Gubitak posla, bolest ili neplanirani troškovi mogu da dovedu do toga da građani više nisu u mogućnosti da redovno otplaćuju kredit. Urednik portala “Kamatica” Dušan Uzelac kaže za RTS da je najveća greška prekinuti komunikaciju sa bankom i čekati da problem prođe sam od sebe. Savetuje da se banka kontaktira čim se pojavi rizik od kašnjenja, jer postoje mogućnosti za dogovor o otplati. Upozorava i da manja mesečna rata, uz duži rok otplate, na kraju znači skuplji kredit.
Kada građanin shvati da neće moći da plati narednu ratu kredita, najvažnije je da ne izbegava obaveze i komunikaciju sa bankom, ističe urednik portala “Kamatica” Dušan Uzelac.
“Najgore što možete da uradite jeste da se oglušite i da se povučete, da kažem, iz bilo kakve komunikacije sa bankom“, rekao je Uzelac, gostujući u Jutarnjem programu.
Objašnjava da su prilikom uzimanja kredita ugovorom utvrđeni iznosi, rokovi i obaveze obe strane, kao i posledice ukoliko se dogovoreno ne ispunjava.
Prema njegovim rečima, banka ima sopstveni ekonomski interes, ali joj je u interesu i da klijent nastavi redovno da izmiruje obaveze.
EPA / EPA/MATTHIAS BALK
“Bankama zapravo najviše odgovara da se kredit uredno otplaćuje, da teče novac, da su pare dobro plasirane”, objašnjava Uzelac. Zbog toga je, smatra, bolje na vreme potražiti dogovor nego dozvoliti da kašnjenje preraste u spor, opomene i na kraju prinudnu naplatu.
Kakve olakšice banka može da ponudi
Uzelac navodi da rešenje zavisi od konkretne situacije, vrste kredita i dogovora sa bankom.
Mogućnosti uključuju refinansiranje, kratkotrajno odlaganje plaćanja ili drugi dogovor koji bi klijentu omogućio da prevaziđe privremene finansijske teškoće.
Ukoliko je reč o kašnjenju od petnaestak dana, posledice mogu biti ograničene na zateznu kamatu. Međutim, kada je jasno da dužnik neće moći da izmiruje obaveze ni narednih meseci, neophodno je da to predoči banci.
“Vidite, to je sve stvar pregovora. I kažem, koliko god vi imali problem, morate ga rešavati sa njima”, ističe Uzelac. Smatra da klijent ne mora da izlaže sve privatne okolnosti koje su dovele do problema, ali treba jasno da objasni kakve poteškoće ima i kakvo rešenje traži.
Novi propisi i savetovanje građana koji imaju dugove
Govoreći o pravilima za zaštitu korisnika finansijskih usluga, Uzelac ukazuje na značaj uređivanja savetovanja građana koji imaju poteškoće sa otplatom dugova.
Navodi da se u regulatornim promenama pažnja posvećuje i finansijskim posrednicima, odnosno agencijama koje u saradnji sa bankama nude njihove proizvode.
Prema njegovoj oceni, dosadašnje savetovanje često je bilo usmereno pre svega na prodaju kredita, a ne na pomoć građanima da donesu odgovarajuću finansijsku odluku.
“Mi smo imali savetnike za kredite, ali oni su bili samo iz ugla prodaje, tu savetnici. Znači, oni su savetovali koji proizvod da kupite, ne kako vi da bolje rešite vaš problem”, kaže Uzelac.
Objašnjava da su pojedine posredničke agencije bile izrazito usmerene na prodaju, što je doprinelo agresivnijem nuđenju gotovinskih kredita.
Upozorava da kredit ne treba posmatrati kao običan potrošački proizvod, jer zaduživanje podrazumeva dugoročne finansijske obaveze.
Manja rata donosi rasterećenje, ali i veću ukupnu kamatu
Jedna od najvažnijih odluka prilikom uzimanja kredita jeste izbor roka otplate.
Uzelac objašnjava da duži rok najčešće omogućava manju mesečnu ratu, ali istovremeno povećava ukupan iznos plaćene kamate. “Kamatna stopa je matematika. Što ga duže plaćate, više ćete platiti kamate”, kaže Uzelac.
