Da se parlamentarni izbori održavaju u nedelju, Srpska napredna stranka osvojila bi 47,2 odsto glasova opredeljenih birača, dok bi studentska lista dobila 31,5 odsto, pokazuje najnovije istraživanje agencije Faktor plus.
Rezultati ukazuju na veliku prednost dve vodeće liste u odnosu na ostale učesnike, dok se nekoliko političkih opcija nalazi neposredno iznad ili ispod izbornog cenzusa.
Na trećem mestu nalazi se Socijalistička partija Srbije sa 4,9 odsto podrške. Proevropska koalicija, koju bi činili Stranka slobode i pravde, Srbija centar i Pokret slobodnih građana, dobila bi 3,6 odsto glasova.
Koalicija Narodnog pokreta Srbije, Novog lica Srbije i Ekološkog ustanka osvojila bi 3,4 odsto, pokazuje istraživanje sprovedeno tokom avgusta i septembra terenskom anketom na uzorku od 1.200 ispitanika, koje je objavio „Blic“. Rejtinzi stranaka odnose se samo na opredeljene birače.
Ko je iznad, a ko ispod cenzusa
Prema rezultatima ankete, pokret „Mi – snaga naroda“ dobio bi 2,9 odsto glasova, koalicija NADA, koju čine Novi DSS i POKS, 2,1 odsto, a Srpska radikalna stranka dva odsto. Za neku drugu opciju izjasnilo bi se 2,4 odsto opredeljenih ispitanika.
Izvršni direktor agencije Faktor plus Vladimir Pejić ocenio je da bi bilo iznenađenje ukoliko SPS ne bi prešao izborni cenzus. Dodao je, međutim, da bi unutarstranačka previranja i slučaj Branka Ružića mogli da unesu određenu zbunjenost među birače socijalista.
Pejić smatra da su tradicionalne opozicione stranke trenutno u drugom planu zbog snažne polarizacije između SNS-a i studentske liste. Njihov konačan rezultat mogao bi da zavisi od toga kako će se studentska lista organizovati, koga će kandidovati i kakvu će politiku predstaviti.
Prema njegovim rečima, deo građana studentskoj listi pripisuje različita, pa i međusobno suprotstavljena politička opredeljenja.
„Oni koji su nacionalno opredeljeni tu listu vide kao nacionalno obojenu, a oni koji su proevropski vide je kao potpuno proevropsku“, rekao je Pejić.
On ne isključuje mogućnost da birači koji budu nezadovoljni kandidatima ili programom studentske liste podršku usmere ka postojećim opozicionim strankama ili odluče da ne izađu na izbore.
Koliko građana bi izašlo na izbore
Istraživanje je pokazalo visoku motivaciju za izlazak na birališta. Ukupno 64 odsto ispitanika navelo je da bi glasalo, 25 odsto da ne bi izašlo na izbore, dok 11 odsto još nije donelo odluku.
Među građanima koji planiraju da glasaju, 69 odsto već zna kojoj bi listi dalo podršku, dok je 31 odsto i dalje neopredeljeno.
Pejić je ocenio da je reč o visokom očekivanom odzivu, ali je upozorio da se procenat građana koji u anketama najave izlazak ne mora u potpunosti poklopiti sa stvarnom izlaznošću.
Prema njegovoj proceni, veća izlaznost može da koristi opozicionom delu biračkog tela ukoliko na glasanje izađu građani koji su protiv vlasti, ali su na ranijim izborima ostajali kod kuće. Ipak, dodao je da visoka izlaznost sama po sebi ne garantuje bolji rezultat nijednoj strani.
Šta bi moglo da odluči izbore
Pejić smatra da bi terenski rad, predstavljanje kandidata i konkretnih programa mogli da imaju veći uticaj na birače od političkih reklama i bilborda.
SNS će, prema njegovoj proceni, pokušati da sačuva postojeće biračko telo predstavljanjem dosadašnjih rezultata i novih projekata. Studentska lista i opozicione stranke nastojaće da aktiviraju nekadašnje apstinente i ubede neopredeljene da upravo njima daju glas.
„Nije dovoljno samo ukazivati na probleme, morate da ponudite i neka rešenja“, rekao je Pejić.
On je ocenio i da prosto udruživanje stranaka ne garantuje uspeh ukoliko birači zaključe da je koalicija formirana isključivo radi prelaska izbornog cenzusa.
Većina građana očekuje smanjenje tenzija
Na pitanje da li bi izbori mogli da smire političku atmosferu, 10 odsto ispitanika odgovorilo je da bi tenzije bile potpuno smanjene, dok 62 odsto smatra da bi izborni proces tome delimično doprineo.
Da izbori ne bi značajnije uticali na političku situaciju smatra 18 odsto građana, dok 10 odsto očekuje da se ništa ne bi promenilo. Pejić je ocenio da podele verovatno ne bi nestale, ali da bi izbori mogli da doprinesu političkoj stabilizaciji pod uslovom da izborni dan i izborna noć proteknu mirno.
Najveći pritisak trenutno osećaju SNS i studentska lista, smatra Pejić, jer obe strane imaju velika očekivanja i pretenduju na izbornu pobedu.
Iako rezultat od 47,2 odsto SNS približava samostalnoj većini, samo na osnovu procenta glasova nije moguće unapred precizno utvrditi broj poslaničkih mandata. Konačna raspodela zavisila bi od izlaznosti, rezultata manjinskih lista i broja glasova koje osvoje liste koje ostanu ispod cenzusa.
(NIN/Blic)
