Nakon nekoliko nedelja izraženih oscilacija cena, zlato je ponovo premašilo nivo od 4.000 dolara po trojskoj unci. Novi podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council) pokazuju da centralne banke, uprkos nedavnoj korekciji, nastavljaju agresivno da povećavaju svoje zlatne rezerve.
Posle perioda pojačane nestabilnosti obeleženog rasprodajama na globalnim finansijskim tržištima, cena zlata zabeležila je snažan oporavak 4. novembra, nakon što su rezultati međuizbora u SAD pokazali da je Demokratska stranka osvojila većinu u oba doma Kongresa.
Cena ovog plemenitog metala ponovo je prešla granicu od 4.000 dolara po unci, a rast je nastavljen i 5. novembra, kada je dostigla nivo iznad 4.100 dolara. Ipak, već 6. novembra usledila je nova korekcija, što potvrđuje da na tržištu i dalje vladaju jake cenovne oscilacije.
Promena odnosa političkih snaga u Vašingtonu dovela je do slabljenja američkog dolara i pada prinosa na državne obveznice SAD. To je pružilo direktnu podršku celom sektoru plemenitih metala, pa su značajan skok zabeležili i srebro i platina.
Ovaj oporavak usledio je nakon oštrog pada vrednosti tokom prethodnih meseci. Pošto je krajem januara dostigla istorijski rekord iznad 5.500 dolara po unci, cena zlata je krajem oktobra skliznula ispod 3.900 dolara. Ključni faktori tog pada bila su očekivanja viših kamatnih stopa u SAD, jak dolar i opšti talas rasprodaje na svetskim berzama.
Centralne banke gomilaju rezerve, tražnja dostiže 566 milijardi dolara
Dok su finansijska tržišta i dalje pod pritiskom volatilnosti, zvanični podaci Svetskog saveta za zlato otkrivaju sasvim drugačiji trend kod institucionalnih investitora.
Tokom trećeg kvartala 2026. godine centralne banke kupile su 321 tonu zlata, što predstavlja skok od čak 42 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Ukupne kupovine monetarnih vlasti od početka godine time su dostigle 675 tona.
Veliko interesovanje zadržali su i investitori koji ulažu preko instrumenata pokrivenih fizičkim metalom. Nakon odliva kapitala tokom drugog tromesečja, zlatni berzanski fondovi (ETF) zabeležili su neto priliv od 211 tona u trećem kvartalu.
Ukupna globalna tražnja za zlatom u prvih devet meseci ove godine iznosila je 3.881 tonu, što je na korak od rekordnog nivoa zabeleženog tokom 2025. godine. Ukupna vrednost te tražnje dostigla je istorijskih 566 milijardi dolara.
U svetu pad kupovine poluga, u Srbiji zabeležen skok
Rast, međutim, nije bio ujednačen u svim segmentima. Globalna tražnja za fizičkim zlatnim polugama i investicionim dukatima pala je za 19 odsto na godišnjem nivou u trećem kvartalu, jer je deo individualnih investitora odlučio da sačeka stabilizaciju trenda.
Nasuprot globalnom usporavanju u tom segmentu, domaće tržište je odreagovalo kupovinama, ističe Georgi Hristov, direktor kompanije “Tavex zlato&srebro” i ekonomski analitičar:
“Iako je globalna tražnja za investicionim polugama i zlatnicima opala tokom trećeg kvartala, u oktobru smo primetili rast interesovanja na tržištu Srbije. Kupovine investicionog zlata dostigle su nivoe uporedive sa onima iz aprila. To pokazuje da izražene oscilacije cena ne stvaraju samo neizvesnost, već mogu i da podstaknu ulaganja kod onih koji pad vide kao priliku za ulazak.”
Da li je cena zlata dotakla dno?
Prema oceni Džefrija Kristijana iz analitičke kuće “CPM Group”, tržište plemenitih metala trenutno se približava potencijalnom cenovnom dnu. On napominje da bi politička i ekonomska neizvesnost mogla ponovo da razbukti investicionu tražnju, mada ne isključuje mogućnost novih kratkoročnih padova.
Dodatnu nepoznanicu donosi novi raspored snaga u Vašingtonu. Sa predsednikom iz redova republikanaca i Kongresom pod kontrolom demokrata, podeljena vlast mogla bi da uspori donošenje ključnih zakona i pojača neizvesnost oko vođenja ekonomske politike SAD.
“Još je rano za zaključak da li oporavak cene iznad 4.000 dolara znači i definitivan kraj korekcije. Politička situacija u SAD utiče na raspoloženje ulagača, ali će pravac cene zlata primarno zavisiti od odluka Federalnih rezervi (Fed), kretanja kursa dolara i poteza velikih institucionalnih igrača. Uprkos kratkoročnim promenama, masovne kupovine centralnih banaka jasno potvrđuju da zlato zadržava svoju ulogu ključnog strateškog utočišta”, zaključuje Hristov.
(Blic)
