Pariz udara na penzionere: Olakšica pada, deo penzija se zamrzava

Francuska vlada planira da penzionerima smanji poresku olakšicu i delu njih zamrzne osnovnu penziju kako bi zatvorila budžetsku rupu. Predlogom za 2027. gornja granica odbitka pala bi sa 4.439 na 3.000 evra, što bi državi donelo oko 1,4 milijarde. Mera još nije usvojena, ali pokazuje ko će platiti deo računa za dugogodišnje francuske deficite.

Penzije se sada pri obračunu poreza umanjuju za deset odsto, do propisanog maksimuma. Vlada Sebastijena Lekornija ne predlaže potpuno ukidanje olakšice, već niži fiksni plafon, pa bi najveći dodatni teret snosili penzioneri sa višim primanjima. Sličnu meru Senat je usvojio krajem 2025, ali je kasnije ispala iz zakona. Prema ranijoj analizi „Monda“, postojeći odbitak državu košta približno pet milijardi evra godišnje.

Poreska promena nije jedini udar koji se razmatra. „Figaro“ navodi model po kojem bi penzije ispod 1.260 evra rasle u skladu sa inflacijom, primanja između 1.260 i 2.034 evra bila bi delimično indeksirana, dok bi osnovne penzije iznad 2.034 evra bile zamrznute. To su pragovi iz radne verzije, a ne konačna pravila; francusko ministarstvo finansija ih opisuje kao polaznu osnovu za pregovore.

Lekorni je obećao da će male penzije biti zaštićene i da ukupan teret koji se traži od penzionera neće dostići šest milijardi evra. Istovremeno, vlada za budžet 2027. traži ukupnu korekciju od oko 54 milijarde. Predlog bi trebalo da stigne pred Savet ministara 1. oktobra, posle čega sledi neizvesna parlamentarna bitka u skupštini bez stabilne većine.

Činjenica je da su francuske penzije između 2022. i 2026. porasle oko 15 odsto, ali je činjenica i da fiskalna olakšica nije poklon kada se na njoj godinama zasniva kućni budžet. Pariz sada trošak sopstvene nesposobnosti da obuzda deficit prenosi na građane koji više ne mogu da povećaju prihode radom. Urednička ocena: zaštita najsiromašnijih jeste nužna, ali ne može prikriti da se poreska ušteda pretvara u stvarno smanjenje raspoloživog novca penzionera.