Od prvih višestranačkih izbora 1990. do danas promenili su se lideri, stranke, države i tehnologija kampanje. Plakate su zamenili bilbordi, televizijske spotove društvene mreže, a duge programske poruke kratke parole.
Ali neke reči se ne menjaju: Srbija, narod, promena, budućnost, sigurnost, život. Samo se drugačije slažu.
Kada je slogan govorio ko je ko
Na prvim višestranačkim izborima 1990. godine slogani su još nosili težinu velikih političkih podela. SPS je nastupao porukama “Sa nama nema neizvesnosti” i “Srbija se saginjati neće”, dok su opozicione stranke birače pozivale na promenu: DS sa porukama “Vreme je” i “Prelomite pametno“, a SPO sloganom “Sutra počinje odmah”.
Već tada se uspostavlja obrazac koji će pratiti gotovo sve naredne kampanje: vlast nudi sigurnost, opozicija promenu.
Devedesete su, međutim, bile vreme kada je slogan mnogo otvorenije govorio i ko je ko politički. Desnica je “svesno išla udesno” – kroz naciju, državu, Kosovo, tradiciju i Rusiju. Poruke poput “Svoj na svome”, “Uvek uz svoj narod”, “Radikali, snaga naroda”, a kasnije i “I Rusija i Kosovo”, nisu skrivale politički identitet.
Na drugoj strani, građanske i leve opcije govorile su jezikom društvene pravde, promena, ljudi i prava: “Pošteno”, “Od nas zavisi”, “Ljudi su preči od velikih reči”. Ideologija je bila deo slogana.
Politički jezik se menja
Izborni slogan DEPOS-a – “Da živimo kao sav normalan svet” – dobro je oslikavao taj zaokret: politika više nije samo pitanje sistema i države, već i obećanje drugačijeg kvaliteta života.
Posle petooktobarskih promena politički jezik počinje da se menja. Velike ideološke parole sve više ustupaju mesto obećanju drugačijeg života građanima. Demokratska opozicija Srbije (DOS) promenu vlasti izvojevao je na krilima slogana poput “Mi pobeđujemo, svi dobijaju”, “Lična skromnost i poštenje”, “Briga za državu i naciju”…
Slogan koji je obeležio promene dvehiljaditih i ostao kao neka vrsta krilatice koja se dugo pamti i koja je nadživela i kampanje je parola pod kojom je Vojislav Koštunica ispred DOS-a pobedio na izborima 24. septembra Slobodana Miloševića. “Ko uvek sme da vas pogleda u oči?” jedna je od predizbornih poruka koja se ukorenila u narodu i koja se i danas može čuti u različitim kontekstima.
EPA / EPA PHOTO EPA/SRDJAN SUKI
Na izborima 2003. slogani su bili potpuno drugačiji. U fokusu su bili bolji život, šta narod misli i Srbija. Tako je Srpska radikalna stranka imala slogan “Radikalno bolje”, Demokratska stranka je nudila “Budućnost odmah”, a DSS Vojislava Koštunice stavljao je akcenat na to: “Kao što narod kaže, Koštunica”.
Vuk Drašković i njegov SPO, uz Novu Srbiju Velimira Ilića, poručivali su “Zajedno za Srbiju”, SPS je imao slogan “Pobeda za Srbiju”, dok je G17 plus nastupao sa porukom “Srbija na 1. mestu”.
Fokus na “normalan život”
Izbori u drugoj polovini dvehiljaditih doneli su slogane poput: “Zato što život ne može da čeka” (DS – Boris Tadić), “Da već danas bude bolje” (SRS – dr Vojislav Šešelj), “Živela Srbija” (DSS-NS – dr Vojislav Koštunica), “Vredi se boriti” (SPO – Vuk Drašković), “Srbijo, glavu gore!” (SPS), “Stručnost ispred politike” (G17), “Od nas zavisi” (LDP-GSS-SDU-LSV), kao i “Srbija ima snage” (PSS – Bogoljub Karić).
Nastavilo se u sličnom maniru sa političkim porukama i u izbornoj 2008. godini, pa su se na bilbordima čitali slogani poput: “Napred, Srbijo” (SRS), “Za evropsku Srbiju” (DS-G17 plus-SDP-SPO-LSV), “Podrži Srbiju” (DSS-NS), “Širi dalje” (LDP), “Pobedi nepravdu” i “Ustani Srbijo” (SPS-PUPS-JS). Promena se više ne percipira samo kao rušenje starog sistema. Ona se “prodaje” kao normalan život.
