Predizborna kampanja ušla je u sam finiš. Pojedini kandidati su već održali završne skupove, a neki će to učiniti u četvrtak, poslednjeg dana pred izbornu tišinu. Kampanja je trajala 45 dana, što jeste zakonski minimum, ali je, čini se, političarima bilo i dovoljno da glasačima pošalju porukei predstave programe. Ova kampanja je održana u nešto drugačijim okolnostima nego neke ranije, jer vanredni parlamentarni izbori dolaze nakon skoro dvogodišnje društveno-političke krize nastale nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu. Sagovornici NIN-a ocenjuju da je kampanja, između ostalog, pokazala da je društvo duboko podeljeno, te da je vrlo važno da izborni dan protekne bez incidenata. Primetno je, kako kažu, i nastojanje političari da prošire krug ljudi kojima se obraćaju i da, kroz različite komunikacijske formate, uspostave utisak neposrednosti i bliskosti sa građanima.
Završni skup liste „Ujedinjena Srbija – Aleksandar Vučić” u četvrtak je u beogradskoj Hali sportova. Istog dana lista “Studentska lista – studenti pobeđuju” skup održava na Slaviji. Završna konvencija izborne liste “Evropska Srbija” održava se danas u Novom Sadu, dok je lista “Autentična desnica” skup održala u ponedeljak.
TANJUG / FOTO TANJUG/AMIR HAMZAGIĆ
Kampanja SNS se uglavnom oslanjala na Aleksandra Vučića, koji nedeljama obilazi zemlju i iznosi planove šta će raditi ukoliko dobije poverenje građana da formira Vladu Srbije. Na terenu su i studenti i kandidati s njihove liste – osim što su nastavili sa akcijom „od vrata do vrata“, oni su ovih dana ponovo u višednevnom pešačenju, ovoga puta ka Beogradu na završni skup. I oni građanima direktno predstavljaju za šta se zalažu, odnosno kako bi izgledali država i društvo ukoliko bi pobedili na izborima. S druge strane, SPS nije bio toliko aktivan na terenu, a glasove je pokušao da pridobije na kartu jugonostalgije i vezama s Rusijom, dok predstavnici liste „Evropska Srbija“ građanima sve vreme ukazuju na važnost i benefite članstva u EU. Nasuprot evropskoj ideji, lista oko Novog DSS kampanju je bazirala na antievropskoj politici. Na direktan kontakt s građanima su se oslanjali i nosioci manjinskih izbornih lista, među kojima su Usame Zukorlić ili Rasim Ljajić, koji je promo klipove snimao čak i sa stolice kod frizera.
Primetno je, inače, da su se političari u ovoj kampanji u većoj meri okrenuli društvenim mrežama, pa se sada tamo mogu videti objave i onih kojima to inače nije bio toliko važan kanal komunikacije s građanima.
Ko se kome obraćao?
Politikolog Fahrudnin Kladničanin ocenjuje za NIN da su pred nama najvažniji i najneizvesniji izbori u poslednjih nekoliko decenija i da ovo glasanje neće odlučiti samo o tome ko će voditi vladu već i o tome kakva će Srbija biti narednih godina.
“Kampanja je pokazala da je društvo duboko podeljeno, ali i da postoji snažna želja za promenom koja je izrasla izvan tradicionalnih partija. Šta god da bude rezultat, posle 25. oktobra politička scena Srbije više neće izgledati isto. I još jedna najvažnija stvar, a to je da izborni dan protekne najbolje moguće, bez incidenata, uz vrlo jasan naglasak da ćemo imati do sada neviđenu izlaznost”, navodi on.
Ocenjuje da je kampanja SNS-a počela pre nego što su izbori i raspisani, i to još tokom leta, kada je tadašnji predsednik obilazio građane, rešavao sve njihove probleme, i to sam, kao što se pojavljuje i u finišu ove kampanje. Podseća da su rebalansom budžeta obezbeđene jednokratne isplate penzionerima i punoletnim građanima i da su, po raspisivanju izbora, najavljena povećanja penzija i plata u javnom sektoru.
