Hladna jutra mnoge navode da uključe klimu, TA peć ili električnu grejalicu. Međutim, uređaj koji troši najmanje struje ne mora u svim uslovima da napravi i najmanji trošak. Važno je koliko toplote obezbeđuje, ali i da li radi po višoj ili nižoj tarifi.
U ilustrativnoj računici za istu količinu toplote tokom 30 dana, trošak aktivne električne energije kreće se od oko 2.163 do 8.652 dinara. To nisu konačni mesečni računi: iznosi ne uključuju poreze, naknade i ostale stavke, a zasnovani su na jasno određenim pretpostavkama.
Za poređenje je uzet prostor kojem je tokom tog perioda potrebno 600 kilovat-sati toplote, odnosno prosečno 20 dnevno. Ova količina nije procena za svaki stan. Stvarna potreba zavisi od površine, izolacije, spoljne temperature i temperature koju ukućani žele da održavaju.
Prema cenovniku objavljenom na sajtu Elektroprivrede Srbije, za domaćinstva sa dvotarifnim merenjem cena kilovat-sata u plavoj zoni iznosi 14,4203 dinara u višoj i 3,6051 dinar u nižoj tarifi, bez akcize i PDV-a. U računici je pretpostavljeno da se sva potrošnja za dogrevanje obračunava po tim cenama.
Grejalica i klima: koliko struje treba za istu toplotu
Električna grejalica sa otpornim grejačem pretvara električnu energiju u toplotu u prostoriji. U pojednostavljenom proračunu, za 600 kilovat-sati toplote potrebno joj je približno isto toliko struje.
Ako bi svih 600 kilovat-sati bilo potrošeno po višoj tarifi plave zone, trošak aktivne energije iznosio bi oko 8.652 dinara. Termostat može da prekida rad kada se dostigne podešena temperatura, pa uključena grejalica ne mora sve vreme da radi punom snagom.
Klima u režimu grejanja radi drugačije: prenosi toplotu iz spoljnog vazduha u prostoriju. Zato za istu količinu toplote može da potroši manje električne energije od grejalice.
Za ovaj primer pretpostavljeno je da klima prosečno obezbeđuje tri kilovat-sata toplote za svaki potrošeni kilovat-sat struje. Pod tim uslovom, za 600 kilovat-sati toplote bilo bi potrebno 200 kilovat-sati električne energije.
Po višoj tarifi plave zone, trošak aktivne energije iznosio bi oko 2.884 dinara, odnosno trećinu iznosa iz primera sa grejalicom.
Ovaj odnos nije garantovan za svaki uređaj. Efikasnost klime zavisi od modela, spoljne temperature, podešavanja i uslova rada. Zbog toga navedenu potrošnju treba posmatrati kao pretpostavku za poređenje, a ne kao obećanu uštedu.
TA peć: niža tarifa može da promeni računicu
Prednost TA peći je mogućnost da akumulira toplotu tokom punjenja i oslobađa je kasnije. Za trošak je zato posebno važno po kojoj tarifi se puni.
Ako bi svih 600 kilovat-sati struje bilo potrošeno po nižoj tarifi plave zone, trošak aktivne energije iznosio bi oko 2.163 dinara. U ovom pojednostavljenom primeru pretpostavljeno je da akumulirana toplota odgovara potrebama prostora.
TA peć bi tako imala niži trošak energije od klime koja radi isključivo po višoj tarifi, iako bi potrošila tri puta više struje. Razlog je odnos cena: kilovat-sat u nižoj tarifi približno je četiri puta jeftiniji.
Međutim, ako akumulirana toplota nije dovoljna i peć se dopunjava po višoj tarifi, trošak raste. Rezultat menja i oslobađanje toplote u vreme kada dogrevanje nije potrebno.
Šta treba proveriti pre uključivanja uređaja
Ova računica pokazuje zašto poređenje samo prema snazi uređaja ili broju sati rada nije dovoljno. Za isti prostor potrebno je uporediti količinu obezbeđene toplote, potrošnju struje i vreme u kojem je energija potrošena.
Trošak zavisi i od ostale potrošnje u domaćinstvu. Struja za dogrevanje dodaje se potrošnji bojlera, šporeta i drugih uređaja, pa se u stvarnom obračunu ne mora sva dodatna energija naplaćivati po cenama plave zone.
Navedeni iznosi ne obuhvataju konačan račun, kupovinu, ugradnju i održavanje uređaja. Za sopstvenu procenu potrebno je pogledati poslednji račun, raspodelu potrošnje po tarifama i karakteristike uređaja.
Klima može da smanji količinu struje potrebnu za grejanje, dok finansijska prednost TA peći zavisi od korišćenja niže tarife. Koliko će dogrevanje zaista koštati, određuju i uređaj i način na koji se koristi.
