Aleksandar Vučić podneo je ostavku na mesto predsednika Srbije neposredno po povratku iz Njujorka, gde je govorio na Generalnoj skupštini UN. U anketi NIN-a na pitanje „Kako ocenjujete govor predsednika u UN i šta mislite o njegovoj odluci da podnese ostavku“, odgovaraju politički akteri u predstojećoj izbornoj trci, zakazanoj za 25. oktobar: Arno Gujon, Ujedinjena Srbija, medijski tim Studentske liste, Dejan Kulja, koalicija Evropska Srbija, Dijana Radović, lista „Ivica Dačić – faktor stabilnosti“ i Aleksandar Pavić, lista Autentična desnica.
Arno Gujon, Ujedinjena Srbija
TANJUG / Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju
Govor predsednika Aleksandra Vučića doživeo sam kao snažan glas Srbije – zemlje koja u uslovima složenih geopolitičkih previranja ponosno brani svoje interese, sama odlučuje o svojoj budućnosti i pri tome poštuje međunarodno pravo.
Predsednik je hrabro osudio nepravdu i dvostruke standarde međunarodne politike – ako se teritorijalni integritet brani u slučaju Ukrajine, isti princip mora važiti i u slučaju Srbije i Kosova i Metohije. Takva selektivna primena međunarodnog prava ne može biti prihvatljiva. Od posebnog je značaja i činjenica da je predsednik pred celim svetom govorio o Jasenovcu i stradanju srpskog naroda. Narod koji pamti svoje žrtve ne traži sukobe, već istinu i pravdu.
Ostavka Aleksandra Vučića na mestu predsednika nije kraj, već samo najava novog poglavlja. Funkcije su prolazne, ali država ostaje. Nijedna funkcija nije večna, ali iza svake ostaje trag jednog vremena i, na kraju, najvažnije pitanje – šta je učinjeno za državu i narod? Kada pogledam Srbiju na početku i na kraju predsedničkog mandata Aleksandra Vučića, vidim zemlju koja je u tom periodu prošla kroz brojne krize, snažne pritiske i teške izazove. Uprkos svemu, Srbija je, pod njegovim vođstvom, uspela da očuva mir i stabilnost, da nastavi putem ekonomskog razvoja i da dostojanstveno stoji iza svojih interesa. Zato verujem da će period Aleksandra Vučića na čelu države još dugo biti predmet analiza i da će ostati upamćen kao jedan od najvažnijih perioda savremene Srbije.
Dejan Kulja, Koalicija „Evropska Srbija“ (SRCE)
Ustupljene fotografije / Privatna arhiva
Poslednje obraćanje Aleksandra Vučića Generalnoj skupštini UN bilo je arogantno i neracionalno. Dok deli lekcije celom svetu, Srbija se suočava sa problemima koji su sve veći.
Za 14 godina Vučićeve vlasti javni dug povećan je za oko 28 milijardi evra i danas iznosi oko 42 milijarde. Zadužujemo se sve više, a građani od velikih obećanja ne žive bolje. Srbija je i dalje među siromašnijim zemljama Evrope. Vučićev govor nije bio namenjen svetu. Bio je namenjen Srbiji i biračima. Poruka je jednostavna: učiniće sve samo da ne prizna poraz.
Medijski tim liste „Studenti pobeđuju“
EPA / EPA/ ANDEJ ČUKIĆ
Ne bismo se previše zadržavali na samom govoru u Ujedinjenim nacijama. Bio je to poslednji veliki međunarodni nastup Aleksandra Vučića kao predsednika Srbije i, u tom smislu, mnogo je zanimljivije šta je govorio o odgovornosti i dijalogu neposredno pre nego što je napustio funkciju. Te reči lepo zvuče sa govornice Ujedinjenih nacija. U Srbiji smo, međutim, prethodnih godinu i po dana gledali studente koji traže upravo odgovornost institucija, razgovor i odgovore na konkretna pitanja.
Ostavka nas nije iznenadila. Aleksandar Vučić ju je najavio ranije i svi smo bili svesni toga. Neposredno pre nje saopštio je da je doneo odluke o aboliciji i pomilovanju 49 ljudi. Taj potez predstavio je kao odluku koja treba da doprinese mirnijem životu i boljem razumevanju „obe strane“. Ne prihvatamo da se sve što se dešavalo prethodnih godinu i po dana jednim predsedničkim potpisom spakuje u priču o „dve strane“ kojima je sada podjednako nešto oprošteno. Studenti su privođeni i hapšeni u kontinuitetu godinu i po dana. Zato je važno da budemo precizni: ljudima koji nisu krivi ne treba predsednički „oproštaj“. Abolicija ne sme da posluži kao način da se naknadno stvori slika da su svi bili podjednako krivi, pa im je predsednik, velikodušno, svima podjednako oprostio. Posebno je sporno što se u isti politički paket stavljaju i ljudi koje je sam Vučić opisao kao one koji su „sa druge strane“ učestvovali u događajima protiv studenata. Aleksandar Vučić danas više nije predsednik Srbije. Funkcija se promenila, ali pitanja koja su postavljana tokom njegovog mandata nisu nestala sa njom, niti se odgovornost završava ostavkom.
O tome kako Srbija izgleda posle njegovog predsedničkog mandata tek treba ozbiljno da razgovaramo. A narod će reći svoje mišljenje 25. oktobra.
Dijana Radović, Lista „Ivica Dačić – faktor stabilnosti“
Ustupljene fotografije / Privatna arhiva
Imajući u vidu da mi socijalisti decenijama insistiramo na tome da međunarodno pravo mora da važi jednako za sve i da bez poštovanja međunarodnog prava nema stabilnog svetskog poretka, smatramo izuzetno važnim što je predsednik Srbije u Ujedinjenim nacijama ponovo ukazao na posledice urušavanja međunarodnog prava. Srbija je u najtežim vremenima platila visoku cenu, ali je sačuvala suverenitet, dostojanstvo i pravo da sama odlučuje o svojoj budućnosti.
Mi u SPS-u smo za tu fazu spremni. Kao što smo i najavili, imaćemo svog predsedničkog kandidata, Ivicu Dačića. Ivica Dačić je političar sa iskustvom koje je sticao u različitim vremenima i okolnostima i upravo je takav čovek potreban Srbiji u vremenu velikih izazova. Potrebna nam je politika dijaloga, odgovornosti i očuvanja državnih interesa, politika koja će okupiti ljude i omogućiti da se društvo vrati normalnom životu.
Aleksandar Pavić, Lista „Autentična desnica“
Ustupljene fotografije / Privatna arhiva
Vučić pred Generalnom skupštinom UN je klasični Vučić – jaka retorika bez pratećih dela, zapravo čak uz dela koja su u suprotnosti sa retorikom. Opet smo slušali o kršenju međunarodnog prava prilikom NATO agresije na našu zemlju i potonjeg jednostranog priznanja lažne države Kosovo od strane istih moćnih država koje drugima drže pridike. To je sve tačno, ali to govori čovek koji je uradio više nego njegovi prethodnici na dodatnom udaljavanju KiM od ostatka Srbije.
Što se tiče Vučićeve ostavke po povratku, ona je već bila najavljena, tako da se njegov govor u UN može posmatrati kao pokušaj udaranja retoričkog pečata na njegovo predsednikovanje, ali i kao deo izborne kampanje koja je uveliko u toku, gde je on već istakao kandidaturu za premijera Srbije.
