Beogradski podstanari u septembru su se suočili sa kirijama višim za oko 30 odsto nego na početku leta. Istovremeni dolazak studenata i novih doseljenika iz Rusije povećao je broj potencijalnih zakupaca, ali njihove finansijske mogućnosti nisu jednake. Dok jedni mogu da plate stan na traženoj lokaciji, drugi potragu nastavljaju u udaljenijim delovima grada.
Takvo pomeranje zakupaca širi poskupljenje izvan centra. Kada domaćinstva i studenti odustanu od skupljih opština, raste interesovanje za naselja koja su ranije predstavljala pristupačniju alternativu. Vlasnici stanova i tamo dobijaju prostor da povećaju kirije, pa se razlika između raspoloživog budžeta i ponuđenih cena sve teže prevazilazi promenom lokacije.
Ipak, sadašnji pritisak na tržište ne mora da znači ponavljanje situacije iz 2022. godine. Ekonomista Aleksandar Stevanović ukazuje da među novopridošlim ruskim državljanima postoji jasnija granica prihvatljivih troškova: ukoliko im je Beograd preskup, spremni su da izaberu drugi grad.
Rusi povećavaju tražnju, ali ne pristaju na svaku kiriju
Stevanović za NIN ocenjuje da novi priliv stanovništva iz Rusije ima presudnu ulogu u poslednjem poskupljenju zakupa.
„Ekonomski gledano potpuno je prirodno da cene skaču u uslovima povećane tražnje. Sada je definitivno takav slučaj. Novi talas građana Rusije je došao na naše prostore“, kaže on.
Kako objašnjava, među doseljenicima su uglavnom ljudi čija primanja omogućavaju veća izdvajanja za stanovanje nego što to može da priušti domaće stanovništvo. Stanodavci u takvoj potražnji vide mogućnost za veću zaradu.
Najviše interesovanja ruskih zakupaca usmereno je ka Novom Beogradu, Vračaru, Zvezdari, Starom gradu i Savskom vencu. Na tim lokacijama trosobni stanovi uglavnom dostižu najmanje 1.500 evra mesečno. Posebno visoke iznose beleži Beograd na vodi, gde se garsonjere izdaju od 900 evra, a za veće stanove traži se više od 2.000 evra.
Međutim, Stevanović smatra da vlasnici ovog puta imaju manje prostora za proizvoljno povećavanje kirija nego pri prvom većem dolasku Rusa.
„Ipak, ovoga puta stanodavci neće moći da formiraju paprene cene kakve su bile aktuelne tokom prvog talasa dolaska ruskih doseljenika 2022. godine. Naime, Rusi koji sada dolaze ipak nisu spremni da prihvate bilo kakvu cenu“, navodi naš sagovornik.
Prema njegovom objašnjenju, preskupa ponuda u prestonici deo doseljenika usmerava ka manjim gradovima. Za vlasnika stana to znači da viša oglašena kirija ne garantuje i veći prihod: ako nema zainteresovanog zakupca, nekretnina ostaje prazna.
„Shodno tome cene izdavanja sigurno neće ići u nebo jer bi u tom slučaju mogli da ostanu neizdati, a tako nešto je najgore po interese stanodavaca“, kaže Stevanović.
Studentski budžeti sve teže prate ponuđene cene
Uporedo sa dolaskom Rusa, početak akademske godine aktivirao je potragu za studentskim smeštajem. Za one koji ostanu bez mesta u domu privatni zakup postaje neophodan trošak, a blizina fakulteta dodatno sužava izbor.
Prema navodima upućenih u tržište, kvalitetni stanovi mogu da pronađu zakupca svega nekoliko sati po objavljivanju oglasa. U takvim okolnostima studenti imaju malo vremena za odluku, naročito kada naiđu na ponudu koja odgovara njihovom budžetu.
Koliko se taj budžet promenio pokazuje primer garsonjera u blizini tehničkih i društvenih fakulteta na Zvezdari, Voždovcu i Paliluli. Umesto ranijih 350 evra, za njihov zakup sada je potrebno oko 450 evra mesečno. Dvosoban stan pogodan za dva studenta kreće se između 600 i 700 evra.
Poskupljenje je vidljivo i na Novom Beogradu. U tamošnjim stambenim kompleksima jednosoban stan košta oko 700 evra, dok su dvosobni stanovi u starijim zgradama sa 600 stigli do 800 evra mesečno.
Deo studenata zato odustaje od lokacija bližih fakultetima i traži smeštaj dalje od centra. Time se, međutim, dodatna potražnja prenosi na naselja u kojima su kirije donedavno bile znatno niže.
U Mirijevu, Borči, Žarkovu i na Ledinama za stanove koji su ranije iznajmljivani za 200 do 250 evra sada se traži između 350 i 500 evra. Periferija tako ostaje jeftinija od najtraženijih gradskih zona, ali postaje sve veći izdatak za zakupce sa skromnijim primanjima.
Niža cena postoji, ali je izbor ograničen
Stevanović ukazuje da deo vlasnika i dalje radije izdaje stanove domaćim zakupcima. Prema njegovim rečima, takav smeštaj može da bude povoljniji, što domaćim podstanarima ostavlja mogućnost da pronađu kiriju ispod uobičajenih tržišnih iznosa.
Pojedini stanodavci pristaju na 100 ili 200 evra manji mesečni prihod jer prednost daju kontinuitetu zakupa i redovnom izmirivanju obaveza. Njihova odluka povezana je sa strahom da bi zakupac iz inostranstva mogao naglo da ode i ostavi dugovanja. Reč je o proceni tih vlasnika, a ne o pravilu koje važi za strane stanare.
Takvih povoljnijih oglasa, međutim, ima sve manje i brzo se povlače nakon pronalaska zakupca. Zbog toga ni spremnost pojedinih vlasnika da ponude nižu cenu ne ublažava šire poskupljenje.
Zimski meseci pokazaće da li će završetak najintenzivnije studentske potrage smanjiti pritisak na kirije. Dalje kretanje zavisiće i od obima dolaska novih zakupaca, njihove platežne moći i spremnosti da stanovanje potraže van Beograda. Za sada, granica koju deo Rusa postavlja prihvatljivoj kiriji može da ograniči nova poskupljenja, ali sama po sebi ne znači da će se cene vratiti na nivo sa početka leta.