“Krajem septembra Vučić je podneo ostavku na mesto predsednika i postao nosilac liste i kandidat za premijera i od tog trenutka kampanja je u potpunosti svedena na njega, dok su ostali kandidati imali sporednu ulogu. Glavne poruke bile su stabilnost, socijalna davanja i strah od promene. Studentska lista je predstavljana kao pretnja, a mediji sa nacionalnom frekvencijom dali su Vučiću ubedljivo najviše prostora. Ukupno gledano, bila je to dobro organizovana i skupa kampanja, oslonjena na državne resurse, usmerena je pre svega na mobilizaciju postojećih birača, a ne na osvajanje novih. Personalizacija je donela i rizik, jer su izbori postali referendum o Vučiću, pa će se i rezultat čitati kao lična ocena njega”, navodi Kladničanin.
Na drugoj strani se, dodaje on, vodila sasvim drugačija kampanja – studentska lista je ostala verna onome što ju je stvorilo, a to je neposredan razgovor.
“Akcija ‘Od vrata do vrata’, a sada i pešačenje ‘Pobeda zove’, sa kolonama iz Novog Sada, Zaječara, Valjeva, Šapca i Gornjeg Milanovca ka Slaviji, nisu samo prizor za mreže, već jedna energija, koju je studentska pobuna probudila kod građana. Tu je, po mom sudu, bilo najviše uverljivosti, jer su se forma i sadržina poklopile. Studenti su ponudili i nešto čega na suprotnoj nedostaje, a to je kolektivno lice, studenti vode i kampanju na mrežama, koja je dosta emotivna, i njihov završni skup na Slaviji treba dodatno da mobilizuje i utiče ne njihove birače da ih u što većem broju podrže. Pogledajte ko je kome došao u pomoć, Vučić se oslanja na Fica i evropske suvereniste, Dačić na Lavrova i Zaharovu. Studenti nemaju nikoga i to je, paradoksalno, njihova najveća snaga. Oni su prvi akter posle dugo vremena čiji legitimitet ne dolazi ni iz Moskve ni iz Brisela, već isključivo od građana. Delom je to njihov izbor, jer znaju da bi svaki strani zagrljaj vlast odmah pretvorila u dokaz o ‘obojenoj revoluciji’. Delom je to i ogledalo Zapada, koji i dalje radije ćuti nego da rizikuje sa nekim ko nije Vučić”, smatra Kladničanin.
EPA / Andrej Cukic
Oslonac na dalekim adresama
Kad je reč o SPS, sagovornik NIN-a navodi da je Ivica Dačić oslonac tražio na dve udaljene adrese, u “jugoslovenskoj nostalgiji” i u Moskvi.
“Prizor lidera koji otkazuje skupove u Srbiji jer je zbog dronova ostao u ruskoj prestonici najbolje opisuje partiju koja identitet traži van sopstvenog biračkog tela. Unutrašnja previranja samo su pojačala utisak da socijalisti ulaze u izbore da bi preživeli, a ne da bi pobedili, pri tom su socijalisti imali problema unutarpartijskih, ali im se zameralo da su ih je ‘progutala’ Srpska napredna stranka. Njihova kampanja je bila u skladu sa mogućnostima sa kojima SPS, kao jedna vrlo organizovana partija raspolaže”, ocenjuje on.
TANJUG / AMIR HAMZAGIĆ (STF)
Smatra da je lista “Evropska Srbija” celu kampanju “vodila bitku na pogrešnom frontu, jer umesto da se sudari sa onima koji su joj stvarni konkurenti na izborima, vlašću i desnicom, energiju je trošila na odbranu od kritika iz sopstvenog, opozicionog bloka”, pa je kampanja te liste svedena na stalno pravdanje. Ukazuje i na jedan paradoks – ova lista je jedina u kampanju unela temu EU, ali je ta tema ostala potpuno marginalizovana.
Govoreći o listi “Autentična desnica”, sagovornik NIN-a navodi da su oni celu kampanju zasnovali na temama identiteta.
