Između borbe za institucije, “oslobađanja” pravosuđa” i politike bez lidera, Aleksandra Štimac u razgovoru za NIN govori o terenskoj borbi, izbornim uslovima, napadima vlasti i viziji Srbije dan posle izbora.
Kako ocenjujete dosadašnji tok kampanje? Da li su reakcije građana opravdale vaša početna očekivanja?
Izuzetno sam zadovoljna. To se pre svega odnosi na način na koji ljudi reaguju na samu pojavu studentskog pokreta, ali i na same kandidate.
Fascinantno je sa koliko entuzijazma nas dočekuju, šta nas pitaju i kakve razgovore vodimo. Kada se na skupu “Studentske liste – Studenti pobeđuju” u selu Donje Vidovo pored Paraćina pojavi veliki broj ljudi, shvatite da se dešava nešto dubinsko i autentično.
Deo javnosti je očekivao da se vaš suprug, poznati sportista i aktivista, nađe na listi. Umesto njega, vidimo vas. Na koji način su formirani kriterijumi za izbor 250 poslanika?
Potpuno mi je jasno zašto su ljudi očekivali Vladu na listi. On je ostvarena ličnost za sebe, kao što sam i ja individua za sebe, ali kao supružnici delimo iste moralne smernice i vrednosne kriterijume. Studenti su postavili jasne i rigorozne uslove koje je svaki kandidat morao da ispuni. Na osnovu tih parametara izabrano je nas 250, uz još toliko zamenika koji takođe ispunjavaju sve visoke standarde. Mogli su kandidovati i četiri stotine ili pet stotina ljudi, jer u Srbiji postoji mnogo časnih i poštenih profesionalaca sa ostvarenim karijerama koji ne zavise od države.
Nastupate sa predizbornim planom od 11 tačaka za “dan posle”. U slučaju pobede, koje tri tačke biste izdvojili kao najhitnije i najvažnije, čije sprovođenje građani mogu očekivati odmah po prebrojavanju glasova?
Prva i najvažnija tačka jeste oslobađanje tužilaštva i sudstva, uz formiranje specijalizovane tužilačke policije. Bez povratka države u ustavne i zakonske okvire ne možemo napraviti nikakav pomak ni u jednoj drugoj oblasti.
Druga ključna tačka jeste beskompromisno procesuiranje svih pojedinaca za koje postoje dokazi da su učestvovali u kriminalnim radnjama, uz obavezno oduzimanje bespravno stečene imovine.
Kao treći prioritet, razume se i iz ugla moje struke, ističem reformu zdravstvenog sistema, konkretno, obezbeđivanje dostupnosti lekova i lekara u svakom selu. Svaki građanin Srbije, bez obzira na to gde živi, ima pravo na jednaku zdravstvenu zaštitu i dostojanstven život.
Jedno od pitanja oko kojih se u javnosti lome koplja jeste sudbina projekta Ekspo. Kakav je stav vaše liste prema tom i drugim velikim infrastrukturnim projektima vlasti?
Osnovni problem sa projektom Ekspo, kao i sa svim drugim projektima ove vlasti, jeste potpun izostanak transparentnosti. Dok se ne otvore svi tajni ugovori i dokumentacija, neodgovorno bi bilo donositi definitivne sudove.
Prvi korak koji moramo preduzeti, što je uostalom bio i jedan od izvornih zahteva studentskog pokreta još od tragedije u Novom Sadu, jeste otvaranje kompletne arhive. Tek kada stručni timovi utvrde šta se tačno nalazi u ugovorima i kolika je stvarna šteta ili obaveza države, donosiće se dalje odluke u interesu javnosti.
Slične debate vode se i oko monetarne politike i finansijske stabilnosti. Kako odgovarate na nagađanja da ćemo sa vašom listom dobiti klizajući kurs dinara i kakva će biti makroekonomska politika?
To je pitanje za vrhunske ekonomske stručnjake poput profesora Šoškića i našeg ekonomskog tima. Ono što kao građani i politički pokret možemo da konstatujemo jeste da prvo moramo utvrditi realno stanje javnih finansija.
Pitanje je na koji način i pod kakvim uslovima vlast trenutno održava kurs dinara i kakve je veštačke prilive koristila da bi pokrivala dubinske rupe u budžetu. Nakon pobede na izborima i otvaranja poslovnih knjiga države, imaćemo čistu sliku na osnovu koje će struka definisati održivu monetarnu i ekonomsku politiku.
Predstavnici vladajuće koalicije često vam zameraju nedovoljno političkog iskustva, a tvrde i da vašem pokretu nedostaje jasna i razrađena politika. Kako odgovarate na te kritike?
Oni koriste izlizani narativ da mi nismo “profesionalni političari”. Ali zapitajte se po čemu su oni bolji samo zato što se dvadeset ili trideset godina profesionalno bave politikom?
