Prema Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, učesnici parlamentarnih izbora koji ne osvoje propisani procenat glasova dužni su da u roku od 30 dana vrate novac koji su dobili iz državnog budžeta za izbornu kampanju.
Prema Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, učesnici parlamentarnih izbora koji ne osvoje najmanje jedan odsto važećih glasova dužni su da vrate novac koji su dobili iz državnog budžeta za finansiranje izborne kampanje, dok za političke subjekte koji predstavljaju i zastupaju interese nacionalnih manjina važi prag od 0,2 odsto.
Član 26 ovog zakona, koji je izmenjen u julu 2026. godine, predviđa da sredstva moraju biti vraćena u roku od 30 dana od dana donošenja ukupnog izveštaja o rezultatima izbora.
To znači da obaveza vraćanja novca nije vezana isključivo za osvajanje poslaničkih mandata, već za procenat dobijenih glasova i činjenicu da je učesnik izbora primio sredstva iz javnih izvora za finansiranje kampanje.
Koje izborne liste su osvojile manje od jedan odsto glasova?
Prema poslednjim preliminarnim rezultatima RIK koje još uvek nisu zvanično potvrđene konačnim rezultatima izbora, više izbornih lista osvojilo je manje od jedan odsto glasova.
Prema tim podacima, rezultate ispod jednog procenta ostvarile su sledeće liste:
- “Autentična desnica – dr Miloš Jovanović” – 0,90 odsto
- “Bogoljub Karić – Pokret snaga Srbije – BK” – 0,46 odsto
- “Usame Zukorlić – Pokret za ujedinjenje” – 0,28 odsto
- “Evropska Srbija – Marinika Tepić, Zdravko Ponoš” – 0,28 odsto
- “Stranka rusko-srpskog jedinstva – Rusi i Srbi braća zauvek” – 0,10 odsto
- “Vladimir Gajić – Alternativa za Srbiju” – 0,08 odsto
- “Majka Srbija – Gruda” – 0,07 odsto
- “Liberalno zelena stranka – Za slobodnu i čistiju Srbiju” – 0,06 odsto
- “Ćale, ovo je za tebe – Petar Đurić” – 0,05 odsto
- “Biram pravdu – biram budućnost” – 0,03 odsto
- Lista “Srbija u Briksu – Slobodan Nikolić” osvojila je 0,15 odsto glasova, prema preliminarnim rezultatima RIK-a od 26. oktobra.
Navedeni rezultati ne znače automatski da su sve pobrojane liste dužne da vrate budžetska sredstva. Prema članu 26 Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, obaveza vraćanja zavisi od osvojenog procenta glasova i od toga da li je politički subjekt primio sredstva iz državnog budžeta za finansiranje izborne kampanje.
Za političke subjekte koji predstavljaju i zastupaju interese nacionalnih manjina važi poseban prag od 0,2 odsto važećih glasova.
Kako se raspodeljuje novac iz državnog budžeta?
Prema članu 20 Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, za pokrivanje troškova izborne kampanje iz javnih izvora obezbeđuju se sredstva u visini od 0,07 odsto poreskih prihoda budžeta Republike Srbije. Ova sredstva obezbeđuju se i u slučaju održavanja vanrednih izbora.
Član 21 zakona propisuje da se novac raspodeljuje u dva dela.
Prvih 40 odsto ukupnih sredstava raspoređuje se u jednakim iznosima podnosiocima proglašenih izbornih lista koji su prilikom podnošenja liste izjavili da žele da koriste sredstva iz javnih izvora za pokrivanje troškova izborne kampanje i ispunili zakonom propisane uslove.
Preostalih 60 odsto sredstava dodeljuje se podnosiocima izbornih lista koje su osvojile poslaničke mandate, srazmerno broju osvojenih mandata, pod uslovom da su Agenciji za sprečavanje korupcije podneli preliminarni izveštaj o troškovima izborne kampanje.
Prema članu 21, sredstva za izbornu kampanju iz javnih izvora raspodeljuje Ministarstvo finansija.
Šta je izborno jemstvo i ko je oslobođen te obaveze?
Izborno jemstvo predstavlja garanciju političkog subjekta da će vratiti sredstva dobijena iz javnih izvora ukoliko na izborima ne osvoji zakonom propisani procenat glasova.
Članom 25 Zakona o finansiranju političkih aktivnosti predviđeno je da se izborno jemstvo može položiti u gotovom novcu, putem bankarske garancije, državnih hartija od vrednosti ili stavljanjem hipoteke na nepokretnost.
Međutim, izmenama zakona iz jula 2026. godine propisani su izuzeci od obaveze polaganja izbornog jemstva.
Prema članu 25, tu obavezu nemaju grupe građana, političke stranke koje nisu osvojile mandate u prethodnom sazivu predstavničkog tela, kao ni koalicije čije članice nisu osvojile mandate u prethodnom sazivu.
Oslobađanje od polaganja izbornog jemstva ne znači i oslobađanje od obaveze vraćanja budžetskog novca.
Član 26 zakona izričito predviđa da su i politički subjekti izuzeti od polaganja jemstva dužni da vrate primljena sredstva iz javnih izvora ukoliko ne osvoje propisani procenat glasova.
Šta se dešava ako novac ne bude vraćen?
Prema članu 26 Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, politički subjekti koji su položili izborno jemstvo, a ne vrate sredstva u propisanom roku, suočavaju se sa naplatom tih sredstava iz položenog jemstva.
Za političke subjekte koji su oslobođeni obaveze polaganja jemstva zakon takođe predviđa vraćanje primljenih sredstava u roku od 30 dana od donošenja ukupnog izveštaja o rezultatima izbora.
Pored toga, član 30 zakona propisuje da su politički subjekti dužni da sva sredstva iz javnih izvora koja nisu potrošili tokom izborne kampanje uplate u odgovarajući budžet do dana predviđenog zakonom za podnošenje izveštaja.
Ko kontroliše finansiranje izborne kampanje?
Kontrolu finansiranja izbornih kampanja sprovodi Agencija za sprečavanje korupcije, kojoj su politički subjekti dužni da dostavljaju izveštaje o prikupljenim i potrošenim sredstvima.
Prema članu 29 Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, politički subjekti dužni su da konačni izveštaj o troškovima izborne kampanje podnesu u roku od 30 dana od objavljivanja ukupnog izveštaja o rezultatima izbora.
Izveštaji moraju da sadrže podatke o poreklu, visini i strukturi prikupljenih i utrošenih sredstava iz javnih i privatnih izvora, kao i kredita i zajmova.
Agencija je dužna da konačne izveštaje objavi na svom sajtu u roku od pet dana od prijema uredno podnetog izveštaja.
Republička izborna komisija saopštila je preliminarne rezultate vanrednih parlamentarnih izbora održanih 25. oktobra, dok se zakonom propisani rok za vraćanje sredstava računa od dana donošenja ukupnog izveštaja o rezultatima izbora.
