Studentska lista predstavlja izrazito levu političku ponudu, ali je danas podržava i deo ljudi koji sebe nazivaju desničarima, patriotama i rusofilima. Upravo tu počinje najveća politička prevara ovog saveza: protiv Aleksandra Vučića okupili su se oni koji žele Srbiju potpuno vezanu za Brisel i oni koji tvrde da brane njene veze sa Rusijom. Niko od njih građanima ne objašnjava u kom bi pravcu zajedno vodili državu kada bi došli na vlast. Njih spaja samo želja da Vučić bude srušen, dok se iza te želje ne vidi ni zajednički program, ni državna ideja, ni odgovor na najvažnija nacionalna pitanja.
Šta studentska lista konkretno nudi Srbiji? Da li bi uvela sankcije Ruskoj Federaciji, priznala samoproglašeno Kosovo, približila zemlju NATO-u ili zaustavila evropske integracije? Kakvu politiku ima prema Republici Srpskoj, domaćoj privredi, stranim investicijama, platama i penzijama? Odgovora nema. Program je najavljen, ali u trenutku ulaska u kampanju javnosti još nije predstavljen, već su najavljene tek buduće tribine na kojima bi trebalo da budu otkrivene njegove celine. Građanima se, dakle, traži glas na poverenje za političku grupaciju koja želi vlast pre nego što je jasno saopštila šta bi sa tom vlašću radila.
Razlog za takvu tišinu je očigledan: kada bi studentska lista jasno odgovorila na pitanja o Rusiji, Evropskoj uniji, Kosovu i Metohiji i nacionalnoj politici, njen neprirodni savez počeo bi da se raspada. Ekstremna levica i navodno patriotska desnica ne mogu imati zajedničku državnu politiku – mogu imati samo zajedničkog protivnika. Zato desno orijentisani građani koji podržavaju takvu listu moraju sebi da postave jednostavno pitanje: sa kim se bore, protiv koga se bore i u čiji politički tabor su odlučili da stanu? Ako zajedno sa levicom ruše vlast koja nije uvela sankcije Rusiji, onda njihova borba više nije ni dosledna ni patriotska, već postaje korisna politička pešadija onih čije stavove navodno ne dele.
Upravo je obraćanje Arnoa Gujona iz Jekaterinburga pokazalo položaj koji je Srbija izborila u vremenu kada se od gotovo svake evropske države zahteva da bespogovorno odabere stranu. Gujon je na međunarodnom omladinskom forumu, koji je otvorio Vladimir Putin i na kojem učestvuje u razgovoru o geopolitici, Srbiju predstavio kao retku evropsku zemlju koja u Rusiju dolazi slobodno, bez potrebe da se odriče svojih prijatelja ili pravda zbog sopstvene politike. Srbija je sačuvala vojnu neutralnost, nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji i nastavila je kulturnu, diplomatsku, ekonomsku i političku saradnju sa Moskvom. Gujon je posebno ukazao i na Er Srbiju, zahvaljujući kojoj je Beograd postao svojevrsni vazdušni most između Evrope i Rusije u trenutku kada druge evropske kompanije tamo ne lete. Isto je pokazao Vučićev odlazak u Moskvu na obeležavanje 80 godina od pobede nad fašizmom: uprkos pritiscima iz Brisela, Srbija je sačuvala istorijsko dostojanstvo, prijateljstvo sa ruskim narodom i pravo da sama odlučuje, a istovremeno nije napustila evropski put. To je slika neutralne, samostalne i slobodne Srbije koja ne pripada nijednom stranom taboru, već isključivo svojim državnim i nacionalnim interesima.
Zato Vučiću desničari zameraju da je pokvario odnose sa Rusijom, dok ga levica napada da je Rusiji previše blizak. Istina je između tih krajnosti: njegova politika je državotvorni centar, umeren i slobodan, koji Srbiju ne vezuje ni za jedan strani tabor. Vučić je uspeo da sačuva prijateljstvo sa Moskvom bez uvođenja sankcija, a da istovremeno zadrži Srbiju na evropskom putu i otvori prostor za investicije, razvoj i saradnju sa svima. Nasuprot tome stoji studentska lista koja od građana traži vlast, ali još ne daje odgovor ni kuda bi vodila zemlju, ni ko bi o tome odlučivao, ni kakvu bi Srbiju ostavila iza sebe.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
