Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji trebalo bi da budu održani 25. oktobra, a njihovo najavljivanje pokrenulo je novo pozicioniranje gotovo svih relevantnih političkih aktera. Stranke vlasti razmatraju sastav svojih lista i odnose sa dosadašnjim partnerima, dok opozicione organizacije odlučuju između podrške studentskoj listi, formiranja novih saveza i samostalnog nastupa.
Predstojeći izbori biće važni i zbog približavanja kraja drugog predsedničkog mandata Aleksandra Vučića 2027. godine. Njihov rezultat mogao bi da utiče na sastav nove vlade, odnose unutar vladajućih i opozicionih blokova, ali i na raspodelu političke moći u periodu pred naredne predsedničke izbore.
Na političkoj sceni trenutno se nazire nekoliko izbornih pravaca. Očekuje se lista okupljena oko Srpske napredne stranke, dok Socijalistička partija Srbije priprema svoj nastup i proširuje saradnju sa drugim organizacijama. Na drugoj strani nalaze se studentska lista, proevropska platforma, mogući savez više građanskih i ekoloških organizacija i najmanje dve opcije koje će se obraćati desno orijentisanim biračima.
Prema današnjim najavama, vanredni parlamentarni izbori biće održani 25. oktobra. U narednim danima očekuje se raspuštanje Narodne skupštine na obrazložen predlog Vlade Srbije, čime bi bili ispunjeni formalni uslovi za raspisivanje izbora. Do objavljivanja odluka nadležnih državnih organa, 25. oktobar predstavlja medijski najavljen, a ne zvanično potvrđen datum glasanja.
TANJUG / AMIR HAMZAGIĆ (STF)
SNS i SPS pred novom proverom podrške
Politički značaj izbora dodatno uvećava činjenica da se predsednički mandat Aleksandra Vučića završava 2027. godine. Pošto je dva puta uzastopno biran za predsednika Republike, Ustav mu ne dozvoljava da se ponovo kandiduje za istu funkciju.
Vučić je tokom 14 godina vlasti SNS-a obavljao nekoliko državnih funkcija. Najpre je bio prvi potpredsednik Vlade, potom premijer, a od 2017. godine predsednik Republike. Na oba predsednička izbora pobedio je u prvom krugu, čime je politički uticaj zasnivao i na neposrednoj podršci birača.
Njegov eventualni prelazak na drugu funkciju, uključujući mogućnost povratka na mesto predsednika Vlade, promenio bi institucionalni okvir njegovog delovanja. Premijer zavisi od parlamentarne većine, odnosa unutar vladajuće koalicije i kontinuirane podrške poslanika.
Zato će jedan od najvažnijih odgovora na izborima biti da li će lista okupljena oko SNS-a moći samostalno da formira vladu ili će joj biti potrebna podrška koalicionih partnera. Od toga bi zavisila i politička težina manjih stranaka u novom sazivu parlamenta.
Srpska napredna stranka od dolaska na vlast 2012. godine redovno okuplja veliki broj partija i pokreta različitih političkih usmerenja. Na njenim listama nalazile su se penzionerske, socijalne, konzervativne, nacionalne, manjinske i proevropske organizacije.
Manje stranke donosile su zajedničkoj listi dodatne glasove, lokalnu infrastrukturu ili podršku pojedinih društvenih grupa. Zauzvrat su dobijale poslanička mesta i učešće u izvršnoj vlasti. Dugotrajna saradnja sa SNS-om, međutim, kod dela tih organizacija smanjila je samostalnu političku prepoznatljivost.
Takav način organizovanja blizak je konceptu „catch-all“ partije, koji je razvio nemački politikolog Oto Kirhajmer. Reč je o strankama koje okupljaju širok krug birača i partnera, zbog čega jasne ideološke granice postaju manje izražene, dok uloga lidera dobija na značaju.
Predizborno pozicioniranje odvija se i u Socijalističkoj partiji Srbije. Predsednik SPS-a Ivica Dačić i predsednik Socijaldemokratske partije Srbije Jug Radivojević potpisali su Memorandum o saradnji.
