Poštovana redakcijo „Vesti onlajn”,
Već dugo živim u Austriji, ali redovno dolazim u Srbiju. Ovoga puta sam došla u Beograd na nekoliko dana i odsela u jednom lepom hotelu. Iskreno da vam kažem, nisam očekivala da ću se toliko iznenaditi koliko se Beograd promenio.
Jednog jutra sam izašla iz sobe i u hodniku zatekla sobaricu. Pitala sam je da li može da mi kaže kako najlakše da pozovem taksi, jer sam imala neku obavezu u gradu, a nisam znala da li je bolje da zovem telefonom ili preko aplikacije. Ona mi je lepo objasnila i tako smo se malo zapričale.
Kada je čula da dolazim iz Austrije, rekla mi je da i ona tamo ima neku rodbinu, ali da nikada nije ozbiljno razmišljala da ode.
„Meni je ovde dobro. Imam posao, redovnu platu, a kada se saberu dodaci i bakšiš, zaradim i preko dve hiljade evra”, kazala mi je.
Ja sam je, moram priznati, pogledala prilično iznenađeno. Čak sam je pitala da li sam dobro razumela. Ona se samo nasmejala i rekla da jeste tako, ali i da se mnogo radi. Kaže, nije lako čistiti sobe ceo dan, posebno kada je hotel pun, ali je zadovoljna. I to se na njoj stvarno videlo. Nije se žalila, nije bila namrgođena, nego baš nekako vesela i zadovoljna svojim životom.
Pošto u hotelu odsedaju razni poznati ljudi, pitala sam je da li je nekoga upoznala. Počela je da nabraja glumce, pevače i sportiste, a onda je pomenula i Nikolu Jokića.
Rekla mi je da je bio veoma ljubazan, da ju je pozdravio i kratko popričao sa njom. Kaže da se ponašao sasvim normalno i pristojno, bez ikakvog glumljenja velike zvezde. To joj je, videla sam, baš ostalo u lepom sećanju.
Posle tog razgovora sam se zamislila. Mi koji živimo u inostranstvu ponekad i dalje gledamo Srbiju onakvu kakva je bila kada smo otišli. Mislimo da su ovde sve male plate i da svako samo gleda kako će da pobegne negde preko. A onda dođeš i vidiš jednu sasvim drugu sliku.
Beograd je pun ljudi, hoteli i restorani su puni, svuda se nešto gradi i otvara. Ima toliko sadržaja da za nekoliko dana nisam mogla ni pola da obiđem od onoga što sam planirala. Naravno, znam da nije svima u Srbiji lako i da ova žena verovatno ima bolju zaradu od mnogih. Ali ipak, nisam očekivala da ću čuti da jedna sobarica može da izađe na više od dve hiljade evra i da je pritom zadovoljna svojim poslom.
U Austriji danas više nije sve onako kako ljudi u Srbiji zamišljaju. Sve je poskupelo, od stanova i hrane do struje i drugih računa. Ljudi su nervozniji i nesigurniji, a mnogo se raspravlja i o migrantskoj politici, integraciji i tome kuda zemlja ide. Ne kažem da je Austrija loša zemlja, daleko od toga, ali više nema onog osećaja sigurnosti kakav je nekada bio.
S druge strane, u Srbiji sam ovoga puta osetila neku energiju i rast. Možda ja, kao neko ko dolazi sa strane, ne vidim sve probleme svakodnevnog života. Ali vidim promenu. I vidim da više nije baš tako jednostavno reći da je u inostranstvu sve dobro, a u Srbiji sve loše.
Taj kratak razgovor u hotelskom hodniku mi je možda bio i najzanimljiviji doživljaj tokom celog boravka. Došla sam da provedem nekoliko dana u Beogradu, a vratila sam se u Austriju razmišljajući da se Srbija mnogo promenila, samo što mi iz dijaspore to ponekad poslednji primetimo.
Srdačan pozdrav iz Austrije,
Vaša čitateljka iz Beča
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
