Geopolitičke tenzije, poremećaji u lancima snabdevanja, sve složeniji regulatorni zahtevi i rastući bezbednosni rizici menjaju način na koji organizacije razmišljaju o tehnologiji. S obzirom na to da tehnološka infrastruktura, softver i podaci predstavljaju osnovu funkcionisanja kompanija i javnih institucija, jasno je da digitalni suverenitet postaje jedno od ključnih pitanja poslovanja.
Odgovor na izazove ipak, ne može biti jednostavno odustajanje od spoljnih dobavljača i razvoj svih rešenja unutar sopstvenih kapaciteta, jer potpuna tehnološka nezavisnost nije realan cilj. Suština digitalnog suvereniteta je u tome da kompanije i institucije razumeju i kontrolišu svoje zavisnosti, procenjuju rizike, zadrže mogućnost izbora i budu spremne da brzo reaguju na promene.
Ovo je bila centralna poruka diskusije posvećene digitalnom suverenitetu, u okviru godišnje konferencije Asseco grupe u Budimpešti, na kojoj su predstavnici kompanije razmatrali kako pronaći ravnotežu između tehnološke zavisnosti i kontrole, koliko je važno razvijati sopstveno znanje i infrastrukturu i ulagati u bezbednost i otpornost sistema.
ASEE u Srbiji deo je Asseco grupe, jedne od najznačajnijih IT kompanija u Evropi. Dominantna oblast rada je finansijski sektor i to pretežno bankarski, što čini čak dve trećine ukupnih aktivnosti kompanije na domaćem tržištu.
Izbor, kontrola i otpornost
Koliko zavisnost od ključnih sistema može da utiče na globalnu privredu, u dobroj meri je pokazao primer blokade Sueckog kanala u martu 2021. godine, kada je kontejnerski brod „Ever Given“ zaustavio jednu od najvažnijih pomorskih ruta na svetu. Sličan rizik postoji i u digitalnoj sferi. Kada kompanije zavise od određenog softvera, infrastrukture ili dobavljača, gubitak pristupa tim resursima može da ugrozi kontinuitet njihovog rada, dovede do finansijskih gubitaka, pa čak i ugrozi njihov opstanak.
Rafael Kozlovski, potpredsednik Upravnog odbora kompanije Asseco Poland, smatra da je za očuvanje digitalnog suvereniteta važno da kompanije imaju mogućnost izbora, da zadrže kontrolu nad ključnim tehnološkim rešenjima i budu spremne da odgovore na nepredviđene okolnosti. Nijedno rešenje nije bez rizika, ukazuje on, pa tako razvoj sopstvenog sistema može stvoriti zavisnost od malog broja stručnjaka, dok oslanjanje na spoljne dobavljače donosi druge vrste zavisnosti.
Ustupljene fotografije / Ustupljene fotografije
„Zato je važno da kompanije, bez obzira na izabrani model, zadrže uticaj na upravljanje podacima, arhitekturu sistema i njegov dalji razvoj, kao i sposobnost da nastave rad u slučaju nepredviđenih poremećaja“, istakao je Kozlovski.
Pitanje digitalnog suvereniteta posebno je složeno za evropske kompanije, koje se u brojnim segmentima oslanjaju na tehnologije razvijene izvan Evropske unije. Od operativnih sistema i baza podataka do čipova, računarske infrastrukture i alata veštačke inteligencije, tehnološka zavisnost prisutna je na gotovo svim nivoima poslovanja.
Pjotr Jelenjski, generalni direktor kompanije ASEE, smatra da potpuna nezavisnost nije ni ostvariva ni nužno poželjna. Umesto pokušaja da se sve razvija samostalno, neophodno je pažljivo upravljati postojećim zavisnostima i sačuvati mogućnost promene dobavljača ili tehnologije.
„Mislim da niko ne želi da bude zavisan od nečega, ali na kraju često nemamo drugu mogućnost“, istakao je Jelenski, povlačeći paralelu između IT i energetskog sektora. Zemlja koja nema sopstvene izvore nafte, gasa ili uglja ne može biti potpuno energetski nezavisna, ali može da koristi različite izvore energije koji se međusobno dopunjuju i mogu da zamene jedni druge. Sličan princip, smatra, treba primeniti i u tehnologiji.
Ustupljene fotografije / Ustupljene fotografije
„Strategija ne bi trebalo da počiva na jednom izboru, već na mogućnosti da se brzo pređe na alternativno rešenje. To podrazumeva da kompanije ne smeju da budu potpuno vezane ni za sopstvena rešenja ni za jednog spoljnog dobavljača“, istakao je Jelenski.
Ipak, čuvanje kontrole nad tehnologijom zahteva više od tehničke mogućnosti promene sistema. Potrebno je razumeti poslovne procese, predvideti rizike i proceniti troškove. U tome Asseco grupa vidi vrednost svog poslovnog modela. Osim razvoja softvera, kompanija klijentima donosi poznavanje konkretnih industrija, od bankarstva i osiguranja do telekomunikacija i zdravstva.
Sličan pristup primenjuje se i na razvoj veštačke inteligencije. Umesto potpunog oslanjanja na najnovije modele, koji mogu biti skupi ili promeniti uslove korišćenja, kompanija razmatra kombinovanje različitih rešenja i korišćenje sopstvenih modela kada je to opravdano. Cilj nije eliminisanje zavisnosti, već izbegavanje situacije u kojoj promena cene ili uslova jednog dobavljača ugrožava poslovanje.
