Austrijanci više ne veruju u državnu penziju

Poverenje u austrijski državni penzioni sistem sve više slabi. Prema istraživanju agencije Unique Research, 68% ispitanih zaposlenih smatra da će im, pored državne penzije, za finansijsku sigurnost u starosti biti potrebna i dodatna penzija iz sistema poslodavčkog penzionog osiguranja. Samo 22% ispitanika veruje da će državna penzija sama po sebi biti dovoljna. Naročito mladi gotovo da ne veruju da će im državna penzija obezbediti dovoljna primanja. Ipak, više od polovine od 508 ispitanika još nije ni čulo da Savezna vlada planira jačanje poslodavačkog penzionog osiguranja.

Austrijski penzioni sistem počiva na tri stuba, pri čemu prvi stub – zakonsko, odnosno državno penziono osiguranje nosi daleko najveći teret. To predstavlja problem jer, usled stdarenja stanovništva, sve veći broj penzionera mora da se finansira iz doprinosa sve manjeg broja zaposlenih. Jedno od rešenja bilo bi povećanje starosne granice za odlazak u penziju. Međutim, jačanje poslodavačkog penzionog osiguranja, kao drugog stuba, ili privatnog penzionog osiguranja, kao trećeg stuba, takođe bi doprinelo većoj održivosti austrijskog penzionog sistema.

Savezna vlada, koju čine ÖVP, SPÖ i NEOS, namerava da reformiše drugi stub. U Udruženju penzijskih fondova i fondova za obezbeđenje čak govore o „najvećoj reformi poslodavačkog penzionog osiguranja od uvođenja penzijskih fondova“.

Austrija kreće u „sustizanje“

Poslodavačko penziono osiguranje trebalo bi da postane dostupno svim zaposlenima, a ne samo onima oko 25% čiji poslodavci već dobrovoljno uplaćuju sredstva u penzijski fond. Novi model, koji bi postojao paralelno sa sistemom „Abfertigung neu“ novim modelom otpremnine trebalo bi da omogući i ulaganje sredstava u rizičnije oblike investicija.

„Zemlje poput Danske pokazuju kakav potencijal ima snažan i široko rasprostranjen sistem poslodavačkog penzionog osiguranja“, kaže Andreas Zakostelski, predsednik strukovnog udruženja. „Austrija sada kreće u nadoknađivanje zaostatka kada je reč o dodatnim penzijama preko penzijskih fondova.“

Iako mnogi ispitanici još nisu čuli za planove reforme, namera Vlade nailazi na pozitivan odjek. Tako 36% ispitanika pozitivno ocenjuje proširenje poslodavačkog penzionog osiguranja, dok je još 31% barem otvoreno prema tim planovima.

Za ispitanike je posebno značajna mogućnost da se sredstva iz sistema „Abfertigung neu“ pretvore u dodatnu penziju. Prema istraživanju, 45% smatra da je veoma ili prilično svrsishodno da se na ovaj način, preko drugog stuba, obezbedi dodatna penzija. Ako bi se omogućilo da se sredstva iz sistema „Abfertigung neu“ u većoj meri koriste za doživotnu dodatnu penziju, to bi donelo konkretnu korist zaposlenima u Austriji, navodi Zakostelski.

Šta Vlada planira

U okviru sistema „Abfertigung neu“, poslodavci trenutno moraju da uplaćuju 1,53% mesečne bruto zarade svojih zaposlenih u odgovarajući fond. Garancija kapitala obezbeđuje da uplaćeni iznosi budu isplaćeni u celosti.

U budućnosti bi fondovima trebalo da bude omogućeno da sredstva namenjena za otpremnine ulažu i bez garancije kapitala. U novom modelu zaposleni, međutim, ne bi mogli prevremeno da povlače ta sredstva.

Time bi bilo omogućeno rizičnije investiranje, ali uz mogućnost ostvarivanja odgovarajuće većih prinosa. Sistem „Abfertigung neu“ nastavio bi da postoji, ali bi ubuduće svi zaposleni imali mogućnost da svoja sredstva iz tog sistema besplatno prenesu u penzijski fond preko opšteg ugovora sa penzijskim fondom. Trenutno je to moguće samo za onih 25% zaposlenih koji već imaju prava iz penzijskog fonda.

Prema navodima Vlade, novi model bi u starosti mogao da donese i do 10% veću neto penziju.

Različita spremnost na rizik

Naravno, nisu svi zaposleni spremni da prilikom ulaganja sredstava za starost prihvate veći rizik.

„Istraživanje veoma jasno pokazuje da ne postoji jedan pristup koji odgovara svima“, kaže Zakostelski. „Jedan deo ljudi želi da iskoristi mogućnost većih dugoročnih prinosa, dok su drugima posebno važni sigurnost i garancije.“

Tako je 36% ispitanika navelo da su im sigurnost i garancije prilikom obezbeđivanja sredstava za starost veoma važni, dok 29% pre svega želi mogućnost ostvarivanja većih prinosa.

Austrijski penzijski fondovi obuhvataju ukupno više od pet miliona osiguranika i korisnika i upravljaju sredstvima većim od 50 milijardi evra. Njihov dugoročni prosečni prinos od 1991. godine iznosi 5,02% godišnje. U prvoj polovini 2026. godine prinos je iznosio 4,83% , što nije znatno ispod dugoročnog proseka.

Strukovno udruženje iz rezultata istraživanja pre svega zaključuje da postoji velika potreba za dodatnim informisanjem. Potrebno je podstaći veći broj poslodavaca da se uključi u sistem poslodavačkog penzionog osiguranja, a zaposlene bolje upoznati sa novim mogućnostima.

„Sada zadatak, pored politike, imaju i penzijski fondovi i kompanije“, kaže Zakostelski. „Potencijal postoji sada moramo da ga objasnimo i učinimo dostupnim zaposlenima.“