Privreda Srbije već jedanaestu godinu zaredom posluje profitabilno, dok se u strukturi poslovanja otvara pitanje koliko se ostvareni višak sredstava usmerava u nove proizvodne kapacitete i razvoj. Posle snažnijeg investicionog ciklusa tokom 2024. godine, ulaganja u osnovna sredstva u 2025. nisu nastavila istim intenzitetom. Ako se deo raspoloživih sredstava ne usmerava u nove investicije, postavlja se pitanje gde ona završavaju i kakve se mogućnosti za dalji razvoj zapravo nude domaćim kompanijama.
Šta raditi sa novcem koji ostane posle plata, dobavljača i poreza? Zvuči kao slatka muka velikih korporacija. Ipak, istu muku svake godine imaju i hiljade srednjih preduzeća u Srbiji. Od načina na koji je rešavaju, zavisi kako će naša privreda izgledati za deset godina.
Najveće svetske kompanije na to pitanje odgovaraju bez dileme. Kompanije iz američkog indeksa S&P 500 su potrošile rekordnih 1.020 milijardi dolara na otkup sopstvenih akcija u prethodnih 12 meseci zaključno sa septembrom 2025. i isplatile još 664,9 milijardi dolara dividendi. Amazon, Alphabet, Microsoft i Meta ove godine planiraju oko 725 milijardi dolara kapitalnih ulaganja, pre svega u infrastrukturu povezanu sa veštačkom inteligencijom. Novac se vraća akcionarima ili ulaže u rast, ne stoji na računu.
U regionu već postoje primeri kompanija koje višak raspoloživog novca ne ostavljaju neangažovanim, već ga privremeno plasiraju na tržištu. U Hrvatskoj je među takvim primerima Društvo prijatelja dubrovačke starine, koje upravlja dubrovačkim zidinama i koje je i ranije višak sredstava ulagalo u državne trezorske zapise. U jednom od novijih izdanja u njih je plasiralo četiri miliona evra.
„Pametno upravljanje viškom novca počinje pitanjem koliko firmi treba danas, koliko za godinu dana, a koliko za pet. Kada to zna, može da planira i gde će novac držati”, kaže Aleksandar Ivanović, portfolio menadžer Društva za upravljanje investicionim fondovima Vista Rica. „Novac namenjen platama i obavezama prema dobavljačima prirodno je držati likvidnim. Ali sredstva koja neće biti potrebna naredne dve ili tri godine mogu u međuvremenu biti plasirana tako da očuvaju i uvećaju svoju vrednost. Kompanije u regionu već koriste takve mogućnosti, a sličnu logiku mogu primeniti i srpska preduzeća, u skladu sa svojom veličinom i potrebama.”
Srbija: stabilna dobit, nejasno šta raditi dalje
Kako pokazuje podatak sa početka teksta – i srpska privreda zarađuje. Firme koje su poslovale sa dobitkom ostvarile su ukupno 1.389 milijardi dinara neto dobiti 2025, a pred njima se sada otvara isto pitanje – šta dalje?
U praksi, višak sredstava najčešće ostaje na bankarskom računu, gde je kompanijama odmah dostupan i jednostavan za praćenje. Pored oročenja, banke nude i avista modele – sredstva ostaju raspoloživa po viđenju, dok kompanija na novac koji joj na kraju dana nije potreban može ostvariti određeni prinos. Prema podacima Narodne banke Srbije, prosečna ponderisana kamata na nove dinarske depozite privrede krajem 2025. godine iznosila je 4,3 odsto, dok je na devizne depozite bila 2,5 odsto.
Druga mogućnost su državne hartije od vrednosti i investicioni fondovi, od novčanih, za kratkoročni višak, do onih koji na duži rok ulažu u akcije i obveznice. Manje je poznato da je zakon firmama otvorio i vrata alternativnih investicionih fondova. Većina malih i srednjih preduzeća tretira se kao mali investitori, a fondovi koji im se nude podležu najstrožim pravilima: upravljanju rizicima, unutrašnjoj reviziji, stres-testovima likvidnosti i nadzoru Komisije za hartije od vrednosti.
Razlika u odnosu na štednju vidi se u prinosima. Vista Rica Corporate, prvi alternativni investicioni fond na domaćem tržištu namenjen isključivo pravnim licima, ostvario je u 2025. prosečan godišnji prinos od 8,52 odsto u evrima, odnosno 8,76 odsto u dinarima. U periodu od juna 2025. do juna 2026. prosečan godišnji prinos u evrima porastao je na 10,42 odsto. To je značajno iznad prosečne kamate na devizne depozite privrede. Fond ulaže pretežno u obveznice i akcije na domaćim i svetskim tržištima. Minimalni iznos ulaganja od strane investiora nije propisan, a investirati je moguće u dinarima i evrima.
Zasigurno, najbolje rešenje zavisi od konkretnih potreba svakog biznisa, pa zato treba imati na umu sve raspoložive opcije.
