Institut „Srpski most“ iz Malmea upozorava: Region se menja brže nego strategija Srbije

Institut „Srpski most“ iz Malmea predstavio je bezbednosno-političku analizu pod naslovom „Strateško upozorenje Srbiji i srpskom narodu“, u kojoj se ocenjuje da se regionalno okruženje menja brže nego što Srbija prilagođava svoju strategiju. Autori naglašavaju da nema dokaza o pripremi jedinstvene i koordinisane vojne akcije protiv Srbije i srpskog naroda, ali ukazuju na istovremene političke, institucionalne, pravne i bezbednosne procese koji zahtevaju ozbiljnije praćenje i dugoročno planiranje.

Kao najvažniji izazov izdvaja se postepeno učvršćivanje sistema vlasti u Prištini na Kosovu i Metohiji. Analiza ukazuje na širenje policijske i bezbednosne infrastrukture na severu, jačanje administrativne kontrole, imovinske sporove i pravosudne postupke koji neposredno utiču na srpsko stanovništvo. Posebno se naglašava da se kontrola prostora danas ne uspostavlja samo policijskom silom, već i katastrom, sudskim odlukama, inspekcijama, dozvolama, poreskim sistemom i upravljanjem infrastrukturom.

Institut upozorava da period od 12. do 16. septembra zahteva povećanu pripravnost zbog najavljenih okupljanja i prvostepene presude Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju. Prema iznetoj proceni, mogućnost lokalizovanih incidenata je povišena, dok je verovatnoća šireg organizovanog oružanog sukoba znatno niža. Zato se kao prioritet navode praćenje mogućih pretnji Srbima i srpskim institucijama, promena u rasporedu KFOR-a i EULEKS-a, kao i održavanje direktnih operativnih kanala sa međunarodnim misijama.

Kada je reč o Bosni i Hercegovini, glavni rizik nije oružani sukob, već postepeno širenje političke i ustavne krize. Institut ukazuje na sporove oko nadležnosti Republike Srpske, državne imovine, odluka Ustavnog suda BiH i tumačenja Dejtonskog sporazuma. Posebna pažnja posvećena je pokušajima osporavanja specijalnih paralelnih odnosa Srbije i Republike Srpske, zbog čega se Beogradu i Banjaluci preporučuje priprema detaljnih pravnih dosijea i snažnije međunarodno predstavljanje dejtonskih nadležnosti Republike Srpske.

Analiza položaj Srba u Hrvatskoj posmatra kroz fizičku bezbednost, odnos prema istorijskoj simbolici i novu regionalnu odbrambenu saradnju. Kao upozoravajući primer navodi se avgustovski napad na vozilo srpskih registarskih oznaka u Dubrovniku, ali i masovna upotreba pozdrava „Za dom spremni“ na koncertima Marka Perkovića Tompsona. Dugoročno najznačajnijom promenom označeno je produbljivanje vojne saradnje Hrvatske, Albanije i struktura u Prištini, koja obuhvata obuku, zajedničke vežbe, vojnu industriju i razvoj odbrambenih sposobnosti.

Institut „Srpski most“ posebnu pažnju posvećuje informacionom prostoru kao važnom delu nacionalne bezbednosti. U analizi se upozorava da incident, istorijska komemoracija ili sudski postupak za svega nekoliko sati mogu prerasti u regionalno političko pitanje, dok nepotpune informacije na društvenim mrežama često stignu do javnosti pre zvaničnih podataka. Srbiji se zato preporučuje sistem sposoban da brzo ponudi proverene činjenice, pravni kontekst, hronologiju događaja i dokumentaciju razumljivu i međunarodnoj javnosti.

Autori izdvajaju tri moguća pravca razvoja: nastavak pritisaka bez rata, lokalizovanu krizu na Kosovu i Metohiji i istovremeno izbijanje više različitih kriza. Kao odgovor predlažu izgradnju stalnog sistema ranog upozoravanja, formiranje dokaznih dosijea o ugrožavanju Srba, jačanje pravne zaštite Republike Srpske, praćenje regionalnih vojnih sposobnosti i modernizaciju Vojske Srbije. Među prioritetima su i zaštita energetike, telekomunikacija, zdravstva i kritične infrastrukture, kao i snažnije povezivanje državnih institucija, Crkve, privrede, stručne javnosti i dijaspore.

Zaključak analize Instituta „Srpski most“ jeste da Srbija nije pred dokazanom neposrednom vojnom agresijom, ali da ima dovoljno razloga za ozbiljnu i blagovremenu pripremu. Nacionalna bezbednost, kako se ističe, počinje mnogo pre otvorene krize – prikupljanjem informacija, čuvanjem dokumenata, izgradnjom otpornih institucija, jačanjem diplomatskih i odbrambenih kapaciteta i povezivanjem Srba u regionu. Najveća strateška prednost Srbije neće biti u tome da najglasnije odgovori kada kriza već izbije, već da promene prepozna dovoljno rano i sama izabere način na koji će zaštititi svoje vitalne interese.