Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75%, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5%) i kreditne olakšice (7,0%).
Prilikom donošenja navedene odluke, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu ostvareno i očekivano kretanje inflacije u narednom periodu, kao i rizike iz međunarodnog okruženja koji mogu uticati na njeno kretanje.
Međugodišnja inflacija je nastavila da se kreće u granicama cilja (3±1,5%), pri čemu se od juna ponovo nalazi ispod centralne vrednosti cilja. U julu je iznosila 1,9%, pre svega zahvaljujući nižim cenama hrane, posebno voća i povrća, čije su cene usled izuzetno dobrog novog roda bile niže za 18% u poređenju sa cenama iz jula prošle godine. Polazeći od navedenog, kao i činjenice da za sada nisu ispoljeni značajniji sekundarni efekti i da je naša ekonomija pokazala veću otpornost na energetski šok od prvobitno očekivane, avgustovska projekcija Narodne banke Srbije predviđa da će inflacija u ovoj godini biti niža nego što je projektovano tri meseca ranije, kao i da će se u celom horizontu projekcije, tj. u naredne dve godine zadržati u granicama cilja.
Pri tome, imajući u vidu nisku bazu iz prošle godine po osnovu primene uredbe o ograničenju trgovačkih marži, kao i efekte rasta svetskih cena energenata i drugih primarnih proizvoda, očekujemo da će se inflacija od septembra ove godine kretati oko nivoa od 4%, gde će se zadržati i tokom 2027, a zatim će krajem perioda projekcije biti postepeno snižena. Kada je u pitanju međugodišnja bazna inflacija (merena promenom indeksa potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), njen intenzitet i struktura nisu se bitnije menjali od septembra prošle godine i ona se kreće oko gornje granice cilja od 4,5%, koliko je iznosila i u julu ove godine.
NIN / Mitar Mitrović
Bolja su i očekivanja kada je u pitanju ekonomska aktivnost, jer je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda u drugom tromesečju 2026. ubrzan na 3,8% međugodišnje, što je više od prve procene (3,6%).
Prema oceni Izvršnog odbora, najveći pozitivan doprinos dali su uslužni sektori, kao rezultat rasta privatne potrošnje, pri čemu je ubrzanju privrednog rasta doprineo i oporavak aktivnosti u prerađivačkoj industriji, rudarstvu, građevinarstvu i poljoprivredi. Na nivou prve polovine godine, realni rast bruto domaćeg proizvoda iznosio je 3,5% međugodišnje.
Bolja ostvarenja privredne aktivnosti od početka godine u odnosu na očekivanja opredelila su Narodnu banku Srbije da u avgustu poveća projekciju privrednog rasta za ovu godinu, na 3,2%, dok je projekciju rasta za 2027. godinu zadržala na 4,5%.
Glavni pokretač rasta ekonomske aktivnosti trebalo bi da bude domaća tražnja, uz pozitivan doprinos i potrošnje i investicija, koje će biti podržane rastom raspoloživog dohotka i nastavkom realizacije infrastrukturnih projekata u okviru programa „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027”. Na tržištu rada, prema Anketi o radnoj snazi, stopa nezaposlenosti u drugom tromesečju 2026. iznosila je 7,2%, što je njen najniži nivo do sada.
Iako su dosadašnji efekti eskalacije sukoba na Bliskom istoku i rasta svetske cene nafte na globalnu inflaciju i ekonomsku aktivnost bili manji nego što se prvobitno očekivalo, neizvesnost u pogledu daljeg razvoja situacije i dalje je izražena, posebno imajući u vidu da je svetska cena nafte i dalje na povišenom nivou u poređenju sa cenom iz perioda pre izbijanja sukoba.
NIN / NIN
Dosadašnjem ublažavanju efekata na cene naftnih derivata na domaćem tržištu doprineli su korišćenje raspoloživih zaliha energenata i smanjenje akciza na naftne derivate. Ipak, ukoliko sukob na Bliskom istoku potraje ili se geopolitičke tenzije dodatno zaoštre, ne može se isključiti mogućnost da se efekti preliju na troškove proizvodnje i transporta na globalnom nivou, lance snabdevanja, tokove kapitala, a time i na inflaciju. Za Srbiju, kao malu i otvorenu ekonomiju koja u značajnoj meri zavisi od uvoza energenata, neophodno je nastaviti pažljivo praćenje ovih rizika, istakao je Izvršni odbor.
Narodna banka Srbije nastavlja da vodi opreznu monetarnu politiku, uz održavanje relativne stabilnosti deviznog kursa. Izvršni odbor će donositi odluke na osnovu pristiglih podataka i njihovog uticaja na kretanje inflacije.
Ukoliko proceni da ostvareni rast svetske cene nafte ima izraženije sekundarne efekte na ostale cene preko inflacionih očekivanja, Narodna banka Srbije će reagovati svim raspoloživim instrumentima.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se razmatrati ekonomska kretanja i izgledi i doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 8. oktobra 2026. godine.