Dve stranke navele su da ih povezuju programska načela socijalne pravde, solidarnosti, jednakosti i odgovorne državne politike. Kao zajedničke oblasti delovanja istakle su prava radnika i penzionera, podršku mladima i porodici, ekonomski razvoj, društvenu stabilnost i zaštitu državnih i nacionalnih interesa.
DRUŠTVENE MREŽE / Printscreen/Instagram/IvicaDacic
Memorandum još ne predstavlja konačan dogovor o zajedničkoj izbornoj listi. SPS i SDP izrazili su spremnost za saradnju u predstojećem izbornom procesu, dok bi način eventualnog zajedničkog nastupa bio utvrđen posebnim koalicionim sporazumom nakon raspisivanja izbora i potvrde stranačkih organa.
U isto vreme kada proširuje saradnju, SPS nastoji da pred izbore potvrdi jedinstvenu stranačku politiku. Statutarna komisija partije jednoglasno je 31. avgusta isključila Branka Ružića, dugogodišnjeg funkcionera, bivšeg ministra, člana Predsedništva i potpredsednika Glavnog odbora SPS-a.
U zvaničnom obrazloženju navedeno je da je Ružić duže vreme svesno kršio Statut, nije sprovodio odluke stranačkih organa i u javnosti je iznosio stavove različite od zvanične politike SPS-a. Stranka mu je zamerila i izjave u kojima je podržavao izborni uspeh studentskog pokreta.
Ružić je u aprilu 2025. bio suspendovan na šest meseci sa svih stranačkih funkcija zbog učešća na protestu protiv vlasti čiji je deo i SPS. Posle odluke o isključenju saopštio je da je prihvata, ali i da je godinama upozoravao da SPS gubi političku samostalnost. Najavio je i vraćanje poslaničkog mandata stranci.
SPS je, odgovarajući na njegove tvrdnje, naveo da je odluka doneta unutar stranke. Rukovodstvo je ocenilo da partija ne može istovremeno da zastupa politiku svojih organa i drugačiju politiku pojedinačnih funkcionera.
NIN / Đorđe Kojadinović
Odluke o saradnji sa SDP-om i isključenju Ružića pokazuju dva pravca pripreme socijalista za izbore: pokušaj da se proširi izborna ponuda i zahtev da svi funkcioneri zastupaju jedinstvenu stranačku politiku. Rezultat SPS-a pokazaće koliko je partija sačuvala sopstveno biračko telo posle dugogodišnje saradnje sa znatno većim SNS-om.
U slučaju da nijedna lista ne dobije dovoljno mandata za samostalno formiranje vlade, broj poslanika SPS-a i njegovih partnera mogao bi ponovo da bude važan za sastavljanje parlamentarne većine.
Studentska lista i različite odluke opozicionih stranaka
Studentski pokret zauzeo je značajno mesto na političkoj sceni, oslanjajući se na protestnu energiju, zahteve za odgovornost institucija i distancu prema postojećim stranačkim strukturama.
Njegova najava samostalne liste stavila je tradicionalne opozicione stranke pred odluku da li da je podrže, pokušaju da se sa njom dogovore ili da izađu na izbore pod svojim imenima.
NIN / Milan Ilić
Demokratska stranka odlučila je da ne priprema zasebnu parlamentarnu listu, već da svoje organizacione kapacitete stavi na raspolaganje studentskom pokretu. DS je poslaničku grupu preimenovao u “Poslanici uz studente: za kontrolu izbora”, sa ciljem da studentskoj listi obezbedi veći broj mesta u stalnim sastavima biračkih odbora.
Stranka je najavila da će mesta koja joj budu pripala staviti na raspolaganje studentima kako bi oni predložili kontrolore kojima veruju. Reč je o praktičnom obliku saradnje, jer studentski pokret nema poslaničku grupu iz prethodnog saziva iz koje bi neposredno obezbedio članove stalnih sastava biračkih odbora.
Zeleno-levi front, takođe, saopštio je da će na parlamentarnim izborima podržati listu Studentskog pokreta. ZLF je obrazložio da u širokom okupljanju oko studenata vidi put ka promeni vlasti, obnovi vladavine prava i nastavku evropskih integracija.
