Ekonomski rast Srbije će ubrzati sa dva odsto u 2025. na 3,1 odsto u 2026. i 3,7 odsto u 2027, uz blago usporavanje na 3,5 odsto u 2028, navodi se u danas objavljenom najnovijem Ekonomskom izveštaju Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju.
Rast Srbije bi trebalo da podrže javne investicije, turizam, povećanje prihoda domaćinstava i snažniji izvoz.
Turizam je, takođe, profitirao od sve veće uloge Srbije kao regionalnog tranzitnog i vazduhoplovnog čvorišta, napominje Svetska banka.
Širenje avio-povezanosti Beograda podržalo je dolaske putnika iz Rusije i Turske, iako su poremećaji povezani sa situacijom na Bliskom istoku negativno uticali na pojedine linije.
Otporan izvoz automobila podržao je izvozne rezultate širom Zapadnog Balkana, posebno u Srbiji i Severnoj Makedoniji, ističe Svetska banka.
Srbija i Rumunija počele su početkom 2025. godine proizvodnju električnih automobila namenjenih evropskom tržištu, a proizvodnja automobila u Srbiji porasla je za gotovo trećinu u periodu januar-jul, nakon što je nova fabrika značajno povećala proizvodnju i izvoz u Italiju u drugoj godini rada.
Svetska banka u delu izveštaja koji je posvećen usvajanju veštačke inteligencije napominje da je Vlada Srbije, koja je predvodila otvaranje data centra u Kragujevcu 2020. godine, sada ulaže u izgradnju trećeg superračunara u saradnji sa francuskom vladom.
Privedni rast Srbije u naredne tri godine će tako nadmašiti region Zapadnog Balkana, gde se očekuje nešto manje ubrzanje, sa 2,6 odsto u 2025. na 3,1 odsto u 2026. i po 3,4 odsto u 2027. i 2028. godini, dodaje se u izveštaju.
Infrastrukturni projekti ostaće važan pokretač rasta u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, dok će turizam i građevinarstvo nastaviti da podržavaju aktivnost u Albaniji.
Rast u regionu Evrope i Centralne Azije (ECA), u okruženju u kome dominiraju više cene energije, povećana neizvesnost i slabiji privredni rast trgovinskih partnera, verovatno će i u 2026. usporiti – na 2,2 odsto, sa 2,6 odsto tokom 2025.
Nakon toga, region očekuje postepeno ubrzanje na 2,4 odsto u 2027. i na 2,6 odsto u 2028. godini.
Svetska banka je saopštila da se u regionu ECA sa izuzetkom Rusije, koja čini oko 40 odsto regionalne privrede, očekuje pad stope rasta sa 3,7 odsto u 2025. na tri odsto u 2026, pa ubrzanje na 3,4 odsto u 2027. i 3,7 odsto u 2028.
“Ekonomije u razvoju u regionu i dalje pokazuju otpornost usled smanjenog energetskog inteziteta, dodatnih državnih mera i snažne domaće tražnje”, izjavila je potpredsednica Svetske banke zadužena za Evropu i Centralnu Aziju Antonela Basani.
Kako je rekla, da bi povećale konkurentnost i pomogle da se prevaziđu efekti pada broja radno sposobnog stanovništva, zemlje regiona mogu da iskoriste potencijal veštačke inteligencije jačanjem osnovnih obrazovnih i upravljačkih veština zaposlenih, istovremeno pripremajući institucije tržišta rada i socijalne zaštite za ove disruptivne promene.
Povoljni uslovi na tržištu rada, zajedno sa rastom realnih zarada, doznaka, broja turista i javnih ulaganja podstakli su ekonomski rast.
Države su privremenim olakšicama delimično ublažile uticaj viših cena energenata na domaćinstva i firme, mada su u pojedinim zemljama te mere doprinele i jačanju fiskalnih pritisaka.
