Izborna pobeda Studentske liste otvorila je pitanje koje tokom borbe za promenu vlasti nije zahtevalo neposredan odgovor: kako će politički raznorodna grupacija pretvoriti zajednički izborni cilj u zajedničku državnu politiku. Ono što je bilo dovoljno za okupljanje birača sada će morati da dobije oblik dogovora o vladi, zakonima i odlukama za koje će nova većina snositi odgovornost. Najosetljiviji ispit mogao bi da dođe upravo u spoljnoj politici, gde će odnos prema Evropskoj uniji, Rusiji i Kosovu i Metohiji tražiti konkretnije odgovore od načelne saglasnosti o potrebi za promenama.
Prema preliminarnim rezultatima navedenim u izveštajima o izborima, Studentska lista osvojila je 52,9 odsto glasova i trebalo bi da ima 140 mandata. Takva većina omogućila bi joj da samostalno izabere vladu. Međutim, poslanička većina rešava pitanje broja glasova potrebnih za donošenje odluka, dok će politička saglasnost o njihovom sadržaju tek morati da se potvrdi.
Prve poruke Ilije Srdanovića, nosioca liste „Studenti pobeđuju“, pokazuju da budući spoljnopolitički pravac zasad predstavlja kroz način odlučivanja: odgovornost vlade, otvoren dijalog i postupanje u interesu građana. U razgovoru za HRT nije se izjasnio za zaokret ka Rusiji ili Evropi, niti je predstavio konkretan stav o sankcijama Moskvi. Naglasio je da je unutrašnja politika bila ključ promene vlasti i da naredni koraci zahtevaju razgovor u društvu.
Upravo između tog obećanja dijaloga i potrebe za donošenjem odluka nalazi se jedan od glavnih izazova buduće vlasti. Dijalog može da pomogne da se različiti stavovi usaglase, ali sam po sebi ne određuje kakva će odluka biti. Kada pitanje dođe pred vladu ili parlament, predstavnici Studentske liste moraće da pokažu koliko su spremni na kompromis i šta smatraju zajedničkim političkim minimumom.
Srdanović najavljuje dijalog, konkretna opredeljenja tek predstoje
Na pitanje HRT-a da li će spoljnopolitički kompas Srbije biti usmeren ka Rusiji ili Evropi, Srdanović je odgovor vezao za unutrašnje promene i uspostavljanje vladavine prava.
„Za svaki dalji korak moramo pre svega napraviti otvoren dijalog u društvu, koji će nastati onog trenutka kada se uspostavi vladavina prava i jednakosti, gde će svi subjekti, svi građani Srbije, moći da daju sud o kreiranju politike. Napravićemo najbolji iskorak u interesu naših građana. Maksimalno ćemo se truditi da to bude na demokratskim principima, kao temeljnim vrednostima svake civilizovane i evropske države“, rekao je Srdanović.
NIN / Đorđe Kojadinović
Takav odgovor ostavlja prostor za buduće dogovore, ali ne otkriva kako bi se nova vlast postavila prema pojedinačnim zahtevima međunarodnih partnera. Pozivanje na evropske demokratske vrednosti ne može se samo po sebi tumačiti kao najava uvođenja sankcija Rusiji, kao što ni izostanak takve najave nije potvrda da promene politike neće biti.
Srdanović je bio određeniji kada je govorio o načinu vođenja odnosa sa Hrvatskom. Poručio je da će odluke donositi Vlada Republike Srbije, uz težnju ka dobrosusedskim odnosima.
„Buduću politiku vodiće Vlada Republike Srbije, ne jedan čovek, i gledaće se najbolji interes kako građana Srbije, tako i dobrobiti u međudržavnim odnosima, gde ćemo gledati da napravimo najbolje moguće međudržavne odnose u interesu naših građana pre svega, ali i građana koji žive u našem neposrednom okruženju. Tu se Hrvatska neće nalaziti ni u kakvom drugom statusu osim dobrosusedskih odnosa“, rekao je za HRT.
Njegove poruke najavljuju institucionalni pristup i saradnju sa susedima. Pitanje koje ostaje otvoreno jeste kako će se taj pristup pretočiti u odluke kada unutar buduće većine postoje različita mišljenja ili kada zahtevi spoljnopolitičkih partnera budu međusobno suprotstavljeni.
Zajednički cilj posle izbora dobija novi sadržaj
Profesor Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić smatra da je prvo pitanje posle izbora da li će Studentska lista ostati konzistentna. U izjavi za RTS ukazao je da bi iz nje u budućnosti moglo da nastane više političkih opcija, ali i da postoji snažan razlog za očuvanje jedinstva: odgovornost prema biračima i obećanjima na osnovu kojih je podrška dobijena.
„Može se iz nje izroditi više političkih opcija u budućnosti. Ali opet, mislim da ih ujedinjuje nešto vrlo važno, a to je: ukoliko se oni u kratkom roku raspadnu, neće biti nikakvog efekta, bar onog koji su obećavali biračima. I može doći čak i do velikog razočaranja“, ocenio je Surlić za RTS.