NIN / NIN/ Mitar Mitrović, Milan Ilić
Podrška se odnosi na parlamentarne izbore, dok će o nastupu na drugim nivoima stranka odlučivati naknadno. ZLF je naglasio da zadržava sopstveni politički identitet, zasnovan na socijalnoj pravdi, zaštiti životne sredine, ljudskim i radničkim pravima i evropskoj orijentaciji.
Uz studentsku listu stao je i pokret Kreni-promeni Save Manojlovića. Manojlović je ocenio da promena vlasti treba da ima prednost u odnosu na pojedinačne interese političkih organizacija i ukazao na podudarnost dela programa svog pokreta sa ciljevima koje su istakli studenti, naročito u borbi protiv korupcije i zaštiti životne sredine.
Podrška ovih organizacija nije isto što i formalna predizborna koalicija. Prema do sada poznatim informacijama, studentski pokret samostalno određuje kandidate, dok mu stranke i pokreti pružaju političku, organizacionu ili kontrolorsku podršku.
Takav model omogućava studentskoj listi da zadrži distancu prema stranačkim funkcionerima, ali otvara pitanja njenog programa, kandidata, unutrašnjeg odlučivanja i načina na koji bi eventualni izborni rezultat bio pretvoren u parlamentarnu većinu i vladu.
Drugačiju odluku donele su Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa, Srbija centar Zdravka Ponoša, Pokret slobodnih građana Pavla Grbovića i Građanski pokret Solidarnost Gorana Ješića. Te organizacije sarađuju u okviru Platforme za evropsku Srbiju i pripremaju se za izbore.
NIN / Oliver Bunić
Đilas je ranije zastupao ideju zajedničke liste opozicije i studenata. Naveo je i da je spreman da se njegovo ime ne nađe na listi ukoliko bi ono predstavljalo prepreku dogovoru. Pošto studentski pokret nije prihvatio zajednički nastup sa stranačkim funkcionerima, SSP se usmerio ka proevropskoj izbornoj ponudi.
Predsednik SSP-a smatra da više opozicionih lista ne mora nužno da bude nepovoljno ako njihov zbir omogući formiranje nove većine. Prema njegovom viđenju, studentska lista može da privuče građane koji nemaju poverenja u postojeće stranke, dok proevropska lista treba da ponudi poznate kandidate, program i jasno opredeljenje za članstvo Srbije u Evropskoj uniji.
Zdravko Ponoš takođe smatra da studentska lista sama ne može da obuhvati sve birače koji žele političke promene. SRCE se zalaže za posebnu proevropsku kolonu koja bi sa studentima i drugim opozicionim organizacijama koordinirala kontrolu izbora i eventualno formiranje vlasti.
Ponoš je istovremeno otvorio mogućnost da opozicione stranke i studentski pokret podrže zajedničkog kandidata na budućim predsedničkim izborima. Prema njegovom stavu, kandidata bi trebalo da predloži politička grupacija sa najvećom podrškom.
Pokret slobodnih građana deo je iste političke platforme. Njegov predsednik Pavle Grbović ocenio je da proevropska lista može da osvoji značajan broj glasova i doprinese ukupnom rezultatu opozicionih stranaka, dok predizbornu saradnju sa partijama koje se protive članstvu Srbije u EU ne smatra politički prirodnom.
SSP, PSG, SRCE i Solidarnost sarađuju na lokalnom i pokrajinskom nivou i pripremaju kontrolu izbora. Ipak, konačan sastav liste i formalni način nastupa trebalo bi da budu potvrđeni tek nakon raspisivanja izbora.
Između studentske liste i Platforme za evropsku Srbiju nalaze se Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića, Novo lice Srbije Miloša Parandilovića, Ekološki ustanak Aleksandra Jovanovića Ćute i politička grupacija niškog kardiohirurga Dragana Milića.
NPS i NLS već deluju u zajedničkoj poslaničkoj grupi, čiji je predsednik Aleksić. Narodni pokret Srbije odlučio je da bude aktivan učesnik parlamentarnih izbora, što znači da se nije opredelio za povlačenje u korist studentske liste.
Aleksić podržava studentski pokret, ali smatra da opozicione stranke treba da učestvuju u izbornom procesu. Njegova prva opcija bila je zajednička lista svih aktera koji žele promenu vlasti, a ako ona nije moguća, koordinacija više lista kako bi se obuhvatio što širi krug birača.
