Italijanska vlada odobrila je novi bezbednosni dekret kojim uvodi strože kazne za nasilje tokom demonstracija, finansijsku odgovornost za pričinjenu štetu i dodatne mere protiv maloletničkog kriminala. Odluka je doneta 20. oktobra, posle nereda, pljački i sukoba sa policijom u Milanu, dok se i Francuska suočava sa sporom između prava na protest i pokušaja vlasti da ograniče okupljanja zbog opasnosti od novog nasilja.
Premijerka Đorđa Meloni poručila je da legitimno nezadovoljstvo ne može biti opravdanje za uništavanje prodavnica, napade na policiju i odnošenje robe. „Nema ničeg revolucionarnog u vandalizmu i krađi. Vandalizam i krađa nisu protest, to je kriminal“, izjavila je Melonijeva. Naglasila je da iza svakog razbijenog izloga stoje porodice koje su u posao uložile godine rada i odricanja, kao i da građani imaju pravo da se ulicama svojih gradova kreću bez straha.
Dekret uvodi novo krivično delo organizovanog nasilja tokom javnih demonstracija. Odgovaraće članovi grupe od najmanje pet osoba koji koriste ili bacaju palice, kamenice, petarde, pirotehniku, nadražujuće sprejeve ili druge opasne predmete, ukoliko time izazovu konkretnu opasnost za ljude i pričine materijalnu štetu.
Za takvo delo predviđena je kazna od dve do pet godina zatvora i novčana kazna od 10.000 do 20.000 evra. Kazne se dodatno povećavaju ako su počinioci maskirani, ako napadaju javnu infrastrukturu ili ako neko bude povređen. Osobama koje organizuju takvu grupu ili preko interneta podstiču nasilje može pretiti od četiri do 12 godina zatvora, navodi se u tekstu dekreta objavljenom u italijanskom Službenom glasniku.
Uvodi se i načelo prema kojem počinilac mora brzo da nadoknadi štetu. Kada su u nasilju učestvovali maloletnici, finansijsku odgovornost mogu snositi njihovi roditelji ili staratelji, osim ako dokažu da nisu mogli da spreče postupke deteta. Za štetu na javnoj imovini prefekt će moći da naloži plaćanje, dok će privatnim vlasnicima biti olakšano dobijanje izvršnog naloga za naknadu.
Nova pravila pooštravaju i odnos prema maloletnim počiniocima. Za starije od 14 godina uvodi se pretpostavka da su sposobni da razumeju značenje svojih postupaka, dok će preventivno policijsko zadržavanje pod posebnim uslovima moći da se primenjuje na maloletnike starije od 16 godina. U Milano se do kraja godine šalje još 500 vojnika radi zaštite važnih objekata i podrške policiji, ali bez punih ovlašćenja pravosudne policije. Dekret je stupio na snagu 23. oktobra, a parlament mora da ga potvrdi u roku od 60 dana.
Slična rasprava o granicama državnog odgovora vodi se i u Francuskoj. Upravni sud u Parizu ukinuo je zabranu studentskog marša od bolnice Pitije-Salpetrijer do Bastilje, koju je policijska prefektura obrazložila procenom da organizatori ne mogu da spreče nasilje. Ipak, organizatori su potom pristali da skup ostane na jednom mestu, dok su protesti u drugim francuskim gradovima zabranjivani, prenose „Figaro“ i američka agencija AP.
Događaji u Francuskoj i Italiji pokazuju zajednički evropski problem: socijalno nezadovoljstvo zbog visokih cena, stanja obrazovanja i slabljenja javnih službi izvodi građane na ulice, ali nasilne grupe koriste masovna okupljanja za sukobe i pljačke. Pravo na protest ne podrazumeva pravo na razbijanje, paljenje i krađu, ali ni borba protiv nasilja ne sme postati opravdanje za neselektivno ograničavanje mirnih okupljanja.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
