Linc podeljen oko integracije: 35,8 odsto građana suživot vidi negativno

Istraživanje naručeno za novu integracionu strategiju Linca pokazalo je duboko podeljene stavove stanovništva prema suživotu ljudi različitog kulturnog porekla. Negativnu ocenu dalo je 35,8 odsto ispitanika, pozitivnu 34,6, dok je 29,5 odsto izabralo neutralan odgovor. Rezultati će uticati na politiku grada u kojem živi brojna doseljenička zajednica, uključujući građane srpskog porekla.

Studiju je sproveo Institut za sociologiju Univerziteta „Johan Kepler“ po nalogu gradske uprave. Reprezentativnim istraživanjem obuhvaćeno je 897 stanovnika, dok je još 1.167 ljudi učestvovalo u otvorenoj anketi. Taj deo nije reprezentativan i ne sme se tumačiti kao stav čitavog grada, ali gradu pruža dodatne podatke o iskustvima i očekivanjima stanovništva.

Nova strategija treba da obuhvati 13 oblasti, među kojima su učenje nemačkog jezika i obrazovanje, tržište rada, stanovanje i odnosi u naseljima, dijalog, političko učešće, rad javne uprave i digitalno povezivanje. Gradske vlasti nalaze predstavljaju kao osnovu za dalje konsultacije, a ne kao konačnu presudu o uspehu ili neuspehu dosadašnje integracione politike.

Ni razlika od 1,2 procentna poena između negativnih i pozitivnih odgovora ne dokazuje da većina stanovnika odbacuje doseljenike. Ona, međutim, potvrđuje da u Lincu ne postoji širok društveni dogovor o tome kako suživot funkcioniše. Sama anketa ne utvrđuje ni razloge nezadovoljstva, pa bi bilo neodgovorno pripisivati ih čitavim zajednicama bez podataka o konkretnim problemima.

Urednička ocena je da austrijske vlasti rezultate ne smeju ublažavati opštim porukama o različitosti. Potrebno je objaviti jasne nalaze po oblastima i meriti poznavanje jezika, zapošljavanje, poštovanje zakona, stanje u školama i kvalitet javnih usluga. Integracija podrazumeva i prava i obaveze: država mora obezbediti jednake postupke, dok od doseljenika može zahtevati poštovanje poretka i aktivno uključivanje u društvo.