Jedino u čemu su usavršili svoje veštine jeste manipulacija informacijama i predstavljanje u lažnom svetlu.
Mi želimo da se predstavimo javnosti upravo onakvima kakvi jesmo. Imenom, prezimenom, ličnim integritetom i profesionalnim ostvarenjima garantujemo za plan i program koji nudimo građanima Srbije.
Na samom početku protesta spominjao se koncept prelaznog perioda od šest meseci do godinu dana radi stvaranja uslova za slobodne izbore. Da li je taj koncept i dalje aktuelan ili idete na pun mandat?
Nije na nama da licitiramo vremenskim okvirima od dve, tri ili četiri godine. Naš primarni i neposredni cilj jeste smena korumpiranog režima, obnova pravne države i uspostavljanje funkcionalnog sistema. Koliko će vremena biti potrebno stručnim timovima i vladi da sprovedu sve neophodne reforme i očiste institucije od partijskog uticaja, pokazaće vreme. Najvažnije je da se postave zdravi temelji, a nakon toga će demokratski procesi teći nesmetano.
NIN / Una Škandro
Često se u vašoj kampanji čuje krilatica o “promeni sistema”. Međutim, mnogi pravni mehanizmi i zakoni u Srbiji formalno su usklađeni sa standardima Evropske unije, treba li ih menjati?
Kada govorimo o promeni sistema, mislimo na potpunu departizaciju društva. Promena sistema znači da mladi čovek ne mora da ima partijsku knjižicu da bi dobio posao, već da se zapošljava na osnovu znanja, sposobnosti i radne biografije. Govorimo o tome da stručni ljudi pokrivaju ključna mesta u zdravstvu, prosveti, pravosuđu i privredi, bez obzira na to da li su članovi bilo koje stranke ili simpatizeri studentskog pokreta. To je suštinska promena sistema koju nudimo.
Svoju borbu definišete kao referendumski izbor: “Srbija ili mafija”. Koje trenutno postojeće institucionalne mehanizme planirate da pokrenete u prvih sto dana vlasti u borbi protiv organizovanog kriminala?
Pitanje kako ćemo upravljati državom nakon pobede postavlja se danas uglavnom samo nama, što govori o tome da građani i javnost uveliko računaju na pobedu liste “Studenti pobeđuju”.
Nakon formiranja vlade u zakonskom roku, ulazimo u implementaciju našeg plana. Neki zakonski okviri već postoje i dobri su, ali su se zloupotrebljavali ili ignorisali. Pored kandidata sa liste, naš tim čini više desetina vrhunskih pravnih i ekonomskih stručnjaka, savetnika i profesora koji već sada razrađuju operativne korake.
Formiranje tužilačke policije, kao samostalnog organa koji će direktno odgovarati tužilaštvu a ne ministarstvu unutrašnjih poslova, ostaje apsolutni prioritet.
Ko će je formirati, na koji način, sa kojim ovlašćenjima, parama i hoće li to biti ad hok telo ili stalno tužilačko telo?
To su pitanja na koja sada nemam direktan odgovor. Trenutno se u kampanji bavimo strateškim pitanjima, a nešto drugo je operativna isporuka, project delivery. Kako će taj projekat izgledati, proizaći će iz samog plana i programa nove vlade. Tim pitanjem će se baviti stručno telo iz oblasti pravosuđa. Ja nisam deo tog stručnog tela. Oni bi sigurno znali da vam odgovore na ovo pitanje mnogo bolje nego ja.
Na koji način će se donositi odluke unutar vaše poslaničke grupe? Da li ćete funkcionisati po principu plenuma, klasične političke stranke ili nekog trećeg modela?
Samim izborom kandidata na listu, studentski pokret je dao poverenje i autonomiju grupi ljudi koji dele iste vrednosti i ciljeve. Mi smo pre svega saborci. Unutar našeg bloka odluke će se donositi konsenzusom i kroz stalne konsultacije sa studentima i stručnim timovima. Kada osvojimo više od 126 mandata u Narodnoj skupštini, nastavićemo da primenjujemo isti princip zajedničkog odlučivanja koji nas je i doveo do ove tačke.
Društvene mreže i javni prostor preplavljeni su besom, tenzijama, uvredama i teškim rečima. Da li imate kakvu-takvu kontrolu nad emocijama vaših pristalica?
Ljudi su duboko ljuti i ogorčeni, i to je potpuno razumljivo posle svega što su proživeli. Neki ljudi tu ljutnju ispoljavaju na načine koji nisu uvek najprikladniji, ali mi niti možemo, niti želimo da kontrolišemo bilo koga. Nemamo mehanizme da upravljamo emocijama građana na društvenim mrežama.