Ipak, naglašava da izbor manje rate nije nužno pogrešan, jer je važno da mesečna obaveza bude usklađena sa stvarnim prihodima i troškovima domaćinstva.
NIN / NIN
“Nije pogrešno izabrati nižu ratu, zato što ćete, iako ćete skuplje platiti, imati mirniju situaciju, imaćete miran san u tom smislu”, ističe Uzelac.
Posebno kod stambenih kredita, objašnjava, nije realno insistirati na što kraćem roku otplate ako bi zbog toga mesečna rata postala preveliko opterećenje.
Smatra da je najbolje izabrati ratu koja može redovno da se plaća, bez stalnog odricanja od osnovnih životnih potreba.
Poželjno je imati rezervu za tri do šest rata
Uzelac savetuje građanima da, pored redovne otplate, nastoje da obezbede i finansijsku rezervu za nepredviđene situacije.
Prema njegovim rečima, poželjno je imati ušteđevinu koja može da pokrije tri, četiri, pet ili šest mesečnih rata.
Takva rezerva može biti posebno važna u slučaju gubitka posla, bolesti ili potrebe za promenom mesta stanovanja.
“Drugi savet bi bio da postoji rezerva tih rata. Znači, bukvalno tri, četiri, pet, šest meseci rezerve, baš zbog tih situacija, da izbegnete neprijatnosti sa bankom, da imate komfor promene života”, navodi Uzelac.
Objašnjava da kredit bez ikakve finansijske rezerve može da ograniči i druge važne životne odluke, poput promene posla ili preseljenja.
Odlaganje otplate ne znači da kamata prestaje da teče
Govoreći o situacijama kada veliki broj građana istovremeno ima poteškoće sa otplatom kredita, Uzelac podseća na moratorijume uvedene tokom pandemije koronavirusa.
Ističe da su takve mere omogućile privremeni predah dužnicima, ali da nisu značile oproštaj duga niti nužno oslobađanje od kamate.
“Čak i taj moratorijum nije bio besplatan. Znači, to je bukvalno ono: vozimo se taksijem i samo stanemo sa strane, ali taksimetar kuca za čekanje”, objašnjava Uzelac.
Naglašava da je finansijska odgovornost za kredit i dalje na osobi koja je potpisala ugovor, čak i kada su teškoće nastale usled okolnosti na koje nije mogla da utiče.
NIN / Oliver Bunić
Kao primer drugačijeg sistemskog pristupa pominje institut ličnog bankrota, koji postoji u pojedinim drugim zemljama.
Objašnjava da taj mehanizam, pod propisanim uslovima, omogućava osobama koje nisu u stanju da izmire dugove da finansijski započnu iznova, ali uz određena ograničenja.
Kada stižu opomene i koliko vremena ima za dogovor
Uzelac savetuje da se banka kontaktira čim postane jasno da postoji mogućnost kašnjenja sa otplatom kredita.
“Što pre. Mislim, ne morate ići tamo – da se pripremate nešto, nego prosto možete napisati mejl. Oni su u obavezi da vam odgovore”, kaže Uzelac.
Objašnjava da u praksi prva opomena zbog kašnjenja može stići približno 15 dana nakon dospeća rate.
Ako se dug ne izmiruje, opomene postaju učestalije, slede pisana obaveštenja, a kasnije mogu biti pokrenuti i postupci prinudne naplate.
“Sve zavisi šta piše u ugovoru i koja je vrsta kredita. Ali recimo da postoji neki proceduralni prostor od nekih dva meseca da to ne ode u krajnost koja ne može da se vrati”, navodi Uzelac.
Naglašava da taj period nije garantovan rok i da postupanje banke zavisi od ugovora i okolnosti konkretnog slučaja.
Banke imaju interes da se pronađe rešenje
Uzelac smatra da banke ne odobravaju olakšice samo zbog razumevanja za lične probleme klijenata, već i zato što žele da izbegnu neplaćanje kredita i složenije postupke naplate.
Zato je, ističe, važno da dužnik ne čeka da dug postane veći, već da banci blagovremeno predstavi svoju situaciju i mogućnosti za nastavak otplate.
Poruka građanima koji imaju problem sa kreditom jeste da ne izbegavaju odgovornost, da pažljivo čitaju ugovor i da što ranije pokušaju da pronađu rešenje sa bankom.
