Austrija je tokom školske 2025/26. za nastavu maternjih jezika izdvojila nešto više od 26 miliona evra, iako Ministarstvo obrazovanja nema objedinjene podatke o broju učenika koji koriste program. FPÖ optužuje vlast da novcem poreskih obveznika podstiče paralelna društva, dok nedovoljno znanje nemačkog ostaje jedan od najvećih problema austrijskih škola.
Prema odgovoru ministra obrazovanja Kristofa Viderkera na poslaničko pitanje, nastava porodičnih ili prvih jezika organizovana je u 354 škole. Čak 262 nalaze se u Beču, a u programu je tokom prethodne školske godine bilo angažovano 594 nastavnika.
Troškovi rastu: u školskoj 2023/24. izdvojeno je 23,27 miliona evra, naredne godine 26,24 miliona, a u 2025/26. još 26,08 miliona. Ministarstvo, međutim, navodi da ne raspolaže potpunim centralnim podacima o broju učenika, njihovom državljanstvu i svim jezicima na kojima se nastava održava.
Program je dobrovoljan i dostupan je bez obzira na državljanstvo učenika. Ministarstvo smatra da razvijanje znanja prvog jezika može doprineti obrazovanju i integraciji. FPÖ osporava takav pristup i traži da sredstva budu preusmerena na intenzivnije učenje nemačkog, posebno u školama sa velikim brojem dece koja ne mogu redovno da prate nastavu.
Nastava maternjeg jezika sama po sebi nije sporna, ali javna potrošnja bez preciznih podataka jeste. Ako država izdvaja desetine miliona evra, građani imaju pravo da znaju koliko učenika program obuhvata i kakve rezultate donosi. Integracija se ne postiže statističkim brisanjem problema, već znanjem jezika zemlje u kojoj se živi.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
