Američko tržište rada naglo zakočilo: Samo 29.000 novih poslova

Američka privreda u septembru je otvorila svega 29.000 novih radnih mesta, znatno manje od očekivanih 90.000, dok je stopa nezaposlenosti porasla sa 4,1 na 4,2 odsto. Novi podaci američkog Biroa za statistiku rada potvrđuju da se tržište rada vidljivo hladi, a dodatnu zabrinutost izazvale su velike revizije prethodnih meseci.

Podaci za jul i avgust naknadno su smanjeni za ukupno 60.000 radnih mesta. Jul je, umesto prethodno prijavljenog rasta od 21.000, sada revidiran na pad od 10.000, dok je avgustovski rast smanjen sa 162.000 na 133.000 novih poslova. Time je potvrđeno da je tempo zapošljavanja tokom leta bio slabiji nego što se prvobitno procenjivalo.

Istovremeno, rast zarada dodatno je usporio. Prosečna satnica povećana je u septembru svega 0,1 odsto, na 37,81 dolar, dok je godišnji rast plata pao na tri odsto. Iako nema znakova masovnih otpuštanja, Reuters tržište rada opisuje kao period „malog zapošljavanja i malo otkaza“, što znači da kompanije nerado primaju nove radnike, ali istovremeno još ne sprovode velika smanjenja broja zaposlenih.

Najnoviji podaci odmah su uticali i na očekivanja od Federalnih rezervi. Slabiji rast zaposlenosti smanjio je verovatnoću da će Fed ponovo podići kamatne stope na sastanku 27. i 28. oktobra, iako centralna banka i dalje najveću pažnju posvećuje inflaciji. Predstavnici Feda poručuju da će konačna odluka zavisiti od novih podataka o cenama i stanju privrede.

Za američku administraciju podaci predstavljaju upozorenje da se tržište rada hladi u trenutku visokih prinosa na državne obveznice, skupog zaduživanja i energetskih pritisaka. Ipak, nezaposlenost od 4,2 odsto i dalje je relativno niska u istorijskom poređenju, pa ekonomisti za sada ne govore o kolapsu tržišta rada, već o izrazitom usporavanju koje bi moglo da postane ozbiljniji problem ukoliko se nastavi i tokom poslednjeg kvartala godine.