Ono što možemo i što činimo jeste da sopstvenim primerom, ponašanjem i javnim govorom pokazujemo koje vrednosti zastupamo. Dostojanstvo, kultura dijaloga i uvažavanje sagovornika su naša jedina politika.
Kako gledate na druge opozicione aktere koji nastupaju na izborima, poput koalicije oko Đilasa i Ponoša, ili pak Autentične desnice? Da li ih vidite kao potencijalne saradnike ili političke konkurente?
Studentski pokret na ove izbore izlazi potpuno samostalno. Nismo pravili predizborne koalicije niti smo o tome razmišljali. Svaka politička opcija ima pravo da izabere svoj put i način na koji će nastupiti. Naš jedini i jasni cilj jeste smena aktuelnog režima. Kada se prebroje glasovi i shodno rezultatima, videćemo kako će se stvari odvijati, ali podvući ću još jednom – ni pod kakvim uslovima nećemo sarađivati sa bilo kime ko je učestvovao u ovoj vlasti ili služio ovom režimu.
Mnogo prašine podiglo se u javnosti oko profesora Mila Lompara i njegovog uticaja na potencijalni rezultat vaše liste. Da li tome pridajete značaj?
Svoje mišljenje o bilo kom pojedincu zadržala bih za sebe, jer smo se svi mi okupili oko najmanjeg zajedničkog imenitelja, bespoštedne borbe protiv kriminala i korupcije. Zastupamo tezu da u novom sistemu ne sme postojati nezamenljivo ime i prezime. To je suština promene. Nebitno je da li se neko zove Petar ili Nikola, važno je da li ispunjava jasne i transparentne kriterijume. Proces selekcije kandidata vodili su studenti potpuno autonomno i mi kao kandidati u to nismo zadirali.
Marketinški stručnjaci često navode da je izborna lista bez prepoznatljivog lidera u startu hendikepirana. Da li je odsustvo lidera rizik ili prednost?
Marketinški modeli nas previše ne opterećuju, nas zanima suština i kuda idemo. Režim nas je decenijama ubeđivao da je jedan čovek neophodan za sve i da bez njega sistem ne funkcioniše. Mi želimo da vratimo veru u demokratsko društvo, u kome ljudi mogu slobodno da sednu, razgovaraju i razmenjuju ideje bez potrebe za “velikim vođom”. Odsustvo lidera je naša najveća snaga jer pokazuje da je ovo pokret naroda, a ne nečiji privatni projekat.
Političke kampanje zahtevaju ozbiljna finansijska sredstva. Odakle se finansira kampanja liste “Studenti pobeđuju”?
Od prvog dana pa sve do danas, studentski i građanski pokret finansira se isključivo iz dobrovoljnih donacija građana. Nemamo tajne sponzore niti tajkune iza sebe. Ljudi shvataju važnost ovog trenutka i sami odvajaju od svojih prihoda. Sećate se kada su studenti pešačili Srbijom – građani su se samoorganizovali, donosili hranu, vodu, baka iz sela bi iznela jednu jabuku sa stola jer zna da su ta deca jedina budućnost ove zemlje. Ta vrsta narodne solidarnosti i danas finansira našu borbu.
Predstavnici režima optužuju vas da iza vaše političke koordinacije stoje bivši funkcioneri Demokratske stranke, poput Bojana Pajtića ili Dušana Petrovića. Ima li istine u tim tvrdnjama?
Ljudi iz vlasti jednostavno ne mogu da veruju da u Srbiji može postojati nešto lepo, čisto i autentično bez nekog ko povlači konce iz senke. Oni polaze od sebe i svog načina funkcionisanja.
Gospodina Pajtića ne poznajem lično, viđam njegove objave na društvenim mrežama, a za gospodina Petrovića jedva da sam i čula. Priče o njihovom uticaju na našu listu su apsolutne besmislice koje pokazuju koliko je vlast nemoćna da razume solidarnost i energiju koju nosimo.
Izborni uslovi su ostali isti, a opet izlazite na izbore uz puno upozorenja da režim priprema izbornu krađu? Na koji način planirate to da sprečite?
Svi znamo da su izborni uslovi daleki od fer i jednakih. Ali naša strategija je jasna: pobeđujemo ih pod njihovim uslovima, jer drugog izbora nemamo. Sprema se nezapamćen nivo kontrole. Obučili smo i uveliko obučavamo armiju kontrolora koji će pokriti svako biračko mesto u Srbiji.
Nećemo dozvoliti da bude ukraden niti jedan jedini glas. Ako dođe do nepravilnosti, naši kontrolori su obučeni da reaguju u skladu sa zakonom odmah na licu mesta i zapisnički konstatuju svaku zloupotrebu. Svaki glas biće odbranjen zakonskim i institucionalnim sredstvima.
