Studentska lista je na vanrednim parlamentarnim izborima postigla nešto što je nesvakidašnje i za svetske, a ne samo za domaće prilike – iako nisu organizovani kao politička partija i deluju manje od dve godine, uspeli su da dobiju apsolutnu većinu, ostavljajući iza sebe dug spisak političkih veterana. Šta je sve doprinelo ovakvom izbornom rezultatu tek će se podrobno izučavati na fakultetima i institutima, ali je već sad jasno da smo minule nedelje svedočili početku ispisivanja nove političke istorije Srbije.
Sagovornici NIN-a ocenjuju da Studentska lista, čiji je nosilac bio doktor Ilija Srdanović, ništa nije prepustila slučaju, te da je izabrala stručne i neuprljane kandidate, što je ulilo poverenje kod birača razočaranih u partijske strukture. Takođe, ukazuju i da je visoka izlaznost bila ključni faktor koji je srušio vlast SNS-a.
Republička izborna komisija (RIK) utvrdila je preliminarne rezultate vanrednih parlamentarnih izbora, po kojima je Studentska lista osvojila 52,71 odsto glasova, odnosno 141 mandata, dok je lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ osvojila 39,17 odsto ili 103 mandata. Uz njih, u parlament ulaze samo još četiri manjinske liste – Savez vojvođanskih Mađara i Albanska koalicija sa po dva mandata, kao i liste „Rasim Ljaljić – Ljudski“ i Stranka demokratske akcije Sandžaka sa po jednim mandatom. Izbore je, inače, obeležila visoka izlaznost, koja je bila oko 69 odsto i spada među najviše od uzvođenja višestranačja u Srbiji 1990. I upravo u visokoj izlaznosti mnogi, između ostalog, i vide ovakav ishod glasanja.
“Vodili računa o svakom detalju”
Naučni saradnik u Institutu za političke studije Tijana Perić Diligenski kaže za NIN da je Studentska lista dobila masovnu podršku građana za korenite promene, teške i nepopularne mere, koje bi trebalo da dovedu do ozdravljenja sistema i povratka poverenja u državu i njene institucije. Ocenjuje da je Studentska lista politička alternativa koju su građani čekali duže od jedne decenije i kojoj su dali odrešene ruke za političko delanje.
“Uspeh koji je ostvarila Studentska lista leži u nizu činilaca, prvenstveno u poverenju i simpatijama koje su građani ukazali studentima, a ovi ih preneli na svoje delegate, nominovane u nikada viđenoj plenumskoj demokratskoj proceduri na našim prostorima. Studenti su podneli veliku žrtvu u protekle dve godine, počev od pretnji, ucenjivanja, hapšenja, prebijanja, vezivanja za bolničke krevete, kafkijanskih procesa vođenih protiv njih, lomljenja vilica, klečanja u podrumima itd. Studentski delegati su stručni kadrovi, ljudi od integriteta, politički neuprljani, što je ulilo dodatno poverenje kod birača razočaranih u partijske strukture, bilo vladajuće ili opozicione. Studentska lista je pokazala avangardnost u pogledu organizacije, prenošenja političkih poruka, vođenja kampanje i tabananja od severa do juga države – od trgova u velikim gradovima, preko kucanja na vrata, do obilaska najmanjih zaseoka u koje nijedan politički akter godinama nije kročio. Građani željni normalnosti, političke promene, reda, slobode i pravde, satima su čekali u redovima da daju potpise Studenstkoj listi. Desetodnevna biciklistička tura ‘Čuvari Ustava’ bila je strateški smišljena kampanja promovisanja studentskog političkog programa u 11 tačaka, u kojoj su podigli ustavnu svest. Kampanja Studentske liste bila je obeležena edukacijom, emocijom, pesmom, kolom, rađanjem solidarnosti i buđenjem nade u izglednu pobedu”, ukazuje Perić Diligenski.
Dodaje da Studentska lista ništa nije prepustila slučaju i da je vodila računa o svakom detalju.
“Redovno je sprovodila istraživanje javnog mnjenja, edukovala je kontrolore i članove mobilnih timova, razvijala alternativne pravce delovanja. Sprovela je istorijsku mobilizaciju i uspela da kreira referendumsku atmosferu, u kojoj se pozicionirala kao favorit. Ne treba da sumnjamo da je imala plan za delanje i u slučaju drugačijeg ishoda obelodanjivanja izbornih rezultata. Mobilizacija je urodila plodom, što je rezultiralo istorijskom izlaznošću, koja je studentskoj listi išla na ruku. Studentski pokret i Studentska lista su kuriozitet u izbornoj političkoj istoriji na globalnom nivou i biće predmet akademskog i naučnog obrađivanja u vremenima koja dolaze”, zaključuje sagovornica NIN-a.
Politički konsultant Vladimir Dobrosavljević ocenjuje za NIN da tajna uspeha Studentske liste leži u činjenici da je uspela da razbije dugogodišnju indukovanu apatiju i ponudi ono što tradicionalna politička klasa godinama nije bila u stanju da artikuliše – autentičnost, moralni kredibilitet i fokus.