“Miloš Jovanović je ponavljao da u Srebrenici ‘nije počinjen genocid’, da je presuda Ratku Mladiću ‘laž’, da se Srbija ne sme odreći Kosova i Metohije i da je istopolni brak neprihvatljiv. Sve to je upakovano u radikalno antievropsku retorika, ova lista je jedina koja otvoreno traži odustajanje od članstva u EU, uz ‘saradnju’ umesto integracija i oslanjanje na Rusiju i Kinu u multipolarnom svetu”, zaključuje Kladničanin.
NIN / Mitar Mitrović
“Utisak neposrednosti i bliskosti sa građanima“
Docent Fakulteta za medije i komunikacije Simona Žikić ocenuje za NIN da je ovu izbornu kampanju obeležilo nastojanje političkih aktera da prošire krug ljudi kojima se obraćaju i da kroz različite komunikacijske formate uspostave utisak neposrednosti i bliskosti sa građanima.
„Takva strategija odgovara savremenoj logici političke komunikacije, u kojoj se politički identiteti oblikuju kroz javne nastupe, simboličke gestove, svakodnevne susrete i digitalne narative. Ipak, čini mi se da je upravo težnja ka što široj prihvatljivosti u pojedinim slučajevima dovela do izvesne komunikacijske uniformnosti, pa je kampanji povremeno nedostajalo kreativnosti, prepoznatljivog izraza i jasnije diferencijacije poruka“, navodi ona.
Dodaje da je posebnu ulogu imao neposredan kontakt sa građanima.
„Susreti na terenu omogućavaju oblik komunikacije u kojem su važni prisustvo, neverbalni signali, mogućnost povratne informacije i doživljaj autentičnosti. U društvu u kojem se veliki deo političke komunikacije odvija posredstvom ekrana, fizičko prisustvo zadržava značajnu simboličku vrednost. Međutim, njegov komunikacijski potencijal zavisi od kvaliteta samog susreta, spremnosti da se čuju različita iskustva i mogućnosti da građani iz uloge publike pređu u ulogu sagovornika“, priča ona.
NIN / Snežana Krstić
Istovremeno, dodaje, društvene mreže oblikuju drugačiju dinamiku političkog predstavljanja. Kako kaže, „kratki video-sadržaji, personalizovano obraćanje, emocionalni narativi i svakodnevni prizori postaju deo strategija približavanja publici.“ Ona kaže da ima utisak da je u ovoj kampanji bilo mnogo nastojanja da se ostvari komunikacijska bliskost sa što većim brojem građana, ali nešto manje spremnosti da se izađe iz ustaljenih obrazaca političkog predstavljanja.
„Stoga, komunikacijski dometi izborne kampanje mogu da se potpunije sagledaju tek kada se razmotri koliko su njene poruke doprinele razumevanju političkih alternativa, artikulaciji društvenih interesa i izgradnji poverenja. Jer politička komunikacija, posmatrana u svom širem društvenom značenju, učestvuje u oblikovanju načina na koji građani razumeju zajednicu kojoj pripadaju i sopstvenu ulogu u njoj“, zaključuje Žikić.
NIN Specijal: Sedam tema za Srbiju – odgovori izbornih lista
Pred parlamentarne izbore NIN je postavio ista pitanja iz sedam tema predstavnicima izbornih lista. Na njih su odgovorili predstavnici koje su odredile stranke ili koalicije.
Cilj je bio da kroz odgovore predstave ne samo predizborna obećanja već i vrednosti i uverenja na kojima zasnivaju svoje stavove o srpskom društvu i državi. Šta Srbija jeste, a šta bi trebalo da bude?
Njihove odgovore objavljujemo u štampanom i onlajn izdanju NIN-a, te kao poseban interaktivni dodatak na našem sajtu.
NIN / NIN
Vanredni parlamentarni izbori biće održani 25. oktobra, a na listićima će se naći 18 izbornih lista, od kojih devet ima položaj izborne liste nacionalne manjine. RIK je ranije objavio da je ukupan broj birača u Srbiji za ove izbore 6.450.523. U inostranstvu će biti otvorena 93 biračka mesta, a prijavljeno je 102.147 birača.
