Administracija američkog predsednika Donalda Trampa pokrenula je razgovore o kandidaturi bivšeg mađarskog premijera Viktora Orbana za generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, računajući da bi taj predlog mogli da podrže Rusija i Kina. Ukoliko bi dobio zeleno svetlo tri velike sile, jedan od najprepoznatljivijih evropskih suverenista ušao bi u trku za položaj sa kojeg bi mogao da menja pravac organizacije opterećene političkim podelama i krizom autoriteta.
„Volstrit džornal“, pozivajući se na izvore iz tri države, navodi da je ideja potekla iz Vašingtona i da su američki zvaničnici Orbanu predložili da se kandiduje. Prema istom izvoru, bivši mađarski premijer pokazao je interesovanje, ali ne želi da ulazi u trku bez realnih izgleda za pobedu. Konačna odluka još nije doneta, a ni Moskva ni Peking nisu zvanično potvrdili da će podržati njegovu kandidaturu.
Američki izvori procenjuju da bi Orban mogao sigurno da računa na osam od ukupno 15 glasova u Savetu bezbednosti, dok bi mu deset glasova bilo dostižno, prenosi i Anadolija. Za preporuku kandidata potrebno je najmanje devet glasova, ali i odsustvo veta bilo koje od pet stalnih članica. Podrška SAD, Rusije i Kine zato ne bi bila dovoljna ukoliko bi se njegovom izboru usprotivile Britanija ili Francuska.
Trenutak za ulazak novog kandidata nije slučajan. Poslednje nezvanično glasanje pokazalo je da nijedan od sedam prijavljenih kandidata nema podršku svih pet stalnih članica. Prema izveštaju Asošijeted presa, Rebeca Grinspan iz Kostarike dobila je devet pozitivnih glasova, ali i protivljenje dve sile sa pravom veta. U sličnoj poziciji nalaze se Rafael Grosi i Kerolin Rodrigez-Birket, što ostavlja otvorena vrata za kasnu kandidaturu.
Orbanov ulazak predstavljao bi otvoren izazov dosadašnjoj diplomatskoj praksi, prema kojoj bi mesto trebalo da pripadne Latinskoj Americi, uz snažan zahtev da UN prvi put vodi žena. Za Trampovu administraciju važnije je, međutim, da novi generalni sekretar smanji birokratiju i vrati organizaciju osnovnim pitanjima mira i bezbednosti. Orbanovo insistiranje na državnom suverenitetu, kontroli migracija i otporu liberalnom establišmentu odgovara tom pravcu, ali bi upravo zbog toga mogao da naiđe na snažan otpor zapadnoevropskih vlada.
Mandat Antonija Gutereša ističe 31. decembra, dok novi generalni sekretar treba da stupi na dužnost 1. januara 2027. godine. Za sada je, dakle, reč o ozbiljnoj diplomatskoj inicijativi, a ne o zvanično potvrđenoj kandidaturi. Ipak, sama mogućnost da Vašington, Moskva i Peking zajednički podrže Orbana pokazuje da bi sledeći izbor šefa UN mogao da preraste u mnogo širi obračun suverenističke politike sa međunarodnom birokratijom.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
