Cena peleta u Srbiji porasla je ovih dana na oko 52.000 dinara po toni što je za 50 odsto više nego što je to bio slučaj prošle godine.
Istina, postoje i stovarišta, mada ih nije puno, koja taj ogrev prodaju jeftinije, ali je i ta cena prilično visoka i kreće se između 44 i 45 hiljada dinara po toni. Stručna javnost ističe da je skup pelet posledica povećane potražnje koja je prouzrokovana smanjenjem praga za ulazak u crvenu zonu potrošnje električne energije, ali da ga treba tražiti i u činjenici da nema dovoljno peleta iz uvoza kako bi se njegova cena na tržištu smanjila.
Potrošači u Srbiji inače nisu jedini u regionu koji se suočavaju sa skupim peletom već je to slučaj i sa onima u Bosni i Hercegovini gde se cena kreće od 300 do 458 evra po toni.
S obzirom na to da je grejna sezona počela pre desetak dana neko može da konstatuje da je nije neobično da cena peleta raste te da je za potrošače bilo isplativije da taj ogrev pazare tokom leta, a da oni koji to nisu učinili na vreme sada plaćaju više. Međutim činjenica je da je i u avgustu pelet bio veoma skup, a cena se kretala od 40.000 do 44.000 dinara po toni. To je u potpunosti zbunilo revnosne kupce koji su navikli da pelet nabavljaju tokom leta kada je njegova cena pristupačna, odnosno znatno jeftinija nego pred sam start grejne sezone. Jedan od razloga što pelet uzimaju baš u to vreme je taj što je reč o periodu godine u kome ga na tržištu ima u dovoljnim količinama.
Međutim, ove godine situacija na tržištu se potpuno obrnula i cene su dostigle nivoe koji su ranije bili karakteristični samo za jek grejne sezone ili periode velikih energetskih kriza. Sa druge strane potrošači negoduju jer ne vide nijedan logičan razlog zbog čega su cene tako visoke.
Razlog više za takav stav je da su svi ključni parametri u proizvodnji peleta ostali potpuno stabilni, što dodatno produbljuje sumnje potrošača u opravdanost poskupljenja. Cene drvne sirovine na domaćem tržištu nisu rasle, a troškovi električne energije i radne snage u fabrikama ostali su u predviđenim okvirima.
Da su cene peleta prilično visoke za NIN potvrđuje i stručnjak za energetiku Velimir Gavrilović koji naglašava da za to postoje dva osnovna razloga.
„Prvi je taj što je snižen prag za ulazak u crvenu zonu potrošnje električne energije. Time je mnogim potrošačima grejanje na struju postalo potpuno neisplativo te su odlučili da pređu na pelet. Drugi razlog pak treba tražiti u činjenici da tog ogreva na našem tržištu nema dovoljno. Uvedena je sertifikacija za pelet iz uvoza i prilično je komplikovano dobiti potrebne dozvola za uvoz, a ceo proces dugo traje. Jedan od uslova za dobijanje sertifikacije je i provera proizvodnih pogona u kojima se pelet proizvodi. Stoga se jedan broj proizvođača iz inostranstva i ne odlučuje da taj ogrev prodaje na našu tržištu. To smanjuje konkurenciju i dovodi do viših cena sa kojima se potrošači kod nas suočavaju. Kada podižu cene trgovci polaze i od činjenice da građanima koji su odlučili da se greju na pelet i pribavili svu potrebnu opremu za to sada nije jednostavno i lako da ga se tek tako odreknu i pređu na neki drugi sistem zagrevanja svojih domova. Izgovor za visoke cene ne može da bude ni to što je startovala nova grejna sezona s jer su, podsećanja radi, one značajno porasle već tokom leta iako to nije uobičajeno“, navodi naš sagovornik.
“Srbijašume” pak redovno isporučuju ugovorene količine drveta svim velikim i malim prerađivačima u zemlji. To praktično znači da na samom početku lanca snabdevanja nema nikakvih zastoja, tehničkih problema niti realne nestašice sirovina. Fabrike rade u punom kapacitetu i peleta na tržištu ima u dovoljnim količinama da se podmire potrebe svih domaćinstava u Srbiji.
Proizvodni kapaciteti kod nas iznose oko 560.000 tona peleta godišnje, dok je potrošnja tokom jakih zima oko 450.000 tona. Broj domaćinstava koja koriste pelet povećan je u poslednjih nekoliko godina sa oko 100.000 na 160.000, ali su istovremeno porasli i proizvodni kapaciteti.
