Procenat za koji će penzije u Srbiji biti povećane od decembra trebalo bi da bude poznat početkom septembra. Konačan obračun zavisiće od odnosa ukupno isplaćenih penzija i bruto domaćeg proizvoda, a Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju predviđa tri moguća modela usklađivanja.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 29. avgusta u Užicu da će građani za sedam dana biti obavešteni o novom povećanju penzija. Ranije je najavio da će penzije biti uvećane od 1. decembra i da bi njihov rast mogao da prati povećanje zarada.
Da li će se to dogoditi zavisi od podatka o procentualnom učešću penzija i novčanog iznosa koji se isplaćuje kao uvećanje uz penziju u BDP-u. Za obračun se posmatra period koji obuhvata treći i četvrti kvartal prethodne i prvi i drugi kvartal tekuće godine, odnosno od jula 2025. do juna 2026. godine.
Obračun tog učešća vrši i objavljuje Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, na osnovu svojih podataka o isplatama i prvog objavljenog podatka Republičkog zavoda za statistiku o vrednosti BDP-a za navedeni period. Zakonom je propisano da se taj obračun smatra konačnim.
Kako piše “Blic Biznis“, primena takozvane švajcarske formule plus može da dovede do tri različita ishoda: usklađivanja isključivo sa rastom prosečne neto zarade, kombinovanja rasta zarada i inflacije ili povećanja samo u skladu sa rastom potrošačkih cena.
Prvi model: Penzije rastu koliko i prosečne zarade
Najpovoljniji model za penzionere primenjuje se ukoliko je učešće penzija i novčanog uvećanja uz penziju u BDP-u manje od deset odsto.
U tom slučaju penzije se usklađuju u procentu promene prosečne zarade bez poreza i doprinosa. Ako bi, primera radi, prosečne neto zarade u relevantnom periodu porasle za 12 odsto, i penzije bi bile povećane za 12 odsto, bez obzira na to što je inflacija bila niža.
Ovaj način obračuna omogućava da primanja penzionera neposredno prate kretanje zarada zaposlenih. Ukoliko plate rastu brže od cena, povećava se i realna kupovna moć penzionera.
Drugi model: Polovinu određuju plate, polovinu inflacija
Ako učešće penzija u BDP-u iznosi deset odsto ili više, ali je manje od 10,5 odsto, primenjuje se kombinovani model.
Povećanje se tada računa kao zbir polovine procenta promene potrošačkih cena i polovine procenta promene prosečne neto zarade. Reč je o modelu koji se u užem smislu najčešće naziva švajcarskom formulom.
Ukoliko bi prosečne zarade porasle za deset odsto, a potrošačke cene za šest odsto, penzije bi prema ovom modelu bile povećane za osam odsto. Time bi rast penzija bio veći od inflacije, ali manji od povećanja plata.
Treći model: Usklađivanje samo sa inflacijom
Treći model primenjuje se kada je učešće penzija i novčanog uvećanja uz penziju u BDP-u 10,5 odsto ili više. U tom slučaju penzije se usklađuju isključivo u skladu sa promenom potrošačkih cena.
Ako bi inflacija u relevantnom obračunskom periodu iznosila 12 odsto, penzije bi bile povećane za isti procenat. Cilj ovog modela je očuvanje kupovne moći penzionera, ali njihova primanja tada ne prate eventualni brži rast zarada.
Promene prosečne neto zarade i potrošačkih cena računaju se za 12 meseci zaključno sa junom tekuće godine, u odnosu na prethodnih 12 meseci. Zbog toga za konačan procenat nije dovoljno znati samo koji će od tri modela biti primenjen, već su neophodni i zvanični podaci o kretanju plata i inflacije.
Prema važećem članu 80 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, redovno usklađivanje primenjuje se počev od penzije za decembar. Povećanje zato nije proizvoljna odluka, već rezultat zakonske formule i zvaničnih ekonomskih pokazatelja.
