Domaće banke pokrenule su veliku jesenju akciju uoči ovogodišnje Nedelje štednje, nudeći specijalne i znatno povoljnije uslove kako za nove štediše, tako i za dodatne uloge. Specijalne ponude, koje obuhvataju i dinare i devize, trajaće uglavnom do 31. oktobra ili 1. novembra.
Trenutna ponuda na tržištu pokazuje da se kamatne stope za dinarske uloge na period od godinu dana kreću i iznad 5 odsto. To u praksi znači da građani koji ove jeseni oroče 100.000 dinara mogu da računaju na čistu zaradu od nešto više od 5.000 dinara. Za ulog od milion dinara, banke obećavaju profit od čak 51.000 dinara za 12 meseci.
Stručnjaci, međutim, upozoravaju da građani ne bi trebalo da oglašene procente posmatraju “slepo”. Ponude su često uslovljene minimalnim iznosom depozita, načinom uplate ili statusom klijenta. Dok su pojedini štedni proizvodi dostupni već od simboličnih 2.000 dinara, drugi zahtevaju minimalni ulog od 100.000, 500.000 ili čak milion dinara.
Detaljan pregled ponuda
Pregled javno dostupnih podataka i zvaničnih reprezentativnih primera banaka (obračunatih krajem septembra 2026. godine) otkriva nekoliko različitih modela štednje:
1. Model: Pristupačna štednja (Ulog već od 2.000 dinara)
Ovaj model je idealan za građane koji žele da oroče manje sume novca, a kamatna stopa raste sa dužinom roka:
Na 3 meseca: Nominalna godišnja kamata iznosi 4,00% (zarada na 100.000 RSD iznosi 1.011 RSD)
Na 6 meseci: Nominalna godišnja kamata iznosi 5,00% (zarada na 100.000 RSD iznosi 2.513 RSD)
Na 12 meseci: Nominalna godišnja kamata iznosi 5,20% (zarada na 100.000 RSD iznosi 5.301 RSD
2. Model: Fiksna stopa i uslovljeni “novi novac”
Pojedine banke nude jedinstvenu kamatnu stopu bez obzira na to da li novac vežete na pola godine ili godinu dana, ali uz stroga pravila:
Uslovi: Minimalni ulog je 100.000 dinara, a nominalna i efektivna kamatna stopa iznose 4,90% (za rokove od 6, 9 ili 12 meseci).
Koneksija sa starim depozitima: Ova ponuda važi i za postojeće štediše, ali pod uslovom da uvećaju svoj trenutni depozit za najmanje 20 odsto (npr. ako već imaju 100.000 RSD, moraju dodati još bar 20.000 RSD).
Duži rok ne donosi uvek veću kamatu
Jedna od najvećih zabluda jeste da će novac automatski doneti veću zaradu ako ga u banci ostavite duže od 12 meseci. Analiza standardnih bankarskih proizvoda pokazuje potpuno suprotan trend.
Kod određenih proizvoda sa minimalnim ulogom od 500.000 dinara, nominalna godišnja stopa za oročenje na 12 meseci iznosi 5,00%, dok za duže periode od 25 ili 60 meseci ona pada na 4,50%. Banke na ovaj način omogućavaju klijentima da ugovorenu stopu “zaključaju” na duži niz godina, ali im ne daju višu godišnju kamatu. Zbog toga je važno pažljivo proceniti koliko dugo zaista želite da vam novac bude “zarobljen”.
Za nove klijente i luksuzni automobil
Kolika je borba za nove klijente u Nedelji štednje govorio i podatak da je u okviru specijalnih paketa jedna od banaka u Srbiji uvrstila i nagradnu igru. Svi oni, koji oroče najmanje 10.000 evra, biće deo nagradne igre. Glavna nagrada je luksuzni automobil, a tu su još i putovanja, novac za kupovinu kućne tehnike…
Mnoge banke nagrađuju bezgotovinski prenos sredstava. Na primer, prebacivanjem najmanje 500.000 dinara sa računa druge banke, nominalna stopa se uvećava za 0,1 procentni poen (sa 5,00% na 5,10%), što na veće iznose donosi opipljivu dodatnu zaradu.
Rentna štednja uz mesečnu isplatu
Za građane koji žele redovan mesečni priliv kao dopunu kućnom budžetu, banke nude takozvanu rentnu štednju. Ovaj model, međutim, ima visoke ulazne pragove i stroga pravila za razoročenje:
Pragovi: Minimalni ulog je milion dinara, dok je maksimum ograničen na 15 miliona.
Kamate: Sredstva se oročavaju na 25 meseci (uz stopu od 5,50%) ili 60 meseci (uz stopu od 6,00%), a kamata se podiže svakog meseca.
Skriveni rizik: Iako se kamata isplaćuje mesečno, glavnica se ne sme povlačiti pre isteka ugovora. Ukoliko klijent prevremeno podigne ulog, banka primenjuje kaznenu nominalnu kamatu od 0% za ceo protekli period, što znači da štediša gubi sav ostvareni profit.
Za kraj, važno je podsetiti da se na kamatu od dinarske štednje u Srbiji ne plaća porez (za razliku od devizne štednje gde porez iznosi 15%). Pre donošenja konačne odluke, građanima se savetuje da od banaka traže isključivo personalizovan, tačan obračun za svoj iznos i željeni rok, kao i da provere da li postoje skriveni troškovi održavanja pratećih tekućih računa.