U toj proceni, izborni uspeh istovremeno predstavlja priliku i obavezu. Široka podrška daje prostor za sprovođenje promena, ali bi brz unutrašnji razlaz mogao da onemogući njihovo ostvarivanje i izazove razočaranje upravo među biračima koji su promenu očekivali.
Surlić smatra da su studenti već pokazali sposobnost da pronađu mehanizme saradnje među ljudima različitih stavova i izraženih sujeta. Očekuje i da će predstavnici liste, naročito oni sa malo političkog iskustva, razumeti da njihov duži opstanak u parlamentu zavisi od očuvanja zajedništva.
Prema njegovoj oceni, važna okolnost je i sadržaj programa, koji opisuje kao usmeren na demokratizaciju, reformu političkog sistema, vladavinu prava i zakone oko kojih postoji široka saglasnost.
„Ukoliko tu dođe do ideoloških, programskih razlika, naravno da to može da dovede do nekih, u budućnosti, političkih kriza, ali mislim da do toga neće doći, jer su oni već osmislili program koji ne zalazi duboko u ideološku matricu“, rekao je Surlić.
Takav programski okvir može da bude osnova za prve zajedničke poteze. Ipak, saglasnost o institucionalnim reformama tek će morati da se poveže sa odlukama u oblastima u kojima ideološke razlike imaju neposredne posledice, od ekonomije do spoljne politike.
Razlike ne znače nužno raspad
Postojanje različitih stavova unutar Studentske liste samo po sebi ne mora da znači da ona neće moći da funkcioniše kao vladajuća većina. Surlić podseća da su i velike stranke okupljale ljude sa suprotstavljenim mišljenjima o nacionalnim i spoljnopolitičkim pitanjima.
Kao primer naveo je Srpsku naprednu stranku, u kojoj su, prema njegovim rečima, bili i ljudi koji prihvataju i ljudi koji odbacuju priznanje Kosova, kao i pristalice i protivnici NATO-a. Reč je o sveobuhvatnom političkom pristupu, u kojem ista organizacija okuplja različita opredeljenja.
Podsetio je i na raniju Vučićevu izjavu o razgovorima u Vašingtonu, u kojoj je govorio da su njegovi savetnici bili spremni da prihvate priznanje Kosova, dok je on to odbio. Surlić je taj primer upotrebio da ukaže na različita mišljenja i u neposrednom okruženju stranačkog lidera.
Za Studentsku listu zato će biti presudno kako će uređivati neslaganja: ko će predlagati odluke, kako će se one usaglašavati i da li će postignuti dogovori obavezivati čitavu većinu. Srdanovićeva najava da će politiku voditi vlada tom pitanju daje dodatnu težinu, jer podrazumeva dogovor unutar institucije koja će preuzeti izvršnu vlast.
„U svakom slučaju, ako žele da sprovedu ono što su zamislili, ako žele da opravdaju ovaj zaista visok procenat, mislim da će morati da budu vrlo složni i vrlo disciplinovani, pogotovo što im nedostaje političkog iskustva“, ocenio je Surlić za RTS.
Bazdulj: Na vlasti se mora izabrati
Pisac i kolumnista Juronjuza Muharem Bazdulj znatno je skeptičniji prema mogućnosti da Studentska lista dugoročno zadrži jedinstvo. Njegova procena polazi od razlike između opozicionog okupljanja i odgovornosti za odluke države.
„Vi, dok ste opozicija, ne donosite odluke. Ono što je rečeno nekoliko puta zaista nije bitno ako ste protiv Vučića: jeste li rusofil ili ste germanofil, jeste li za liberalnu ekonomiju ili ste za državni intervencionizam. Ali kad stavljate potpis u Službeni glasnik, ne može i jedno i drugo“, ocenio je Bazdulj.
NIN / Đorđe Kojadinović
Kao primer izdvojio je eventualno uvođenje sankcija Rusiji u kontekstu otvaranja klastera u pregovorima sa EU. To je njegova ilustracija odluke koja bi zahtevala jasno opredeljenje; iz nje ne proizlazi da je takav zahtev već upućen budućoj vlasti ili da bi sankcije same po sebi garantovale napredak u pregovorima.
Bazdulj smatra da budući poslanici Studentske liste nemaju identična mišljenja o ključnim pitanjima i dovodi u pitanje postojanje dovoljno snažnog faktora koji bi ih usmeravao ka zajedničkoj politici.
„Ja sam prilično uveren da od ovih 140 ljudi iz Studentske liste koji će ući u parlament, da oni o ključnim pitanjima nemaju identična mišljenja. I ne samo to, nego ne postoji kohezioni faktor koji bi njih, čini mi se, usmerio u isti smer“, rekao je.
Za razliku od Surlića, koji u potrebi da se ispune obećanja vidi razlog za disciplinu i saradnju, Bazdulj očekuje da će preuzimanje vlasti otvoriti unutrašnja sukobljavanja. Zbog toga procenjuje da buduća vlada neće završiti pun mandat, a predsedničke izbore izdvaja kao prvo moguće pitanje razdora.
