Popunjenost nemačkih skladišta gasa veoma je niska, i to uoči grejne sezone. Dok jedni upozoravaju na moguću nestašicu, drugi tvrde da nema razloga za paniku. Koliko je snabdevanje sigurno i da li će gas poskupeti?
U skladištima u Nemačkoj 20. septembra 2026. nalazilo se oko 140 teravat-sati gasa, što predstavlja približno 57 odsto ukupnog kapaciteta skladišta. Za poređenje, tokom cele prošle zime iz skladišta je, prema podacima Savezne mrežne agencije, povučeno nešto manje od 134 teravat-sata gasa. To na prvi pogled zvuči ohrabrujuće, pogotovo zato što je prošla zima bila relativno hladna i zahtevala povećanu potrošnju za grejanje.
Međutim, u poređenju sa prethodnim godinama, današnji nivo popunjenosti skladišta je nizak. Još 4. septembra bavarski premijer Markus Zeder zatražio je intervenciju savezne vlade. Nekoliko dana kasnije opozicioni Zeleni optužili su saveznu ministarku privrede za propuste.
“Skladišta gasa nisu puna. Preti nestašica”, upozorila je Brita Heselman, kopredsednica poslaničke grupe Zelenih u Bundestagu, piše Dojče vele.
Takve izjave stvorile su utisak da Nemačka ove zime možda neće imati dovoljno gasa, što bi moglo da pogodi privredu i ostavi mnoga domaćinstva bez dovoljno energije za grejanje.
Ali za procenu situacije potrebno je uzeti u obzir više faktora. Gas se uvozi i tokom zime, a izvori snabdevanja su poslednjih godina znatno diverzifikovani. Nemačka više nije u tolikoj meri zavisna od jednog dobavljača, kao što je do 2022. bila od Rusije.
Da li će Nemci na zimu morati da štede gas?
Stručnjaci koje je DW pitao da li su sadašnje zalihe dovoljne uglavnom su prilično smireni.
Čarli Grineberg, portparol Udruženja za gasnu i vodoničnu privredu, podseća na postojeće ugovore o snabdevanju: “Ko je svoje potrebe za gasom tokom zime ugovorno obezbedio kod pouzdanog dobavljača, dobiće ugovorene količine.”
Nešto oprezniji je Sebastijan Hajnerman, direktor inicijative energien-speichern.de, nemačkog udruženja za skladištenje gasa i vodonika. On ističe da je tehnički i dalje moguće da se skladišta napune do oko 77 odsto kapaciteta.
Ali za to bi bio potreban tempo punjenja koji nije zabeležen nijednom tokom poslednje tri sedmice.
“Ako se sadašnji trend nastavi, 1. novembra popunjenost skladišta iznosiće svega oko 65 procenata”, procenjuje Hajnerman.
Savezna mrežna agencija ipak ne vidi razlog za uzbunu: “Snabdevanje gasom u Nemačkoj je stabilno. Sigurnost snabdevanja trenutno je obezbeđena. Prema sadašnjim saznanjima, rizik od problema u snabdevanju ostaje nizak”, poručila je portparolka agencije Nadija Afani.
Slično ocenjuje i Savezno ministarstvo privrede i energetike: “Vrlo pažljivo pratimo sva kretanja kako bismo osigurali bezbednost snabdevanja. Trenutno nema znakova koji ukazuju na probleme”, saopštila je portparolka ministarstva Suzane Ungrad.
Nema razloga za paniku
Suzane Ungrad navodi nekoliko ključnih faktora koji utiču na cenu i dostupnost gasa:
- količina gasa u skladištima;
- nesmetan uvoz preko gasovoda i LNG terminala;
- razvoj potražnje;
- situacija na evropskim i međunarodnim energetskim tržištima.
“Spremni smo za dalji razvoj događaja”, ističe ona.
Slično razmišlja i Čarli Grineberg iz Udruženja za gasnu i vodoničnu privredu: “Najvažnije je da li je nabavljeno dovoljno gasa i da li se on može transportovati u Nemačku i kroz Nemačku: ugovori o isporuci, skladišta, usklađen uvoz preko gasovoda i LNG terminala.”
Prema njegovim rečima, posle ulaganja u LNG terminale, nove pravce snabdevanja i mogućnosti obrnutog protoka gasa, nemačka infrastruktura danas je znatno otpornija nego 2022. godine.
Cena raste
Sa dolaskom zime i povećanom potrošnjom očekuje se rast cena. Kada potražnja raste, raste i cena.
Prema rečima Sebastijana Hajnermana, taj trend je već vidljiv: “Cena gasa u drugom tromesečju na terminskim tržištima iznosila je oko 46 evra po megavat-satu. U međuvremenu je porasla na više od 80 evra.”
Olaf Gajer iz američke konsultantske kuće Arthur D. Little takođe prati nemačko tržište. Ni on ne vidi neposrednu opasnost po snabdevanje, ali upozorava: “Ako zima bude veoma hladna ili dođe do poremećaja u uvozu, vrlo brzo može postati skupo.”
Ipak, Grineberg smatra da je teško davati precizne prognoze. Niska popunjenost skladišta mogla bi da podigne cene ako bude potrebno dodatno kupovanje gasa na tržištu.
Ali on naglašava da se za sada ne nazire fizička nestašica: “Prema današnjim pokazateljima nema znakova nedostatka gasa na kraju zime, a ni terminska tržišta to trenutno ne signaliziraju.”
Ministarstvo privrede dodaje da su cene za zimske terminske ugovore trenutno samo neznatno više od cena na spot-tržištu. To znači da ove godine gotovo da nije postojao uobičajeni cenovni jaz između leta i zime, koji skladištenje gasa tokom toplijih meseci čini isplativim.
Zašto skladišta nisu punija?
Uobičajena logika tržišta glasi: leti se gas kupuje jeftinije, a zimi prodaje skuplje. Ove godine to nije funkcionisalo.
Zbog blokade Ormuskog moreuza gas tokom leta nije pojeftinio, već je poskupeo. Zato mnogim kompanijama nije bilo ekonomski isplativo da pune skladišta.
Potrebni novi podsticaji
Šta bi ubuduće trebalo promeniti? Olaf Gajer smatra da je potrebno stvoriti bolje tržišne podsticaje za punjenje skladišta.
“U budućnosti su potrebni efikasniji mehanizmi koji će podstaći skladištenje gasa. Snabdevači pritom moraju bolje upravljati rizicima i uzimati u obzir mogućnost da stvarna potrošnja značajno odstupi od planirane.”
Slično zaključuje i Sebastijan Hajnerman: “Nemačkoj je srednjoročno potreban pouzdan tržišni okvir koji će, kroz podsticaje, obaveze ili kombinaciju oba instrumenta, dugoročno obezbediti dovoljnu popunjenost skladišta, a istovremeno ostaviti što više prostora tržišnim mehanizmima.”
(DW)
