje. U glavnom gradu Srbije tu uslugu pruža Javno komunalno preduzeće “Beogradske elektrane”. Aktuelna cena centralnog grejanja po kvadratnom metru u Beogradu iznosi 2.021 dinar godišnje. Ako posmatramo troškove domaćinstva koje živi u stanu od 60 kvadrata računica pokazuje da mesečni račun iznosi oko 10.108 dinara, što na godišnjem nivou daje trošak od tačno 121.300 dinara. Ova cena plaća se tokom svih 12 meseci u godini kroz račun Infostana, a ne tokom šest meseci trajanja grejne sezone kao što je to slučaj sa drvima, gasom, peletom ili strujom.
Iako je ta brojka visoka u poređenju sa gasom ili klimom, treba naglasiti da centralno grejanje nudi prednosti koje nijedan drugi ogrev ne može da priušti. Pre svega, korisnici ne moraju da čekaju da se hladna soba zagreje kada dođu s posla jer je u stanu konstantna i stabilna temperatura tokom celog dana.
Nema uobičajenih obaveza poput unosa drva, čišćenja pepela, servisiranja kompresora niti stalne brige o jeftinoj i skupoj struji. Zbog apsolutne bezbednosti i stalne toplote u svakom ćošku stana, centralno grejanje i dalje važi za najbolje i najkomfornije rešenje, naročito za porodice sa malom decom.
