Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji su za deset dana, kampanja se uveliko zahuktala, poznati su svi učesnici, a počelo je i štampanje glasačkih listića. Ono što je, međutim, do pre nekoliko dana bilo nepoznato jeste koje će međunarodne misije pratiti izborni proces i sam dan glasanja 25. oktobra, ali je i to sada postalo jasno. Osim misije Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), koja je već nedeljama na terenu, u Srbiji je i delegacija iz Saveta Evrope, a naredne sedmice stižu i posmatrači Evropskog parlamenta. Međunarodno posmatranje je veoma značajno za transparentnost i integritet izbornog procesa, ocenjuju sagovornici NIN-a, ističući da to nije mešanje u izbore, već provera obaveza koje je Srbija sama prihvatila.
Misija ODIHR zadužena za posmatranje perioda uoči vanrednih parlamentarnih izbora počela je rad još pre skoro mesec dana. Ova misija je, kako je objavljeno na sajtu OEBS-a, došla na poziv nadležnih institucija i na osnovu nalaza ODIHR koji je procenio potrebu za praćenje predizbornog perioda. Misiju čini glavni tim od 14 međunarodnih stručnjaka sa sedištem u Beogradu, a predvodi ga Eogan Marfi. Trideset dugoročnih posmatrača raspoređeno je širom zemlje od 25. septembra, a ODIHR je najavio i angažovanje 300 kratkoročnih posmatrača, koji stižu nekoliko dana pre dana izbora. Inače, stručnjaci iz osnovnog tima i dugoročni posmatrači dolaze iz 24 različite zemlje članice OEBS-a.
NIN / Milan Ilić
Misija prati sve ključne aspekte izbora, kao što su kampanja – uključujući i aktivnosti na društvenim mrežama – zatim finansiranje kampanje, rad izborne administracije na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, zakoni i propisi vezani za izbore, institucionalni mehanizmi koje su vlasti uspostavile za otkrivanje dezinformacija, kao i medijsko izveštavanje i rešavanje izbornih sporova. Posmatrači takođe procenjuju sprovođenje prethodnih preporuka ODIHR-a u vezi sa izborima. Članovi posmatračke misije sastaće se i sa predstavnicima vlasti, političkih stranaka, civilnog društva, medija i međunarodne zajednice.
Takođe, u predizbornoj poseti Srbiji boravi i petočlana delegacija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, koja je došla kako bi procenila izbornu kampanju i političku klimu uoči vanrednih parlamentarnih izbora. Najavljeno je i da će delegacija od 20 članova, u okviru Međunarodne misije za posmatranje izbora, doputovati u Srbiju radi posmatranja izbora 25. oktobra.
I dok je misija ODIHR već uveliko na terenu, situacija sa dolaskom posmatrača iz Evropskog parlamenta je nešto drugačija – do poslednjeg momenta je bilo neizvesno da li će vlast u Beogradu uopšte i uputiti takav poziv, što je inače ustaljena praksa. Ipak, predsednica Skupštine Srbije i vršilac dužnosti predsednika države Ana Brnabić pozvala je Evropski parlament da pošalje posmatračku misiju za predstojeće izbore. Ova misija će brojati sedam evroposlanika iz različitih političkih grupacija i u Srbiju stiže u četvrtak 22. oktobra. Oni će pratiti izborni proces, sastaće se sa izbornim institucijama, političkim akterima, civilnim društvom i medijima, dok će na dan izbora pratiti otvaranje biračkih mesta, glasanje i brojanje glasova na odabranim lokacijama. Nakon toga će sastaviti izveštaj, koji može da doprinose međunarodnoj proceni izbornog procesa u Srbiji.
“Važan mehanizam kontrole i podrške demokratskim procesima”
Izvršna direktorka Centra za slobodne izbore i demokratiju (Cesid) Emilija Orestijević ocenjuje za NIN da je dolazak međunarodnih posmatračkih misija veoma značajan za transparentnost i integritet izbornog procesa, jer omogućava nezavisnu procenu načina na koji se izbori sprovode i u kojoj meri su ispunjeni demokratski standardi. Njihovo prisustvo, kaže ona, može u manjoj meri da doprinese poverenju javnosti u izborni proces, ali i da ukaže na probleme koji zahtevaju institucionalni odgovor.