Predsednik NPS-a rekao je da ne želi da kao stranački lider bude kandidat na studentskoj listi, ali da to ne sprečava saradnju i koordinaciju. Naveo je i da bi njegova stranka mogla da podrži vremenski ograničenu reformsku vladu bez preuzimanja ministarskih mesta, ukoliko bi njen zadatak bio unapređenje rada institucija i izbornih uslova. Parandilović zastupa sličan pristup. Kao najbolje rešenje navodio je jednu zajedničku listu, a kao alternativu studentsku i još jednu opozicionu kolonu. Na taj način bi i građani koji ne žele da glasaju za studentsku listu imali drugu opozicionu opciju.
Sa Aleksićem i Parandilovićem javno su nastupali Dragan Milić i Aleksandar Jovanović Ćuta. Oni su na zajedničkoj konferenciji u Nišu kao primer izborne saradnje naveli rezultat opozicije u gradskoj opštini Medijana.
Milićev politički uticaj u velikoj meri potiče iz lokalnog rezultata u Nišu i njegove profesionalne prepoznatljivosti. U javnim nastupima pokazivao je spremnost da podrži studentsku listu, ali je tražio da njen sastav i način formiranja budu jasno predstavljeni.
NIN / Una Škandro
Poručio je da želi da podrži autentičnu studentsku listu, ali ne i listu za koju ne bi bilo jasno ko ju je sastavio. Time je izrazio rezervu prema pojedinim imenima koja su se u javnosti pojavljivala kao mogući studentski kandidati. Slične uslove postavio je i Jovanović Ćuta. Lider Ekološkog ustanka naveo je da želi da vidi sastav i program studentske liste, kao i njene stavove prema Evropskoj uniji, Kosovu, rudarenju litijuma i zaštiti prirodnih resursa.
Ćuta je u različitim javnim nastupima ostavljao otvorene i podršku studentima i samostalan izlazak Ekološkog ustanka. Konačnu odluku povezao je sa objavljivanjem kandidata i političke platforme studentskog pokreta.
Zbog toga zajednički nastup NPS-a, NLS-a, Ekološkog ustanka i Milićeve grupacije još ne treba predstavljati kao završen koalicioni dogovor. Njihova dosadašnja saradnja pokazuje mogućnost formiranja još jedne liste, ali će konačna odluka zavisiti od razgovora posle zvaničnog raspisivanja izbora.
Novi DSS i Nestorović izlaze odvojeno
Na desnom delu političke scene takođe nema jedinstvenog nastupa. Koalicija NADA, koju čine Novi DSS i Monarhisti, najavila je izlazak na listi koju predstavlja kao „autentičnu desnicu“.
Predsednik Novog DSS-a Miloš Jovanović naveo je da za odvojen nastup postoje načelni, politički i praktični razlozi. Prema njegovom stavu, odustajanje stranke od sopstvene liste moglo bi da oslabi njen politički identitet, dok program studentske liste ne obuhvata sva pitanja važna biračima desnice.
Novi DSS se zalaže za saradnju Srbije sa Evropskom unijom, ali ne i za članstvo, a kao ključne teme navodi Kosovo i Metohiju, državni suverenitet i protivljenje francusko-nemačkom sporazumu.
Jovanović istovremeno smatra da je dobar rezultat studentske liste važan za moguću promenu parlamentarne većine. Njegova računica je da studentska i desna lista mogu da privuku različite grupe birača, a zatim sarađuju na formiranju vlasti.
NIN / Mitar Mitrović
Poseban nastup najavljuje pokret “Mi – snaga naroda” Branimira Nestorovića. Predstavnici pokreta saopštili su da će studenti ići svojim, a oni svojim putem, kao i da će tražiti partnere za širu koaliciju nacionalno orijentisanih organizacija.
Pokret od studentske liste traži jasan program i stavove o Kosovu i Metohiji, Republici Srpskoj, odnosima sa Rusijom i drugim državnim i nacionalnim pitanjima. Zbog toga se nije opredelio za podršku studentskom nastupu.