Od poziva na promenu do kontinuiteta i stabilnosti
Međutim, 2012. godine slogan Srpske napredne stranke “Pokrenimo Srbiju” nosi poruku promene. U narednim kampanjama SNS je slala svojim predizbornim parolama poruke koje su govorile o kontinuitetu i stabilnosti. Kroz slogan “Budućnost u koju verujemo” fokus se stavlja na sutrašnjicu. Godine 2016. dolazi “Srbija pobeđuje”, 2020. “Za našu decu”, 2022. “Mir. Stabilnost. Vučić.”, a 2023. “Srbija ne sme da stane”.
Ako su slogani devedesetih često odgovarali na pitanje “Ko smo?”, današnji mnogo češće odgovaraju na pitanje: “Kako želimo da nas birač vidi?”
EPA / EPA/SASA STANKOVIC
Srbija, budućnost, narod, mir, stabilnost, snaga, život, promena – to su postale gotovo univerzalne političke reči.
Aktuelna kampanja
U aktuelnoj kampanji taj prelaz u porukama i pokušaj da se njima zahvati što veći deo biračkog tela vidi se najjasnije.
Ujedinjena Srbija, sa Aleksandrom Vučićem kao nosiocem liste, poručuje – “Srbija pobeđuje”.
Nasuprot tome, Studentska lista gradi svoju poruku na promeni i političkoj novini, uz slogan “Studenti pobeđuju”. U društvu koje ostavlja utisak duboke političke podeljenosti, prostor između ta dva pola pokušavaju da zauzmu druge političke opcije. Ivica Dačić i SPS nude se kao “faktor stabilnosti”, dok Rasim Ljajić poručuje – “Vreme je za normalnost”.
Politikolog Ognjen Gogić za NIN kaže da nakon 36 godina od uvođenja višestranačja, politika u Srbiji nije dostigla tačku u kojoj su stranke ukorenjene u određenim segmentima društva i da stabilno predstavljaju interese pojedinih društvenih grupa.
“U aktuelnoj kampanji slogani i nazivi lista možda nisu naročito kreativni, ali njihove ključne poruke prilično dobro odražavaju suštinu svake od njih. ‘Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija’ upućuje na okupljanje pod okriljem lidera. Centralna poruka ove liste jeste da bi Srbija trebalo da prevaziđe podele i ujedini se, i to oko ličnosti Aleksandra Vučića. ‘Studentska lista – studenti pobeđuju’ akcenat stavlja na studente kao nosioce promena, ali i poručuje da je pobeda moguća, što ima za cilj da pokrene energiju i mobilizaciju. Slogani obe liste ističu upravo one elemente koji ih čine prepoznatljivim”, smatra Gogić.
Dodaje da “Evropska Srbija” zvuči kao slogan koji smo već mnogo puta čuli. Ipak, kako kaže, ova lista ističe ono što je suštinski razlikuje od Studentske liste, a to je naglasak na evropskoj orijentaciji.
“Dok jednom delu opozicionih birača kod studenata nedostaje to što nisu dovoljno ‘proevropski’, drugima smeta što nisu dovoljno ‘nacionalni’. ‘Autentična desnica’, takođe, nastoji da naglasi upravo ono što nekima nedostaje kod studenata, mada to čini na pomalo apstraktan način. Dok je ‘Evropska Srbija’ opšte mesto, ‘Autentična desnica’ deluje eksperimentalnije. Pitanje je da li se birači na tom delu političkog spektra zaista tako identifikuju. Oni će za sebe pre reći da su nacionalisti ili patriote nego desničari. ‘Ivica Dačić – faktor stabilnosti’ preuzima pojam stabilnosti koji je SNS ranije često koristio. SPS nastoji da se predstavi kao neka vrsta trećeg puta između naprednjaka i studenata, koji su nosioci glavne polarizacije u kampanji”, smatra Gogić.
Gogić zaključuje da je ova kampanja posebna i po tome što je imala dugu predkampanju, tokom koje su mnoge poruke, simboli i slogani već iskorišćeni, pa nema prostora za mnogo novina i kreativnosti.
“Pošto se o ovim izborima govori kao o prekretnici, odnosno ako o prelomnom trenutku, slogani su dosta fokusirani na ono što liste čini prepoznatljivim. Nekada slogani zvuče lepo i poetski, budu kreativni, ali ne zahvate uvek dobro suštinu liste ili kampanje. U aktuelnoj kampanji slogani nisu naročito inovativni, ali prilično dobro odražavaju kako svaka lista pokušava da se predstavi. Osim Novog DSS-a, nijedna lista nije pokazala sklonost da preterano rizikuje. Sve liste igraju na sigurno tako što naglašavaju ključne reči po kojima ih birači već prepoznaju”, ističe Gogić.