“Njihov značaj je posebno izražen u kontekstu takozvane ‘pandemije posmatrača’ kojoj svedočimo danas, odnosno pojave velikog broja domaćih posmatračkih misija koje su politički obojene ili aktivistički usmerene, a koje se akredituju za posmatranje izbora bez jasne i transparentne metodologije rada. Deo ovih organizacija ne objavljuje izveštaje, niti javnosti predstavlja nalaze na osnovu kojih bi se njihove ocene mogle proveriti. Time se zamagljuje razlika između profesionalnog, nezavisnog posmatranja i političkog aktivizma, a sam broj akreditovanih posmatrača može se pogrešno predstaviti kao pokazatelj transparentnosti i kvaliteta izbornog procesa”, navodi Orestijević.
Prema njenim rečima, posmatranje izbora nije samo fizičko prisustvo na biračkim mestima, već sistematičan proces koji podrazumeva nezavisnost, jasno definisanu metodologiju, prikupljanje i analizu podataka i javno izveštavanje.
“Upravo zbog toga su međunarodne misije, posebno ODIHR, važne: njihov kredibilitet zasniva se na dugogodišnjoj metodologiji, sveobuhvatnom pristupu izbornom procesu i javnim izveštajima sa konkretnim nalazima i preporukama. Kada je reč o njihovom uticaju u Briselu, izveštaji ODIHR-a predstavljaju važan izvor informacija za evropske institucije i mogu da utiču na procenu stanja demokratije i vladavine prava u Srbiji. Ipak, taj uticaj se ne može automatski prevesti u promenu ‘na terenu’: u našem slučaju, nažalost, svedočimo izostanku konkretnih mera za otklanjanje uočenih nedostataka i ostvarivanje preporuka koje se ponavljaju iz izbornog ciklusa u izborni ciklus. Zato značaj (međunarodnih) posmatračkih misija treba meriti najpre kroz njihov kapacitet da identifikuju predloge za konkretne i merljive promene, a zatim i kroz spremnost da dosledno insistiraju na sprovođenju preporuka. Najkraće rečeno, međunarodno posmatranje je veoma važan mehanizam kontrole i podrške demokratskim procesima, ali ne može da zameni odgovornost domaćih institucija za integritet izbora”, zaključuje Orestijević.
NIN / Milan Ilić
“Sužen prostor za posmatranje”
Koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković navodi za NIN da je Srbija Evropskom parlamentu poziv da posmatra izbore 25. oktobra uputila tek u subotu 10. oktobra – praktično u poslednjem trenutku.
”Nacionalni konvent o EU je još 7. oktobra saopštenjem upozorio da su ODIHR i Savet Evrope pozvani, a Evropski parlament nije. To je bio izuzetak od dosadašnje prakse, jer delegacija Evropskog parlamenta tradicionalno učestvuje u zajedničkoj proceni izbora u Srbiji. Svakako je dobro je što je poziv na kraju upućen. Ali način na koji je to urađeno govori više od samog poziva. Evropski parlament je za ove izbore bio spreman da pošalje dugoročnu misiju, nešto što nije radio još od Ukrajine 2014. godine. Dugoročna misija ima smisla samo ako prati ceo proces: kampanju, medije i pritiske na birače, a ne samo izborni dan. Svaka nedelja kašnjenja je nedelja kampanje koju niko iz te misije neće videti. Zato vlast poziv nije uskratila, već ga je odložila. Formalno je ispunila obavezu, a suštinski je suzila prostor za posmatranje”, navodi Bojana Selaković i dodaje:
”Ovo svakako treba posmatrati u kontekstu istorije dosadašnjih odnosa vlasti Srbije i Evropskog parlamenta. Posle izbora 2023. Evropski parlament je tražio međunarodnu istragu nepravilnosti. Ona se nikada nije dogodila, jer je zavisila od saradnje srpskih vlasti. Umesto konstruktivnog odnosa prema institucijama koje su tražile odgovore, usledili su javni napadi na njihove predstavnike i njihova diskreditacija u provladinim medijima u Srbiji. Obrazac je isti: vlast se formalno ne odriče međunarodnih standarda, ali bira koliko će im dozvoliti da imaju posledice.”
Selaković naglašava da međunarodno posmatranje nije mešanje u izbore, već provera obaveza koje je Srbija sama prihvatila.
”Pojačano interesovanje evropskih institucija pokazuje da u Briselu ove izbore ne vide kao rutinu. Ipak, posmatrači mogu da učine izbore vidljivijima, ali ne i poštenijima. Njihova snaga zavisi od toga šta će se posle 25. oktobra uraditi sa njihovim nalazima, i od strane Srbije i od strane Evropske unije. Država koja poštuje svoje obaveze ne mora da bira posmatrače, niti da im šalje poziv u poslednjem trenutku. Država koja to radi, već je rekla ono što posmatrači tek treba da utvrde”, zaključuje ona.