„Ja ne očekujem, iskren da budem, da ova vlada koja se formira, ni blizu ispuni puni mandat. Ja mislim da će tu morati doći do jednog sukobljavanja unutrašnjeg, i mislim da će prvo pitanje već biti predsednički izbori“, ocenio je.
Ta dva pogleda otkrivaju suštinu neizvesnosti: da li će odgovornost za ostvarenje zajedničkog cilja biti snažnija od razlika koje će konkretne odluke izneti na površinu.
Pejić: Međunarodni izazovi mogu da stignu vrlo brzo
Programski direktor agencije „Faktor plus“ Vladimir Pejić upozorava da buduća vlast neće imati samo zadatak da usaglasi političke stavove. Moraće da sastavi vladu i preuzme upravljanje sistemom u kojem je prethodna vlast bila prisutna 14 godina.
„Već sutra, prvo, treba sastaviti vladu, i to su neke unutarstranačke stvari, boriti se sa aparatom koji je 14 godina tu, na različite načine, bez neke negativne konotacije, ali jednostavno uspostaviti neki novi sistem, kakav god on bude bio“, ocenio je Pejić.
Njegova procena ukazuje na praktičnu stranu promene vlasti: izborni rezultat tek treba pretvoriti u sposobnost upravljanja institucijama. Uz političku saglasnost, za to će biti potrebni ljudi, organizacija i jasna podela odgovornosti.
Pejić smatra da će značajno biti i kako će izgledati nova opozicija, odnosno da li će SNS ostati jaka partija ili će pretrpeti ozbiljno slabljenje. Ishod tog procesa uticaće na političko okruženje u kojem će buduća vlada raditi.
NIN / Zoran Ilić
Istovremeno upozorava da međunarodni partneri mogu vrlo brzo otvoriti pitanja koja će zahtevati odgovor nove vlasti.
„Već narednih nedelja može doći izazov od strane Evropske unije ili od Rusije“, rekao je Pejić, govoreći o mogućim očekivanjima tih partnera.
To je upozorenje na mogući razvoj događaja, a ne najava konkretnog poteza Brisela ili Moskve. Pejić ga povezuje sa dolaskom zime i ekonomskim, energetskim i bezbednosnim pitanjima.
„Ide zima, ne bih voleo neke negativne reakcije od strane bilo kojih međunarodnih partnera. I to je jako teško. Sada ćemo videti, postoje brojni izazovi, i ekonomski, i bezbednosni i energetski s kojima se moramo suočiti, jer uvek je mnogo lakše kritikovati, a to je posao opozicije“, ocenio je.
Dodao je da će se nova vlast suočiti i sa Kosovom i Metohijom, kao i sa drugim problemima koji su do izbora bili odgovornost dosadašnje vlasti.
Šest pitanja, isti ispit političke saglasnosti
Sankcije Rusiji, odnosi sa Evropskom unijom, pitanje NIS-a, saradnja sa Kinom i SAD i Kosovo i Metohija izdvajaju se kao šest tema pred budućom vlašću. Njihov značaj nije samo u pojedinačnim odlukama koje mogu da zahtevaju, već i u tome što će pokazati postoji li zajednička politika Studentske liste izvan ciljeva zbog kojih se okupila.
Odnosi sa EU otvoriće pitanje pravca i prioriteta evropskih integracija. Odnos prema Rusiji zahtevaće usaglašavanje stavova o mogućim sankcijama i drugim oblicima saradnje. Pitanje NIS-a povezuje energetsku sigurnost sa spoljnopolitičkim odnosima, dok će saradnja sa Kinom i SAD takođe zahtevati definisanje interesa i prioriteta. Kosovo i Metohija ostaje tema na kojoj će buduća vlast morati da formuliše i zastupa sopstvenu politiku.
Srdanović zasad nudi okvir u kojem bi ti odgovori trebalo da nastanu: vladu koja odlučuje, dijalog u društvu, demokratske principe i dobrosusedske odnose. Njegove izjave ne daju osnov da se unapred zaključi da će Srbija napraviti određeni spoljnopolitički zaokret.
Prvi ozbiljan ispit zato će biti sposobnost nove većine da iz tog okvira izvede odluke iza kojih može zajednički da stane. Od toga će zavisiti i koliko će uverljivo delovati prema međunarodnim partnerima i koliko će uspeti da odgovori na očekivanja birača. Izborna pobeda obezbedila joj je podršku za preuzimanje vlasti; održivost te vlasti zavisiće od dogovora o tome kako će je koristiti.
U dostavljenom materijalu jasno je navedeno da je Surlić govorio za RTS, a Srdanović za HRT. Za Bazduljeve i Pejićeve izjave nije naveden medij kojem su date, pa im nisam pripisivao neproveren izvor. Bazduljeva pripadnost Juronjuzu navedena je kao njegova profesionalna odrednica.
