Tekst KRIK-a, koji su preneli N1 i Nova, srpsku pekaru „Pekarica“ u Beču i jedno udruženje Srba u Austriji predstavlja kao deo navodne mreže za političko usmeravanje birača uoči izbora u Srbiji. U polemičnoj konstrukciji pekara je opisana kao svojevrsna stanica za „prijavljivanje“, iako se na objavljenom snimku vidi da radnica građanina upućuje na udruženje u susedstvu, a ne da u samom lokalu obavlja bilo kakvu izbornu radnju.
KRIK navodi da poseduje tajne video i audio-snimke iz udruženja, na kojima se, prema njihovom tumačenju, popunjavaju zahtevi, govori o podršci Aleksandru Vučiću i dele sitni predmeti sa stranačkim obeležjima. Autentičnost i puni kontekst materijala nisu utvrđeni u zvaničnom postupku, niti je objavljeno da je nadležni organ utvrdio odgovornost pekare. Zato se medijsko stavljanje privatnog lokala u središte priče ne može predstavljati kao već dokazana krivica.
Pravno je nesporno da se birač ne može upisati u izvod za glasanje u inostranstvu odlukom pekare ili građanskog udruženja. Zahtev se podnosi preko nadležnog diplomatsko-konzularnog predstavništva, dok o njemu odlučuju nadležni organi u Srbiji. Glasanje u Beču održava se isključivo na zvanično određenim biračkim mestima u Ambasadi i Konzularnom odeljenju. Pomoć građanima pri popunjavanju obrazaca, štampanju dokumenata ili elektronskom slanju zahteva sama po sebi nije isto što i službeni upis u birački spisak.
Upravo tu počinje problem selektivnog izveštavanja. Kada organizacije naklonjene opoziciji u dijaspori okupljaju birače, dele uputstva i pomažu pri prijavi, takve aktivnosti se predstavljaju kao građanski angažman. Kada to čine ljudi koji otvoreno podržavaju vlast, unapred se koriste izrazi poput „institucije u senci“, a lokal koji ih je samo uputio na obližnju adresu postaje predmet javnog sumnjičenja i moguće poslovne štete.
Navodi o eventualnoj političkoj agitaciji ili nezakonitom postupanju udruženja treba da budu provereni pred nadležnim organima, uz uvid u kompletne, neisečene snimke i pravo svih prozvanih da odgovore. Do tada je nedopustivo izjednačavati pekaru, njene zaposlene i čitavu srpsku zajednicu u Austriji sa navodnom „fabrikom glasova“. Kritika izbornog procesa jeste legitimna, ali medijski linč privatnog preduzeća nije zamena za dokaz.
Ukloni li se senzacionalistički sloj o „mesenju glasova“, ostaje činjenica da građani u dijaspori imaju pravo da se organizuju, informišu i pomažu jedni drugima da ostvare biračko pravo. Isto pravo pripada i pristalicama vlasti i njenim protivnicima. U demokratskom društvu politička pripadnost ne sme biti razlog da se nečija pomoć unapred proglasi kriminalnom, niti da se srpski privrednici u inostranstvu pretvaraju u mete kampanje bez pravosnažno utvrđenih činjenica.
POGLEDAJ GALERIJU