Sjedinjene Američke Države i Kina imaju snažne pozicije u razvoju digitalne infrastrukture, čipova, računara i drugih ključnih tehnologija, dok Evropska unija u pojedinim od ovih oblasti zaostaje. Ipak, stručnjaci ukazuju da evropske zemlje raspolažu značajnim znanjem i industrijskim iskustvom, koji im omogućavaju da postojeću infrastrukturu i tehnologije koriste za razvoj sopstvenih rešenja. Zato je za evropske kompanije važno da pažljivo upravljaju tehnološkim razvojem i zadrže mogućnost odlučivanja o pravcu u kojem će se on odvijati, uz svest o rizicima koje nosi oslanjanje na spoljne dobavljače.
Ustupljene fotografije / Ustupljene fotografije
Sličan izazov postoji i unutar velikih poslovnih grupacija koje posluju u više zemalja i različitim industrijama. Iako zajednička tehnološka rešenja mogu da donesu uštede i olakšaju poslovanje, ona moraju da uzmu u obzir i specifične potrebe lokalnih tržišta, kao i mogućnost pojedinačnih kompanija da samostalno odlučuju o pitanjima važnim za njihov dalji razvoj.
Pjotr Jelenski: Suverenitet se ne štiti dodatnim preprekama
Digitalni suverenitet zahteva ravnotežu između zaštite podataka, regulatornih zahteva i slobode poslovanja. Pjotr Jelenski smatra da u tom procesu ključnu ulogu imaju tržišna ekonomija, konkurencija i odgovornost onih koji donose odluke.
„U najvećoj mogućoj meri trebalo bi da se oslonimo na tržišnu ekonomiju, konkurenciju i dosledno poštovanje zakona. Ne postoji jedan ispravan način da se pristupi ovoj temi, niti postoji jedinstven put kojim treba ići. Najvažnije je preuzimanje odgovornosti. Želimo da donosioci odluka vode računa o tome da suverenitet bude zaštićen.“
Pojedine zemlje pribegavaju strogim pravilima o čuvanju podataka unutar svojih granica. Turska i Egipat, imaju propise koji u određenim sektorima ograničavaju mogućnost čuvanja podataka na infrastrukturi u inostranstvu. U praksi to znači da takvi zahtevi mogu da otežaju poslovanje međunarodnim pružaocima usluga, a u Turskoj se odnose, između ostalog, na finansijski i zdravstveni sektor.
Dodatni problem za Evropu predstavlja različito tumačenje i primena propisa u državama članicama. Zajednički regulatorni okvir ne dovodi uvek do ujednačene prakse, jer nacionalni organi uvode sopstvena tumačenja i dodatne zahteve. U finansijskom sektoru nacionalne banke dodaju sopstvena tumačenja postojećih propisa.
Ustupljene fotografije / Ustupljene fotografije
„Umesto da izgradimo jedinstveno tržište, stvaramo dodatne prepreke između 27 tržišta. Na taj način gubimo suverenitet u odnosu na SAD, Kinu i druge aktere. Razbijamo jedinstveno tržište, onemogućavamo korišćenje prednosti ekonomije obima i narušavamo konkurenciju podizanjem ovih barijera“, objašnjava Jelenski.
Takva fragmentacija otežava kompanijama da posluju na nivou čitave Unije, umanjuje prednosti ekonomije obima i slabi njihovu konkurentnost u odnosu na globalne rivale. Paradoksalno, različita nacionalna pravila mogu da oslabe upravo ono što bi evropska regulativa trebalo da ojača, a to je jedinstveno tržište i konkurentnost evropske privrede.
Pronalaženje ravnoteže između zaštite podataka, bezbednosti i konkurentnosti podrazumeva i sposobnost brzog reagovanja u okolnostima koje nije moguće u potpunosti predvideti, smatra Jelenski, zato naglašava značaj fleksibilnih organizacionih struktura, kontinuirane obuke zaposlenih i donošenja odluka na nivou na kojem se problemi neposredno rešavaju.
„Ne bi trebalo da sedište kompanije odobrava svaku jednostavnu odluku koja mora brzo da se donese. Moramo da budemo u stanju da brzo delujemo i reagujemo. Konkurentnost u privredi treba dodatno jačati, a otvorenost doprinosi uspostavljanju mehanizama digitalnog suvereniteta“.
Ustupljene fotografije / Ustupljene fotografije
Ovaj izazov posebno je izražen kod manjih tržišta, kakva su Srbija i druge zemlje Balkana. Njihov ograničeni ekonomski obim otežava samostalno razvijanje svih kapaciteta potrebnih za tehnološku nezavisnost. Jelenski zato ukazuje na mogućnost udruživanja u veće ekonomske celine, poput Evropske unije, kao jednog od načina jačanja suvereniteta. To, međutim, nije dovoljno samo po sebi. Potrebno je, smatra on kontinuirano preispitivati propise i poslovne prakse, pratiti primere dobre i loše prakse i izvlačiti pouke iz incidenata, od curenja podataka do zavisnosti od monopolskih dobavljača.
Redovna procena rizika i spremnost na promene, dakle, podjednako su važni kao pravila kojima se digitalni suverenitet štiti. Cilj nije da se svaki mogući scenario unapred predvidi, već da organizacije i institucije budu sposobne da na promene odgovore brzo i odgovorno.
„Bezbednost je poput zdravlja. Ne brinete mnogo o njemu sve dok se ne pojavi problem“, zaključuje Jelenski.
