Švedska nije dovoljno pripremljena za sve učestalije ekstremne vremenske pojave, poput obilnih padavina, poplava, klizišta i toplotnih talasa. Nacionalni savet stručnjaka za prilagođavanje klimatskim promenama upozorava da rizici rastu brže nego što država, regioni i opštine sprovode mere zaštite.
Kako prenose švedski javni radio Ekot i portal „Omni“, poslednjih godina ostvaren je određeni napredak, ali je konkretno delovanje i dalje presporo. Potpredsednica Saveta Sofi Storbjerk ocenila je da je upravljanje prilagođavanjem klimatskim promenama na državnom nivou praktično bilo u stanju mirovanja, dok su smanjena sredstva primorala regionalne institucije da ograniče svoje aktivnosti.
Poseban problem predstavljaju velike razlike između opština. Pojedine lokalne vlasti razvile su ozbiljne planove zaštite, dok druge još nisu započele potrebne pripreme. Stručnjaci upozoravaju da nepogode ne poštuju administrativne granice: zaštita koju sprovede jedna opština može biti znatno manje efikasna ukoliko susedna područja ne preduzmu odgovarajuće mere.
Glavna autorka izveštaja Karin Lundgren Kounacki upozorila je da su veliki delovi švedske infrastrukture projektovani za klimatske uslove koji više ne postoje. Putevi, železnica, naselja i sistemi za odvodnjavanje sve su izloženiji obilnim padavinama i poplavama, dok toplotni talasi ugrožavaju zdravlje stanovništva. Zvanična analiza SMHI pokazuje da se klimatski rizici pogoršavaju brže od sposobnosti društva da im se prilagodi, a među glavnim preprekama navode se nedovoljno finansiranje i nejasna podela odgovornosti.
Savet preporučuje da se ostavi više prostora za prirodno zadržavanje i oticanje vode, zabrani nova gradnja u izrazito rizičnim područjima, uvedu održiviji načini upravljanja šumama i prilagode uslovi rada tokom velikih vrućina. Procena 79 mogućih mera pokazala je da je prevencija često jeftinija i korisnija od saniranja posledica katastrofa.
Dok Švedska povećava ulaganja u vojnu i civilnu odbranu, stručnjaci upozoravaju da klimatski rizici još nisu dobili odgovarajuće mesto u sistemu nacionalne bezbednosti. Savet će u decembru predati vladi preporuke za novu strategiju, ali suštinsko pitanje ostaje isto kao i 2022. godine: kada će država preći sa planova na konkretne mere zaštite stanovništva, infrastrukture i privrede.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
