U poslednjih petnaestak godina Crni petak u Srbiji predstavlja i te kako bitan dan u kalendarima značajnog broja kupaca koji ga iščekuju sa velikim nestrpljenjem.
Ono što je kod nas startovalo kroz akcije velikih stranih brendova, s vremenom se pretvorilo u masovnu šoping groznicu koja se u novembru odvija u prodavnicama širom zemlje. Značajna sniženja cena garderobe, tehnike, kućnih aparata i razne druge robe postala su praksa, menjajući iz korena navike kupaca i planove trgovaca koji se mesecima unapred spremaju za dan velike rasprodaje.
Ove godine Crni petak pada 27.novembra, ali se popusti ne svode samo na taj dan već trgovci sa pojedinim akcijama počinju već od 1. novembra, a neke pak traju sve do kraja meseca. Reč je o takozvanim ranim popustima i celomesečnim kampanjama.
Fenomen Crnog petka je inače neraskidivo povezan sa tradicijom proslave Dana zahvalnosti u Sjedinjenim Američkim Državama. Taj praznik se uvek proslavlja četvrtog četvrtka u novembru, a petak koji dolazi odmah nakon njega neformalno označava početak sezone božićne kupovine još od dvadesetih godina prošlog veka. Policija u Filadelfiji je 1961. godine skovala izraz Crni petak želeći na taj način da opiše težak rad, prekovremene smene, trotoare krcate ljudima i saobraćajne gužve koje su nastupale tokom rasprodaje.
Iako su prodavnice decenijama nudile popuste tog petka, izraz postaje sinonim za masovne rasprodaje na nivou cele Amerike tek krajem osamdesetih godina.
Glavna odlika su velika sniženja cena i specifična užurbana atmosfera. Dok u Americi ovaj dan prate scene ljudi koji kampuju ispred radnji kako bi pazarili robu do koje žele da dođu , u Srbiji je situacija umerenija, ali interesovanje nije ništa manje. Tokom Crnog petka kod nas po nižim cenama kupuje se odeća, obuća, kozmetika, bela tehnika pametni telefoni i tako dalje. Procenat za koji cene padaju varira u zavisnosti od robe. Najveći popusti uglavnom se vezuju za modu, gde garderoba i obuća mogu biti jeftiniji od trideset pa do čak sedamdeset odsto. Kada je reč o tehnici i kućnim aparatima, koji se i najviše traže, sniženja se obično kreću u okvirima između deset i trideset odsto, mada se za starije modele ili preostale zalihe mogu naći i povoljnije ponude.
Prilikom analize dobrih i loših strana tog fenomena, postavlja se pitanje da li je Crni petak zaista korisna stvar za kućni budžet ili je u pitanju obična “mamipara”.
Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević za NIN kaže da tokom Crnog petka pojedini trgovci pokušavaju na razne načine da nasamare kupce, ali da sa druge strane ima i onih koji se pridržavaju postulata dobre trgovačke prakse i izlaze u susret mušterijama.
“Jedna od prevara koju trgovci upražnjavaju je prodaja proizvoda koji su oštećeni. Stoga kupci moraju da budu veoma pažljivi, a da bi se na adekvatan način zaštitili potrebno je da znaju svoja prava. Primera radi, dešava se da kupci na sniženju pazare i robu za koju naknadno utvrde da im u suštini uopšte nije potrebna. Zakonska rešenja su takva da u tom slučaju nemaju pravo da traže povraćaj novca ako se predomisle. Međutim, ako kupuju onlajn tada imaju pravo da u roku od 14 dana to učine i trgovac je u obavezi da im novac vrati. Podrazumeva se naime da u slučaju kada kupuju u radnji mogu da se detaljno upoznaju u potpunosti sa tim da li im proizvod odgovara ili ne. Ako to rade onlajn tu mogućnost nemaju i zato prilikom te kupovine imaju pravo na povraćaj robe bez obrazloženja”, navodi naš sagovornik.
On dodaje da postoje i primeri dobre trgovačke prakse gde su savesni trgovci, kojima je kupac na prvom mestu, spremni da prihvate povraćaj robe i kada je ona kupljena u radnji (primera radi skupocene cipele), jer se rukovode time da su interesi kupaca na prvom mestu i uverenjem da će ako se tako ponašaju steći uvažavanje i naklonost mušterija.
Bilo kako bilo, kada se govori o Crnom petku može se konstatovati da je reč o sjajnoj prilici da se pazare proizvodi koji su nesporno potrebni domaćinstvu, poput frižidera, televizora, računara ili zimske garderobe. Ušteda zaista može biti osetna u poređenju sa redovnim cenama tokom godine.
Sa druge strane, pojedini trgovci svesno izazivaju žurbu kod kupaca. Cilj im je da se potrošač privoli na brzu i po njega nepromišljenu odluku. Zbog tog izazvanog osećaja hitnosti, neki ljudi na kraju kupe i proizvode koje inače ne bi ni pogledali.
Dakle, najveća zamka u koju potrošači tokom Crnog petka upadaju jeste impulsivna kupovina i nabavka stvari koje domaćinstvu uopšte nisu potrebne. Ljudi tada često kupuju, kozmetiku, tehničke gedžete ili odeću samo zato što je ta roba na popustu, a ne zato što im zaista i treba.
Shodno tome, uspešna kupovina u tom periodu zahteva racionalan pristup. Pravljenje detaljnog spiska potrebnih stvari i određivanje tačnog budžeta predstavljaju najbolju odbranu od trgovačkih trikova. Kada kupac sam sebi postavi granice, lakše će odoleti nepotrebnim proizvodima koji ga mame iz izloga.