EPA / EPA/ANDREJ CUKIC
“Ključni faktori koji su prelomili izbore svode se na tri dimenzije. Studentska lista nije nosila teret propalih koalicija, kompromitovanih biografija, niti političkog pragmatizma koji je biračko telo godinama doživljavalo kao puku borbu za pozicije. U očima građana oni nisu bili još jedna garnitura pretendenata na vlast, već nosioci generacijske i vrednosne pobune. Ta vrsta moralne čistote bila je imuna na uobičajeni režimski izborni inženjering i medijske manipulacije. Studentska lista je nametnula okvir u kome se glasanje nije svelo na standardno partijsko opredeljivanje, već na referendum o budućnosti poretka. Kada se politička borba postavi po modelu ‘ili-ili’, režimska strategija parcelisanja i fragmentacije biračkog tela gubi snagu, jer se celokupna energija nezadovoljstva sliva u jedan jedinstveni gravitacioni centar”, navodi Dobrosavljević.
On smatra da je izlaznost bila “ključni tektonski faktor koji je srušio privid nepobedivosti vlasti”.
“Vladajući mehanizam u autoritarnim i hibridnim sistemima funkcioniše po principu kontrole pasivizovanog biračkog tela i maksimalne mobilizacije disciplinovanog, klijentelističkog jezgra. Taj mehanizam donosi pobede samo dok je izlaznost na prosečnom ili niskom nivou. Onog trenutka kada je izlaznost probila kritičnu granicu, režimska glasačka mašina je bila potopljena i matematički limitirana masovnim ulaskom apstinenata, mladih i do tada tihih birača u političku arenu”, dodaje sagovornik NIN-a.
Dosadašnja opozicija nikad više na pozicijama kao pre izbora
Studentski blok ne samo da je srušio dosad neprikosnovenu vlast SNS-a i ostavio SPS ispod cenzusa, nego umnogome menja i celokupnu političku scenu Srbije, i to pre svega kada je reč o dosadašnjoj opoziciji. Jer, veći deo opozicije (DS, PSG, ZLF, NPS, NLS, Dveri, Kreni-promeni) podržao je pobunjene studente, dok je drugi deo (SSP, Srce, Novi DSS) izašao na izbore i ostao daleko ispod cenzusa. Zato će sve ovo sada biti veliki tekst za ovaj deo političkog spektra.
NIN / Mitar Mitrović
Dobrosavljević kaže da se odluka većeg dela opozicije da ne staje na put Studentskoj listi, već da se povuče ili pruži bezuslovnu podršku, pokazala kao jedini racionalan politički potez. Time je, kako kaže, sačuvana supstanca, a biračima je poslat signal odricanja od sujete zarad višeg cilja.
“Izbegnuta je stigma sabotera, čime su ti akteri sačuvali legitimitet da sutra uopšte učestvuju u javnom životu. Što se tiče budućnosti dosadašnje opozicije, ona više nikada neće moći da se vrati na pozicije koje je imala pre ovih izbora. Opozicione stranke su izgubile monopol na predstavljanje antiestablišment raspoloženja. One nemaju budućnost kao predvodnici procesa, ali mogu imati ulogu u novoj političkoj arhitekturi ukoliko prođu kroz korenitu unutrašnju rekonfiguraciju. Ta uloga će u narednom periodu zavisiti isključivo od njihove spremnosti da ponude operativnu, institucionalnu i stručnu podršku novim pobednicima, bez pretenzija da instrumentalizuju studentski pokret ili traže plen. Ukoliko shvate da je vreme njihovih glavnih uloga prošlo i prihvate poziciju tehničke i zakonodavne podrške u tranziciji vlasti, mogu preživeti kao formatirani partneri. U suprotnom, ostanu li zarobljeni u starim i prevaziđenim narativima, postepeno će postati tek fusnota u istoriji obaranja dugovečnog režima”, zaključuje on.
TANJUG / FOTO TANJUG/ DEJAN ŽIVANČEVIĆ/ bg
Slavlje prošlo, čeka ih veliki posao
Slavlje pobednika izbora je prošlo. Sada ih čeka veliki i nimalo lak posao, koji podrazumeva hvatanje u koštac s najvažnijim pitanjima za državu.
Inače, rok za formiranje Narodne skupštine je 30 dana od objavljivanja konačnih rezultata izbora, koji se očekuju nakon ponavljanja glasanja na određenim biračkim mestima. Nakon što se konstituiše skupština počinje da teče rok od 90 dana za formiranje nove Vlade.
Kandidat za poslanika Studentske liste Dejan Šoškić rekao je da mnoge stvari i sada “mogu da fukcionišu normalno, u skladu sa Ustavom i zakonima.”
“Pozivam sve da rade svoj posao u svim u institucijama na način koji odgovara zakonskom okviru, internim aktima, visokoj profesionalnoj etici. I, ukoliko vide da neko u institucijama postupa suprotno zakonu, internim aktima te institucije, suprotno visokim principima profesionalne etike – da ne ulazi u sukobe, već napravi službenu belešku i jasno navede ko je i šta radio i šta je tu u suprotnosti sa zakonima, aktima ili profesionalnom etikom”, naveo je Šoškić za N1.
TANJUG / FOTO TANJUG/DEJAN ŽIVANČEVIĆ
Prema njegovim rečima, dobro uređene države, sa dobrim pravnim okvirom, a mi ga, kako kaže, kao zemlja imamo – mogu da funckionišu i bez vlade.
“Ne treba da se čeka formiranje vlade da bi vlada rekla nekome šta treba da radi. Svako zna šta treba da radi u skladu sa Ustavom, zakonom, pravilnicima, statutom svoje institucije… Ne treba vlada da kaže profesoru kada da drži nastavu, niti lekaru da treba da leči građane”, naveo je on.