Pokret Branimira Nestorovića nije deo koalicije NADA. Između njega i Novog DSS-a bilo je javnih polemika o tome ko može da predstavlja desno orijentisane birače, kao i međusobnih kritika na račun političkih stavova i ranijih odluka.
Pokret “Mi – snaga naroda” optužio je Miloša Jovanovića da mu pripisuje stavove i govori u ime Branimira Nestorovića, iako između njihovih organizacija nije bilo dogovora o zajedničkom nastupu.
Nestorovićev pokret razgovarao je i sa Radničkom partijom Željka Veselinovića o eventualnoj saradnji, ali su razgovori prekinuti. Radnička partija je optužila predstavnike pokreta za pokušaj pridobijanja njenih poslanika, dok konačan novi savez nije formiran.
Odvojeni nastupi Novog DSS-a i Nestorovićevog pokreta znače da bi desno orijentisani birači mogli da biraju između najmanje dve liste. Njihovi stavovi o pojedinim nacionalnim i spoljnopolitičkim pitanjima delimično se preklapaju, ali za sada nema političkog dogovora o zajedničkoj listi.
NIN / Mitar Mitrović
Predizborna slika zbog toga još nije konačna. Na jednoj strani biće lista okupljena oko SNS-a, dok SPS priprema svoj nastup i razmatra saradnju sa SDP-om. Studentsku listu podržavaju DS, ZLF i Kreni-promeni, dok Platformu za evropsku Srbiju čine SSP, SRCE, PSG i Solidarnost.
NPS, NLS, Ekološki ustanak i grupa Dragana Milića razgovaraju i sarađuju, ali još nisu potvrdili zajedničku listu. Novi DSS i Monarhisti pripremaju listu desnice, dok će pokret “Mi – snaga naroda” Branimira Nestorovića nastupiti odvojeno.
Veći broj lista može da omogući biračima izbor između jasnije profilisanih političkih opcija. Istovremeno, konačan broj glasova koji će se pretvoriti u mandate zavisiće od toga koliko će lista preći izborni cenzus.
Jedna lista mogla bi da objedini širi krug birača, ali bi u sebi sadržala velike programske razlike. Više lista omogućava jasnije političko profilisanje, ali povećava značaj postizbornih pregovora i rizik da deo glasova ne bude zastupljen u parlamentu.
Ukoliko SNS osvoji dovoljno mandata za stabilnu većinu, vlast će imati prostor da samostalnije određuje političke procese pred pred izvesne i predsedničke izbore. Ako bude zavisio od SPS-a i drugih partnera, pregovaračka uloga tih stranaka biće veća.
Ako studentska, proevropska, građansko-ekološka i desna opoziciona lista zajedno osvoje većinu mandata, moraće da postignu dogovor o mandataru, sastavu vlade i zajedničkom programu. Njihovi stavovi razlikuju se prema članstvu u EU, Kosovu, odnosima sa Rusijom, ekonomskom modelu, i drugim važnim pitanjima. Jedna od mogućih tačaka jeste vremenski ograničena vlada koja bi se bavila radom institucija, izbornim uslovima i pripremom narednih izbora. Takav model pominjali su pojedini opozicioni predstavnici, ali o njegovom sastavu, programu i trajanju još nema zajedničkog dogovora.
Ni eventualna promena parlamentarne većine ne bi odmah poništila političke i ekonomske odnose građene tokom prethodnih godina. Nova vlada nasledila bi postojeće međunarodne obaveze, ekonomske politike, ugovore, infrastrukturne projekte i odnose sa Evropskom unijom, SAD, Rusijom i Kinom.
SNS bi i u slučaju prelaska u opoziciju ostao velika stranka sa razvijenom organizacijom i značajnim brojem birača. S druge strane, eventualna nova većina morala bi da pokaže da različite političke organizacije mogu da sarađuju i posle završetka izbora.
Zato se na izborima najavljenim za 25. oktobar neće odlučivati samo o raspodeli 250 poslaničkih mandata. Rezultat će pokazati odnos snaga između postojećih političkih blokova, domet studentske liste, samostalnu snagu koalicionih partnera i mogućnosti za formiranje buduće vlade uoči nove faze političkog života posle 2027. godine.
